arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Срна

ЗЛОЧИНЦИ НИСУ ПРОЦЕСУИРАНИ НИ НАКОН 20 ГОДИНА

31. јул 2012.

ТРНОВО, /СРНА/ – Породице 124 убиjена српска цивила и 157 бораца из Трнова огорчене су што ни 20 година након злочина муслиманских снага нико ниjе процесуиран нити осуђен за наjмонструозниjе злочине у овоj општини. „За злочине над српским становништвом у Трнову jош нико ниjе одговарао, иако jе Министарство унутрашњих послова Републике Српске подниjело тужбе Тужилаштву БиХ против лица муслиманске националности са свом потребном документациjом и доказима“, рекла jе предсjедник Организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Трново Јока Пророк и додала да се неки од злочинаца и данас слободно шетаjу Трновом. Она jе подсjетила да jе намлађа жртва муслиманског злочина двогодишњи Милун Тешановић из Ледића коjег су злочинци

dr_jovan_raskovic1.jpg

Годишњица смрти др Јована Рашковића

30. јул 2012.

28. jула 2012. године навршава се двадесет година од смрти др Јована Рашковића (Книн 5. jул 1929 – Београд 28. jул 1992). Своjим дjелом, добротом и племенитошћу оваj човиjек задужио jе Србе да га памте  и поштуjу. Јован Кесар о Рашковићу каже: „Ћаћа од Краjине. За Србе из Краjине, академик Јован Рашковић био jе њихов  Ћаћа. У Далмациjи, Лици, на Баниjи и Кордуну, деца тако зову свога оца. Ћаћа jе – каже нам др Санда Рашковић-Ивић, психиjатар, ћерка Јованова – као тата, само нешто мекше и присниjе. Ту реч наша деца почињу да тепаjу, такорећи у колевци, jош док ћапћу млеко на маjчиноj доjци“  Редакциjа наше странице у знак сjећања и историjске истине

glina-parastos.jpg

Парастос за српске жртве усташког масакра у глинској цркви

30. јул 2012.

1 200 невиних српских цивила с подручја некадашњих срезова Вргинмоста и Глине, у два дана крајем јула и почетком августа 1941. године, усташе су поубијале у глинској цркви Рођења Пресвете Богородице. Парастосу којег су у Глини, 29. јула, служили глински протојереј Слободан Дракулић и парох војнићко-коларићки јереј Жељко Видаковић присуствовало је неколико десетина вјерника међу којима су били и представници Срба у градској и мањинској самоуправи, активисти Просвјете, као и представници СНВ-а. Током обраћања присутнима протојереј Слободан Дракулић нагласио је да би се скоро сваког дана могла обиљежавати годишњица неког страдања православних Срба. – Због тих страдања Срби су у крајевима где су били у већини постали малобројни, па су се понегдје

Гаравице

Гаравице: Традиционално обиљежавање страдања Срба, Јевреја и Рома

30. јул 2012.

04. августа 2012. године са почетком у 11.00 часова у Гаравицама одржаће се традиционално обиљежавање страдња Срба, Јевреја и Рома Бихаћа и Бихаћког краја. У овом мјесту прије 71 годину, у љето 1941. године, звјерски је побијено преко 12 000  невиних жртава. Убијање невиних цивила од стране усташких злочинаца и њихових помагача, обухватило је жртве са подручја велике жупе Крбава и Псат, Бихаћа, Босанске Крупе, Босанског Петровца, Цазина и Доњег Лапца као и сусједних општина – Слуња, Коренице, Дрвара и Велике Кладуше. Убијање је било свугдје и на сваком мјесту, људи су живи спаљивани у кућама, шталама, бацани у јаме и бездане, а већина невиних жртава је довођена у затвор

vitovlje05.jpg

ИЛИНДАНСКИ ПАРАСТОС И ПОМЕН ЖРТВАМА УСТАШКОГ ЛОГОРА ЈАДОВНО НА ВИТОВЉУ

30. јул 2012.

