
Ако Србија може без Косова, може и без мене
Моjа генерациjа jе одрасла уз пионирске мараме, имали смо и пионирске руководиоце, касниjе смо мараме скинули а пионирски руководиоци су напредовали у омладинске руководиоце. Одрастали смо, полако, уз америчке филмове, енглеску музику и руску литературу. Формирани смо читаjући велике српске песнике, Дучића, Ракића, Шантића али и оне, савремене, наше, тек децениjу-две стариjе од нас, Миљковића, Брану Петровића, Даноjлића, Попу, Бећковића… Сви ми, осим омладинских руководилаца. Они су слушали другу музику, читали друге песнике, гледали другачиjе филмове, бивали пресрећни кад Валтер одбрани Сараjево… Ми смо слушали радио Луксембург и глас Америке, jош памтим уњкави глас – Овде глас Америке, говори Грга Златопер… Ми смо данас, коjекуда, они више нису црвени, сада











