Od 24. Juna 1941, Dana sjećanja na Jadovno, prošlo je:

JADOVNIČANI PORUČUJU:

Teče 80-ta godina od početka Pokolja, genocida počinjenog nad srpskim narodom od strane NDH. Osamdeset godina od tragedije na Velebitu, ličkom polju, ostrvu Pagu. Ako Bog da, sabraćemo se 19. juna 2021. kod Šaranove jame.

 

Mržnja je najveći progonitelj ćirilice

Datum objave: četvrtak, 19 novembra, 2015
Veličina slova: A- A+

Cirilica_0004

Ako se govori o tome kako je Srbima nesta(ja)la ćirilica, ključno je imati u vidi da latiničenje Srba, dokazano, traje hiljadu godina. U svim okupacijama ili društvenim lomovima srpska ćirilica je bila više puta zabranjivana uredbama i zakonima, bukvalno nasilno proterivana. U Dubrovniku i drugde u katoličkim sredinama je ranije bilo i ćirilice u upotrebi sve dok katoličanstvo nije nju proteralo na raznovrsne načine. Jednostavno, nije se moglo desiti da katolici Srbi ostanu da pišu ćirilicom. Dakle, nasilje i katolička civilizacija su bukvalni zatirači  ćirilice uglavnom silom koja je imala razne varijacije, ali uvek prisilne.

Naravno da je proterivanje i zamenjivanje ćirilice bilo olakšano kada je Vukovom reformom stvoren isti (samo malo drujčiji) standardni jezik Srba i Hrvata i kada je stvoreno drugo (katiničko) pismo za katoličke korisnike srpskog jezika. Ali, ipak, dok je pravoslavlje bilo jako, ćirilica se držala kao gotovo stopostotno pismo Srba pravoslavaca u svakodnevnoj upotrebi. Onda kad je i Jugoslaviji brozovskoj politici i vladavini uspelo da pravoslavlje u Srba saseku posle Nov osadskog dogovora o jeziku i pismu (1954) konačno je počela i masovna seča srpske ćirilice, tj. njena zamena. I, mora se istaći, u svih hiljadu godina latiničenja Srba najveći uspeh je imala komunistička vladavina Josipa Broza koja je, prema eksplicitno izrečenim namerama da se to uradi, sasekla ćirilicu u Jugoslaviji, pa i u Srbiji i ostavila je na oko desetak procenata za petnaestak godina (1954-1968). Sve posle toga bilo ju je procenat-dva višnje ili manje. S rasrbljivanjem Srba i njihovim obezveravanjem, ćirilica je bivala sve više u nemilosti.

Oni koji ističu da je Vukova reforma olakšala latiničenje Srba jer je bilo moguće pisanje tog istog jezika na dva pisma, uveliko su u pravu. A zbog hiljadugodišnjih akcija za latiničenje Srba sad je to moglo lakše da se sprovodi, jer je i jedno i drugo pismo bilo moguće, funkcionalno u pisanju srpskog jezika. Naravno da se ćirilica lakše mogla zameniti tek onda kad je za taj jezik sačinjeno drugo, alternativno pismo – srbokatoilička i hrvatska latinica.

Srbi su na latinicu smišljeno navikavani da bi napustili ćirilicu

Zna se da je u svetu praktično svuda jedno pismo u jednom jeziku (japanski nema dvoazbučje, nego ima kombinaciju više pisama, što nije isto kao srpsko „dvoazbučje“), jer dva pisma nemoguće je i potpuno nepotrebno da zauvek ostanu u jednom jeziku i narodu toga jezika. Uvek kada se jednom narodu institucionalno ponudi drugo pismo i kad se to drugo pismo forsira preko institucija na bilo koji način, to novo pismo će potisnuti prethodno pismo i narod će se naviknuti na njega i izgubiće naviku na prethodno pismo. I to se Srbima dogodilo. Nisu sasvim u pravu oni koji za seču ćiriulkice u Srba okrivljuju samo Vukovu reformu. Ona jeste olakšala zamenjivanje ćirilice, ali progon ćirilice je stariji od Vuka za više vekova. Da nije bilo Vuka, bilo je moguće uvek sačini i latiničko pismo za Srbe i bez Vukove reforme.

Ključno je to da su Srbi bili u okruženju u kome je ćirilica bila predodređena za zamenu pod nasiljem i(li) pritiscima i pre Vukla i pre Jugoslavije. Sticaj, pak, svih okolnosti posle 1918. počelo je latziničenje i pravoslavnih Srba u Jugoslaviji jer su Srbi s istim jezikom živeli pod snažnim uticajem katoličanstva. Jednostavno civilizacijski katoliučanstvo „ne trpi“ drukčije pismo od latinice, pogotovo ne trpi ćiriličko pismo. Sve drugo je samo dodavalo tome i s ćirilicom smo tu gde jesmo i u Srbiji i izvan Srbije.