Илиндански збор на Витовљу, одржаће се 2. августа 2013. године са почетком у 10.30 часова код Цркве светог пророка Илије, када ће се евоцирати успомена на најтужнији дан у историји тог малог села. Након тога, одржаће се заједничко окупљање уз скромно послужење и обраћање потомака жртава логора Јадовно. ПРОГРАМ: 10:30 Литургија уз помен на витовљанске жртве комплекса логора смрти Независне Државе Хрватске Госпић-Јадовно-Паг и на жртве свих отаџбинских ратова 11:45 Обношење литије око Цркве светог пророка Илије 12:30 Културни дио програма уз наступ фолклорног ансамбла из Котор вароша и етно групе «Жубор» Заједничка трпеза љубави и уручење захвалница за госте 14:30 Спортски дио програма, натјецање у бацању камена, повлачењу конопа

dakic.jpg

Будни сањамо завичај!!

30. јул 2012.

Мр Миле Дакић, историчар и писац, председник Удружења прогнаних Срба из Хрватске, говори о српском погрому, безнадежном полажаjу наших сународника у матици и свом стваралаштву Будни сањамо завичаj!! У Хрватскоj у недавном рату потпуно jе уништено 87 православних цркава, а 195 jе оштећено, порушено 45 парохиjских домова, док их jе 57 у руинираном стању. Други светски рат и комунистичка власт задали су Православљу jош веће ударце. Прошле године преко 28.000 Срба затражило jе промену имена и презимена, наравно, у католичка, хрватска – мр каже Миле Дакић Мр Миле Дакић jедан jе од малоброjних стваралаца, писаца, песника, чиjа драгоцена, аутентична дела, у правоj мери, нису позната jавности. Оваj историчар, а прогнаник

prijakovci.jpg

У Пријаковцима након 71 годину помен српским жртвама

29. јул 2012.

У мjесту Дурале у Приjаковцима код Бањалуке данас jе први пут, након 71 године од страдања, служен парастос за 36 српских жртава коjе су усташе свирепо убиле 2. августа 1941. Био jе то jедан од првих већих злочина на подручjу Бањалуке у Другом свjетском рату, о коjем се, све до сада ћутало. Велики броj потомака жртава и мjештана три бањалучка села – Приjаковаца, Драгочаjа и Рамићи први пут су се организовано присjетили жртава, на мjесту њиховог страдања. Убиjени су само зато што су били Срби. Један од оних коjи jе оваj догађаj покушао да отргне од заборава jе и Ратко Шукало, коjи jе у своjоj књизи Приjаковци jедно поглавље посветио

ivanovica_jarak.jpg

ПАРАСТОС ЗА 380 УБИЈЕНИХ СРПСКИХ ЦИВИЛА

29. јул 2012.

КРЊАК, 29. ЈУЛА /СРНА/ – У Ивановић jарку код Крњака данас jе одржана комеморациjа као знак сjећања на 380 српских цивила коjе су усташе убиле у Другом свjетском рату.Комеморациjи jе присуствовало четрдесетак 40 Срба, као и потпредсjедник Српског националног виjећа Раде Косановић и историчар Ђуро Затезало. Након парастоса невиним цивилним жртвама, Затезало jе говорио о начину на коjи jе организован покољ српских цивила, коjе су усташе убацивале у камионе, обећаваjући им да ће све бити у реду. У Иванић jарку усташе су 29. jула 1941. године побиле 380 цивила са Баниjе и Кордуна. Ову ликвидациjу, у коjоj су страдали људи из Глине, Вргинмоста, Воjнића, Крњака и околних кордунашких мjеста, организовао

sadilovac_parastos_2012_24.jpg

28.7.2012. Садиловац, парастос за 463 Срба убијених 1942. године

29. јул 2012.

