Ако се само узму у обзир људски губици у Другом светском рату коjи превазилазе броjку од 55 милиона, онда суштина обележавања 9. маjа треба да буде – никад више. Ако усвоjимо ту чињеницу, онда можемо даље развиjати поруке Дана победе. Каже то у интервjуу за „Глас Српске“ директор Института за савремену историjу из Београда, историчар и правник Момчило Павловић. – Допринос српског народа победи над фашизмом на простору Југославиjе jе одлучуjући не само по жртвама него и по свеопштем антифашистичком и антинемачком расположењу. Срби су имали два аутентична антифашистичка покрета отпора – наглашава Павловић. * ГЛАС: Колика jе важност 9. маjа, Дана побjеде над фашизмом и његовог обиљежавања? ПАВЛОВИЋ: Дан победе jе

„Далеко jе сунце“, каже jедан писац, бивши партизан, коjи касниjе ниjе разликовао отпор српског партизанског покрета отпора од шаке Отпор омладинаца Мадлен Олбраjт,  балканског одељка бироа „Нед“-а и „Ирис-а“. Ниjе он крив, помешало се све. Али, нисмо се ми зато борили.     Почеле су прославе победе над „мрачним фашистичким добом историjе“, а мрак као да jе остао на нашоj ретини до данас. Ко не види да борба ниjе завршена, боље да ништа и не гледа, нити да ишта прославља. Нисмо се ми зато борили. Трговци су jош у Храму, иако их jе Исус Христос пре више од две хиљаде година  отерао. И не само што су у храму, него

Совjетски маршал Георгиj Жуков ратификовао jе 9. маjа 1945. године, испред савезника споразум о њемачкоj капитулациjи у Другом свjетском рату, коjу jе дан раниjе у име Трећег раjха потписао њемачки фелдмаршал Вилхелм Каjтел. Од тада се оваj датум у великом броjу земаља обиљежава као Дан побjеде над фашизмом. Овом чину претходило jе скоро шест година крвавог сукоба, наjтрагичниjег у историjи човjечанства. Други свjетски рат коначно jе завршен безусловном капитулациjом царског Јапана послиjе трагичне употребе атомске бомбе у Хирошими и Нагасакиjу 6. и 9. августа 1945. Дан побjеде над фашизмом наjзначаjниjи jе празник у европском календару, а с обзиром на то да означава преломни тренутак у коjем jе и дефинисан будући

Да ли вам jе икада пало на памет да jе Гаврило Принцип суђен за велеиздаjу, а да за то ниjе било правне основе? Да ли бисте у наjсмелиjим сновима могли претпоставити да jе jедна од наjвећих царевина водила монтирани процес?! Зашто да не, када нам jе данашњица крцата сличним поjавама! Млада Босна jе био jедини мултиетнички проjекат Јужних Словена коjи настаjе само вољом поjединаца и комшиjских народа у jугоисточноj Европи. Ова идеjа ниjе рођена и испечатирана у канцелариjи неке од обавештаjних служби великих сила. Настао на развалинама двеjу умирућих царевина, оваj покрет jе остао светла тачка у историjи српског, хрватског и бошњачког народа. Снага те идеjе ниjе скривена у пукоj

Стоjа Н. Кашиковић била jе 1920. одликована златном медаљом за храброст, због њеног jуначког држања на суду, где jе била осуђена на смрт вешањем. У дубровачком листу „Рад” истакнуто jе да jе она jедна од маленог броjа жена коjе су добиле оваj високи орден. У чланку се истиче : „Збиља ниjе само jунаштво и храброст на фронти, него га jе требало показати и у тамници, пред судом и пред вjешалима. А то jе гђа Кашиковић и показала.” (1) На Сабору талаца, интернираца и заробљеника одржаном у Београду 26 и 27 септембра 1937. Дубровник су заступали Божо Хопе, Стиjепо Кобасица, Андрико Свилокос, Антун Вуjновић и Ђорђо Вулетић. На сабор jе дошло око 1.500 људи из целе земље.   Авала

Уред за истраживање националсоциjалистичких злочина трага за више од 50 бивших чувара концентрационих логора. Реч jе о трци са временом jер су они у дубокоj старости. Ханс Липшиз станује у једном малом месту на југу Немачке. Тај 93-годишњи Украјинац нерадо говори о својој прошлости. Експерти верују да је могуће да је он током Другог светског рата учествовао у невероватно застрашујућим делима. Наиме Липшиз је од 1941. до 1945. године радио у концентрационом логору Аушвиц, претпоставља се као чувар, и тиме је суодговоран за смрт хиљада особа. Липшиз тврди да је био само кувар и да није учествовао у убиствима. Према наводима Уреда за истраживање националсоцијалистичких злочина, још увек је живо више од