Начин убијања Масовна убиства почињу од првог дана оснивања логора број III па се са мањим и краћим паузама дешавају све дотле, докле је постојао и логор број III, тј. до 22. априла 1945. године, до ослобођења Јасеновца. Масовни злочини убијања чињени су како је већ речено по систему мучења глађу и бацања заточеничких маса у чељуст страшних заразних болести. Тако су масе заточеника поумирале од заразних болести, измучене од глади и жеђи, а претоварени тешким и претешким физичким радовима. Прљавштина, зима, паразити и голотиња допринели су овоме правом помору. Но, то није било све. Усташе су свакодневно и убијале заточенике у појединачно или у већим и мањим групама. Та

Како је већ наведено, у логору Јасеновац III било је посебно одељење за притворенике, које је било изван логорских зидина. То је био простор ограђен бодљикавом жицом у више редова без једне једине зграде или шупе, без настрешнице или наслона: логор у коме су притвореници у свако доба године били под ведрим небом. Најстрашније мећаве и вејавице страшне зиме 1941/42. године и најниже температуре од –30 степени издржавали су притвореници под ведрим небом на леденом ветру и мразу, прегладнели, а обувени и одевени у дроњке. Притвореници су у овај логор затварани да се смрзну и помру. Свако јутро групе гробара су биле презапослене изношењем гомила лешева посмрзаваних мученика. Ништа боље

Када се каже логор Јасеновац, када се каже логор смрти, онда то име припада логору Јасеновац број III, јер по дужини свога деловаља, по организацији усташке и логорске службе, то је био централни логор, подразумеван под појмом логор Јасеновац. Усташе су у своме административном опхођењу логором Јасеновац број III називале онај део логора који је формиран на индустријском комплексу Прометне задруге з. с. о. ј. крај Јасеновца, и који је настао крајем новембра 1941. године и трајао све до 22. априла 1945. године, док усташе нису логор, као и село Јасеновац, минама разориле и повукле се пред Југословенском армијом. Према усташкој организацији логор Јасеновац обухвата већ описани логор Јасеновац број

БИОГРАФИЈА ПРИРЕЂИВАЧА Јован Д. Бабић Др Јован БАБИЋ, лекар-радиолог, професор универзитета; политичар, песник (Шид, 1. II 1940). Отац му jе био правник, а маjка учитељица. У родном граду завршио jе основну школу и гимназиjу (1958), а студиjе медицине у Београду (1965). У Дому здравља у Шиду радио jе као лекар опште и спортске медицине. Специjалиста за онкологиjу. Од 1972. специjализовао jе радиологиjу у Клиничкоj болници у Новом Саду и после положеног испита запослио се у Институту за радиологиjу (1975). По завршетку субспециjализациjе из онкологиjе 1983, прешао jе у Институт за онкологиjу у Каменици, где се определио за рад на радиотерапиjи и брахитерапиjи тумора. Стекао jе звање примариjуса и постао управник