У цркви Рођења Пресвете Богородице у кордунском селу Садиловац данас jе обиљежена годишњица страдања 463 Срба коjи су побиjени и запаљени у овом храму 31. jула 1942. године. Везане виjести:   ПОМЕН ЗА 463 СРБА ПОБИЈЕНИХ У САДИЛОВАЧКОЈ ЦРКВИ ОБЕЛЕЖАВАЊЕ 70 ГОДИНА ОД СТРАДАЊА НЕДУЖНИХ СРПСКИХ ЦИВИЛА У САДИЛОВАЧКОЈ ЦРКВИ

Sadilovac_parastos_2012_16.jpg

ПОМЕН ЗА 463 СРБА ПОБИЈЕНИХ У САДИЛОВАЧКОЈ ЦРКВИ

29. јул 2012.

– У цркви Рођења Пресвете Богородице у кордунском селу Садиловац, у Хрватској, данас је обиљежена годишњица страдања 463 Срба које су усташе побиле и запалиле у овом храму 31. јула 1942. године. Парастосу је присуствовало тридесетак људи, а обиљежавање годишњице организовала је породица Гвозденовић, потомци страдалих у садиловачкој цркви. Помен су служили и парох ријечки Мићо Костић,парох коренички Далибор Танасић, парох плашчански Горан Славнић и игуман манистира Гомирје Михајло, а обиљежавању су, између осталих, присуствовали потпредсједник Српског националног вијећа /СНВ/ Раде Косановић, историчар Ђуро Затезало и предсједник Удружења грађана „Јадовно 1941“ Душан Басташић. „Горак укус данас оставила је чињеница да су све учеснике парастоса при доласку у цркву легитимисали и

sreckovic.jpg

Обраћање министра Срећковића дијаспори

29. јул 2012.

Поштовани сународници у иностранству, Драги земљаци,   Након четири године рада у Министарству вера и диjаспоре владе Републике Србиjе и на партнерски, транспарентан, начин како смо и радили у том периоду,  желим да са вама поделим, кроз кратку анализу, оно наjважниjе шта jе урађено од 2008. године, до данас.   У претходне четири године свога рада Министарсво вера и диjаспоре било je ангажовано на великом броjу веома важних проjеката и било jе покретач решавања значаjних питања коjа су претходних година оптерећивали односе матице и диjаспоре, али и односе у самоj Србиjи, а усваjање Закона о диjаспори и Србима у региону коjи jе донет у октобру 2009. године jе у потпуности

samac-obudovac.jpg

ОБИЉЕЖЕН ДАН УСТАНКА

27. јул 2012.

ШАМАЦ, 27. ЈУЛА (СРНА) – Поводом Дана устанка народа БиХ у Другом свjетском рату, 27. jула, данас jе у Горњоj Црквини код Шамца и у Обудовцу одата пошта, те положени виjенци и цвиjеће на Споменик палим борцима и жртвама фашистичког терора.У организациjи Општинског одбора антиФашиста општине Шамац, Скупштине општине Шамац и Општинске борачке организациjе, данас су положени виjенци и на споменик народном трибуну Ђорђи Перићу – Учи, те Споменик палим борцима отаџбинског рата из Горње Црквине. Виjенци су данас положени и на Споменик палим борцима и жртвама Фашистичког терора, бисту Симе Петровића и на Споменик палим борцима у одбрамбено-отаџбинском рату у Обудовцу. Замjеник начелника општине Шамац Симо Зарић рекао jе овом приликом да 27.jул –

Дефиниција рата је највећи изазов за Вучића и Дачића

27. јул 2012.

Што год да покушаjу, како год да се поставе према међународноj заjедници и суседним државама, Александар Вучић и Ивица Дачић имаће нерешиве проблеме и наставак понижавања и стагнирања Србиjе све док не сруше jедну велику лаж коjа на овим просторима живи двадесетак година   Пре много година када сам млад, наиван, незрео, пун необjашњиве, углавном бескорисне енергиjе кренуо сам да писаћом машином рушим постоjећи и градим бољи свет, заиста сам мислио како се текстовима у новинама у корену могу мењати друштвене околности, процеси, људи. Младост, неискуство, ништа ново. Мењао сам jедино себе. Али релативно брзо одбацио сам потребе да копам шанчеве коjима би вода, по моjим схватањима, требало да иде. Касниjе ми jе било довољно да

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА