Od 24. Juna 1941, Dana sjećanja na Jadovno, prošlo je:

JADOVNIČANI PORUČUJU:

Teče 80-ta godina od početka Pokolja, genocida počinjenog nad srpskim narodom od strane NDH. Osamdeset godina od tragedije na Velebitu, ličkom polju, ostrvu Pagu. Ako Bog da, sabraćemo se 19. juna 2021. kod Šaranove jame.

 

ČUVANjE SEĆANjA NA ŽRTVE OSLOBODILAČKE BORBE U KRALjEVINI JUGOSLAVIJI

Datum objave: utorak, 30 aprila, 2013
Veličina slova: A- A+

Stoja N. Kašiković bila je 1920. odlikovana zlatnom medaljom za hrabrost, zbog njenog junačkog držanja na sudu, gde je bila osuđena na smrt vešanjem. U dubrovačkom listu „Rad” istaknuto je da je ona jedna od malenog broja žena koje su dobile ovaj visoki orden. U članku se ističe : „Zbilja nije samo junaštvo i hrabrost na fronti, nego ga je trebalo pokazati i u tamnici, pred sudom i pred vješalima. A to je gđa Kašiković i pokazala.” (1) Na Saboru talaca, interniraca i zarobljenika održanom u Beogradu 26 i 27 septembra 1937. Dubrovnik su zastupali Božo Hope, Stijepo Kobasica, Andriko Svilokos, Antun Vujnović i Đorđo Vuletić. Na sabor je došlo oko 1.500 ljudi iz cele zemlje.

 

https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/preporucujemo/2013/nedeljkovic-avala.jpg

Avala

 

Najveći broj učesnika nosio je sokolsku značku. Na čelu Akcionog odbora bili su Risto Jeremić i dr. Vladimir Ćorović. Po rezoluciji glavni cilj bio je da se svi preostali živi svjedoci muka pod tuđim jarmom organizuju i međusobno pomažu, jer „vremena koja preživljujemo puna su kriza svih vrsta, ali najteže i najdublje osjećamo svi moralnu pokolebanost i duhovnu malaksalost”. Na saboru je odlučeno, da se provede organizacija, da se prikupe podaci o delovanju i materijalnom položaju svakog pojedinca, i da se pritekne u pomoć onima koji se nalaze u teškoj situaciji. Svaki član je trebao da prikupi sve istorijske podatke o momentima u kojima je imao učešća i da ih opiše. Zarobljenici su trebali da opišu svoj život u zarobljeničkim i koncentracionim logorima. Udruženje je trebalo da izradi Zbornik proverenih dokumenata iz njihovog života i u obliku Spomenice zahvalnosti objavi imena onih plemenitih građana i društava iz savezničkih država, koji su ih pomagali. Istoričari, pisci i novinari trebali su da prikupe podatke o onima koji su širili narodnu misao i knjige, časopise, spise, almanahe i letke. Takođe trebalo je prikupiti neprijateljske publikacije, koje su nastojale da ometu rad na oslobođenju i ujedinjenju. (2)

 

U članku „Sjetimo se !” u listu „Dubrovnik” istaknuto je : „Ko se svojih zaslužnih sinova dostojno ne sjeća, nije dostojan ni da ih ima, a i on sam ne zaslužuje da postoji među časnim i plemenitim ljudima i narodima.”. (3) Pojedinci su opisali svoje tamnovanje u knjigama. Kristo P.  Dominković  opisao  je  svoje  uspomene  iz  taoštva  i  internacije  u  knjizi  „Piljci  i  kržine”. (4) Antun Farčić štampao je u Srpskoj štampariji u Dubrovniku svoju knjigu „Stihovi”, u kojoj je opevao svoje tamnovanje u Prvom svetskom ratu. Predgovor u knjizi napisao  je književnik Ivo Vojnović i sam taoc u Prvom svetskom ratu. (5)

Akcioni odbor Sabora bivših političkih krivaca, interniraca i talaca organizovao se kao „Udruženje dobrovoljnih pobornika iz borbi za oslobođenje i ujedinjenje našeg naroda” pod nazivom „Narodna svest”. Sedište Glavnog odbora bilo je u Beogradu, na adresi Univerzitet, srpski istorijski seminar. Udruženje je imalo mesne organizacije u svim mestima u kojima je postojao dovoljan broj članova i banovinske odbore u sedištima banskih uprava. (6)

Sokolska župa Beograd odlučila je da se 1. decembra 1938. na svečan način obeleži dvadesetgodišnjica oslobođenja i ujedinjenja. Za ovu proslavu prihvaćena je sugestija Saveza sokola da u njoj uzmu učešća prestolničke ratničke, nacionalne, kulturne organizacije i savezna uprava i to u sokolskoj povorci i na svečanoj župskoj sednici gde bi predstavnici ovih organizacija dali svoje izjave i solidarisali se sa sokolskim pogledima. Hiljade starih ratnika, rezervnih oficira, dobrovoljaca, članova Narodne odbrane, Jadranske straže, Kola srpskih sestara, Jugoslovenskog i Srpskog kulturnog kluba, Saveza emigrantskih udruženja Istra-Trst-Gorica, članovi Društva slovenska misao, Narodna svest i masa studenata beogradskog Univerziteta. Svi su bili sa svojim zastavama a studenti sa transparentima i natpisima : Studenti sa sokolima !, Čuvaćemo granice! U Saveznom domu, današnjem Protokolu na Terazijama, održan je deo svečanosti a nastavljen u Sokolskom domu u Tiršovoj ulici. Tu su predstavnici udruženja iz Beograda govorili o značaju 1. decembra. (7)