Kad bi danas pravoslavni Srbi imali slobodu, kad bi mogli i smeli da se civilizacijski i kulturološki odupru zapadnoj katoličkoj antićiriličkoj civilizaciji, oni bi za mesec dana vratili ćirilicu. Dovoljno bi bilo da srpske institucije države i lingvistike smeju i hoće samo da primene svoj Ustav u Članu 10. i ćirilica bi se vratila u Srbiju i među Srbe za mesec dana. Ali to ne daju. Sve što piše danas latinicom srtpski jezik u Srbiji, čim vidi jedan ispis novi na ćirilici, odmah digne dreku i proglase „ćiriličara“, tj. onog ko je primenio srpski Ustav u vezi sa srpskim jezikom i pismom – „nacionalistom“ i “fašistom”. Primer je poznat u vezi s Kulturnim centrom u Novom Sadu. Jednostavno, antićiriličke snage su jake i niko im ništa u Srbiji ne može, neće i ne sme.

U ćiriličkoj susednoj Bugarskoj je to mnogo drukčije. Kad je iz Evrope bilo nekakvog pritiska na Bugare da se ne uvaži u EU njihova ćirilica, oni su rekli da bez ćirilice ne prihvataju da uđu u EU. I eno je ćirilica, na primer, na pet evra, kao treće pismo: latinica, grčko pismo i ćiriličko. Dakle, zahvaljujući Bugarskoj, ćirilica je već ušla u EU, a Srbija bi, izgleda, ušla kad bi je hteli ne samo na hrvatskoj latinici nego vi, izglkeda, ušla i bez svog jezika i bez svog pisma. Ona to pitanje, najverovatnije, ne bi ni postavljala. Pošto su u EU već Hrvati, Srbija bi porihvatila da bude tamo na „hrvatskom jeziku“ (prevodilac nam inačle ne treba) i na hrvatskoj ili bilo kojoj drugoj latinici.

U hiljadu godina komunisti su bili najuspešniji zatirači ćirilice

Srbi su smišljenim udruženim postupcima iz institucija države i lingvistike izgubili osećaj za svoje pismo, naravno ne slučajno ili “spontano” (kako besmisleno tvrdi najveći danas više puta iskazani antićiriličar u praksi lingvista Ivan Klajn) i već su ga većinski napustili. Hiljade je bilo izmišnjenih razloga i načina za to napuštanje ćirilice (i) u Srbiji, a latiničenje Srba (i) u Srbiji izvršeno je preko zloupotrebljenih srpskih državnih i lingvističkih institucija. Bez njih i njihove aktivnosti, srpski narod, naravno, kao ni bilo koji drugi narod, ne bi sâm i slučajno napustio svoje pismo. Pismo se nikada ne napušta u narodu slučajno. Ali – ponavljamo – komunisti i njihova vlast su u hiljadu godina progona ćirilice bili najuspešniji.

Sve pokazuje, a pre svega mržnja prema Srbima i čekići po ćirilici da se ćirilica ne goni zato što je loše i nefunkcionalno pismo za srpski jezik nego samo zato što se ona mrzi kao veliki, ako ne i najveći, srpski nacionalni i pravopslavni hiljadugodišnji simbol. Za srpski jezik je ćirilica savršenije i primerenije pismo, ali to nije ključno za opstanak ćirilice. Ćirilica strada jer nemaju Srbi mogućnost i slobodu da se suprotstave snažnoj udruženoj mržnji prema Srbima i njihovim ključnim duhovnim vrednostima, kao što je njihova azbuka. To se odmah, na svaki pogled vidi. Na svim mestima gde se Srbi i njihova ćirilica mrze Srbi ćirilicu ne smeju da koriste. Na primer, nema nijedne tzv. nevladine organizacije u Srbiji za “ljudska prava” (tačnije rečeno za prava svih na svoje pismo osim prava za Srbe), a da se kod njih piše srpski jezik ćirilicom. Može li iko da zamisli da će, na primer, bilo kakav tekst iz ruku raznih “kandićevaca”, “bi-seratora“ po Srbima, “milićevaca” i sl. biti ispisan srpskim jezikom na – ćirilici. To nikada nismo videli niti ćemo lako videti.

Dakle, više nego sigurno je iskazano hiljade puta – za progon (zamenjivanje ćirilice latinicom u Srba) uvek je ključna bila mržnja prema Srbima, njihovom pravoslavlju i, shodno tome, njihovoj ćirilici. To potvrđuju najvidnije poznati čekići po ćirilici u Hrvatskoj i izjednačavanje ćiriličara s “fašistima“ u Srbiji (primer: Kulturni centar Novog Sada i GSP na ćirilici).

Svako ko primeni Ustav u Srbiji u pisanju srpskog jezika ćirilicom navlači veliku mržnju onih koji ne podnose Srbe s njihovim pismom.To se u stvarnosti stalno pokazuje. Svi Srbi koji pišu ćirilicom – sumnjivi su u startu.

Evo, da vidimo ko će prvi napasti ovaj tekst o progonu ćirilice mržnjom?

 

Izvor: SRPSKO UDRUŽENjE ĆIRILICA TREBINjE

 

Vezane vijesti:

Ćirilica u digitalnom dobu, sve od nas zavisi

Ćirilica – i kao trebinjska posebnost

Političari i lingvisti zajedno da čuvaju srpski jezik i identitet

 


Tagovi:

Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top