Milanović u Jasenovcu: Ko želi NDH, neka menja Ustav

Datum objave: nedelja, 26 aprila, 2015
Objavljeno u Jasenovac
Veličina slova: A- A+

U Jasenovcu je danas obeležena 70. godišnjica proboja logoraša iz najvećeg ustaškog koncentracionog logora, a tom skupu su prisustvovali premijer Hrvatske Zoran Milanović, predsednik Sabora Josip Leko, te više ministara

 Jasenovac

Jasenovac


U Jasenovcu je danas obeležena 70. godišnjica proboja logoraša iz najvećeg ustaškog koncentracionog logora, a tom skupu su prisustvovali premijer Hrvatske Zoran Milanović, predsednik Sabora Josip Leko, više ministara i gradonačelnik Zagreba Milan Bandić, ali ne i predsednica države Kolinda Grabar Kitarović.

Obraćajući se prisutnima, Milanović je rekao da je Hrvatska utemeljena na odlukama Zemaljskog antifašističkog veća narodnog oslobođenja Hrvatske (Zavnoh), što je potvrđeno i u Ustavu.

Pritom je “svima kojima to nije jasno” poručio da se demokratskim sredstvima zalažu za promenu Ustava i unošenje u njega Nezavisne Države Hrvatske (NDH).

Takvog junaka još čuo nisam i čekam da izađe i kaže ako to zaista misli, a u međuvremenu ću ponoviti: za mene je u Drugom svetskom ratu postojala samo jedna hrvatska vojska, a to su bili hrvatski partizani, odnosno partizani Hrvatske, rekao je Milanović.

On je istakao da su njegovi preci iz Dalmacije 1941. godine otišli u partizane kao patriote, borci za slobodu i “protiv porobljenja svoje dalmatinske i hrvatske braće, za zaštitu Srba nad kojima je sprovođen zulum”.

Na kraju govora, Milanović je kritikovao predsednicu države, rekavši da kada političar koga je izabrao narod kaže da je na stadionu na kojem se urlalo “za dom spremni” bila veličanstvena atmosfera, bolje je da to prećuti ili da dostojanstveno ode sa stadiona.

To nije veličanstvena atmosfera. Volim Hrvatsku i volim da pobedi 10:0, ali ne na takav način, ne po svaku cenu. Ova država! Ova Hrvatska! Živeo hrvatski antifašizam, poručio je Milanović.

Bila je to jasna aluzija na izjavu Grabar Kitarović posle nedavnog susreta Hrvatska-Norveška, na kojem se sporadično skandirao ustaški poklič.

Oskarovac Branko Lustig je, kao izaslanik Grabar Kitarović, položio venac. Kada je počeo da govori, čuli su se i zvižduci, uz komentar “da je htela, došla bi”, ali se iz poštovanja prema logorašu iz Aušvica sve brzo umirilo.

Lustig, koji je kao dete preživeo pakao najzloglasnijeg nacističkog logora, upozorio je da ljudi i posle 70 godina jednostavno prelaze preko jasenovačkih zločina.

Radim sve što je moguće da ljudi shvate da su tu bile ustaške jedinice, da su nemačke jedinice u NDH pisale i slale note gde su molili naše ljude da ne budu tako okrutni u logorima i da im to smeta jer ljudi idu u partizane, kazao je.

Ne može se kazati, dodao je, da nije bilo fašizma, da nije bilo ustaša, da nije bilo zločina. Pa ljude su klali na svakom koraku, a čak su i prema zverima bili ljudskiji nego prema ljudima.

Predsednik Srpskog narodnog vijeća (SNV) Milorad Pupovac je pozvao hrvatsko društvo da prepozna znake i odupre se “atmosferi fašizacije i nacizacije”, i da ne dozvoli da se zaborave strahote ustaškog režima.

Ako i danas neki od predstavnika države izbegavaju da imenuju nosioce te ideje i odgovornost za njihove zločine prebacuju na sile Osovine, možemo li mi danas koji se ovde okupljamo doživeti ovo mesto stradanja uz ovakvu postavku muzeja i ovakav program njegovog rada, upitao je Pupovac.

Zapitajmo se može li naše društvo da prepozna znake narastajuće atmosfere fašizacije i nacizacije. Hoćemo li smoći snage da prozovemo one koji proizvode strah i promovišu netoleranciju, koji rade na zaboravu umesto na oslobađanju i iskupljenju zbog strahote koja se dogodila na ovom mestu, poručio je Pupovac.

Komemoracija je održana u znak sećanja na 22. april 1945. godine, dan proboja zatočenika jasenovačkog logora, i zbog odavanja počasti stradalim i preživelim zatočenicima najvećeg koncentracionog logora u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj.

Od 1.073 logoraša, koliko ih je 22. aprila 1945. bilo u logoru, u proboj ih je krenulo 600, a preživelo je samo stotinjak. Preostalih 473, koji nisu krenuli u proboj, ubijeni su i spaljeni.

Istog dana, počeo je i proboj zatočenika Kožare, dela logora u mestu Jasenovcu. Od 167 zatočenika, proboj je preživelo njih 11.

Javna ustanova Jasenovac stalno radi na utvrđivanju broja žrtava, ali će njihov konačan broj ostati nepoznanica, jer su mnogi logoraši ubijeni čim su dovedeni, pre nego što su bili evidentirani.

 

Izvor: NOVOSTI

 

Vezane vijesti:

Mirko Božić piše Švajcarcima o Jasenovcu

KOMEMORACIJA U JASENOVCU U NEDJELjU, 26. APRILA

ODRŽAN JAVNI ČAS ISTORIJE O JASENOVCU

Jasenovac – najveći Srpski grad pod zemljom

Kolinda, zašto “tajni” put u Jasenovac?

I REJTING SIT I ŽRTVE NA BROJU – Jadovno 1941.

KOLINDA ‘Srbi koji žive u Hrvatskoj za mene su … – Jadovno 1941.

Jasenovac – Jadovno 1941.




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top