 

https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/preporucujemo/2013/nedeljkovic-spomenik-na-kosovu.jpgUdruženje „Narodna svest” pozvalo je na saradnju patriotska, ratnička  i  viteška društva  „da se duhovno i moralno spremimo za sve događaje koji mogu da nastupe”.U Beogradu je osnovan   „Odbor za saradnju patriotskih društava” maja 1939. U Odbor su ušli Savez sokola Kraljevine Jugoslavije, Udruženje rezervnih oficira i ratnika, Savez ratnih dobrovoljaca, Udruženje starih četnika, Udruženje nosilaca Karađorđeve zvezde,  Udruženje nosilaca ordena belog orla s mačevima,   Udruženje nosilaca albanske spomenice, Jadranska Straža, Saveza emigranata iz Istre, Srpski kulturni klub, Jugoslovenski kulturni klub, Kolo Srpskih Sestara i Beogradsko žensko društvo Odbor je radio na snaženju patriotskog duha   najširih slojeva naroda. Kad je jedno društvo vršilo  svoju nacionalnu i patriotsku akciju, članovi svih drugih udruženja bili su dužni da ga pomažu. (8) U pojedinim gradovima nacionalna društva delovala su zajednički. U Dubrovniku Savjet dubrovačkih kulturnih i nacionalnih ustanova okupio je Dubrovačku Građansku muziku, Dubrovačko Radničko društvo, D.S.P.D.„Sloga”, Maticu Srpsku, Narodnu Odbranu, O.N.O.„Nova Jugoslavija”, Pododbor društva Knjeginja Zorka i Sokolsko Društvo Dubrovnik.

Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije otvorio je početkom 1941. u Beogradu u  zgradi Protokola na Terazijama Muzej Narodnog jedinstva i Muzej Jugoslovenskog Sokolstva (9). Zgrada je odabrana jer je prestavljala najdragoceniji objekat muzeja. U toj zgradi proglašeno je Ujedinjenje 1. decembra 1918. Muzej Narodnog Jedinstva nalazio se u velikoj dvorani, u kojoj je proglašeno Ujedinjenje. Sokolski Muzej nalazio se u tri prostorije zgrade. Osim toga, prednje odaje služile su za svečane sokolske prijeme. U toj kući nalazio se Kraljevski dvor od kraja Prvog svetskog rata, pa do venčanja kralja Aleksandra. Zgradu je kralj Aleksandar poklonio Sokolima. Do otvaranja muzeja u zgradi se nalazio Dom (sedište) Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije. U muzeju su bili izloženi predmeti koji su podsećali na sudelovanje Sokolstva u borbi za oslobođenje i ujedinjenje ( Dobrudža, Solunski front, Pivkov bataljon ).  Dokazi o streljanjima Sokola za vreme Prvog svetskog rata,  …. .(10)

 

U međuratnoj Kraljevini Jugoslaviji nosioci sećanja na žrtve austrijskih progona i internacije bila su društva Sokola, Dobrovoljaca, čiji su članovi učestvovali  u pripremama za oslobođenje. Pojedinci su opisali svoje tamnovanje u knjigama. Kasnije su se žrtve  organizovale kao „Udruženje dobrovoljnih pobornika iz borbi za oslobođenje i ujedinjenje našeg naroda” pod nazivom „Narodna svest”. Udruženje „Narodna svest” pozvalo je na saradnju patriotska, ratnička  i  viteška društva. U Beogradu je osnovan   „Odbor za saradnju patriotskih društava” maja 1939. Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije otvorio je početkom 1941. u zgradi Protokola na Terazijama Muzej Narodnog jedinstva i Muzej Jugoslovenskog Sokolstva.

 

Saša Nedeljković

član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

 

Napomene :

  1. „Zlatna medalja za hrabrost”, „Rad”, Dubrovnik, 25. septembra 1920, br. 45, str. 3;
  2. „Sabor bivših političkih krivaca, interniraca, talaca i zarobljenika”, str.3, „Dubrovačke vijesti”, „Dubrovnik”, br. 36, 2 oktobar 1937, Dubrovnik, str.4; „Sabor interniraca”, „Bratstvo”, br. 8, Osijek, 15 oktobra 1937, str.119;
  3. “Sjetimo se !”, „Dubrovnik”,  Dubrovnik, 3 aprila 1937, br.9, str. 2;
  4. Kristo P. Dominković, „Piljci  i  kržine”, Uspomene  i  refleksije  iz taoštva  i  internacije 1914-1917, Dubrovnik, Srpska  štamparija,1922;
  5. Antun Farčić, „Stihovi”, Dubrovnik, Srpska štamparija, 1924;
  6. „Narodna svest”,  „Dubrovnik”,  Dubrovnik, 24. Decembar 1937, br. 48,str. 3;
  7. „1. decembar 1938. g u Beogradu”, Oko sokolovo, br. 1, Beograd, 1939, str. 3-10;
  8. „Ratni pomenik”, Beograd, juna 1939, br. 3, str. 1;
  9.  ”Muzej narodnog jedinstva i Sokolski muzej urediće se u Krsmanovićevoj zgradi na Terazijama”, Vreme, 10.januar 1941 g, Beograd, str.3 ili „Sokolski Glasnik”, br.50, God. XI, Beograd;
  10.  Dr. M. Kovačić, „Sokolski muzej”, Sokolska Prosveta, Septembar 1932. Novi Sad;

 

 

Vezane vijesti:

Nedeljković: Sudbina sokola u Orašcu kod Dubrovnika

List ,,Dubrovnik” o borcima za oslobođenje i ujedinjenje 1912 – 1918.

Sećanja V. M. Vukmirovića na borbe četnika u Balkanskim ratovima

Saša Nedeljković: Dubrovački Srbi i Savez srpskih kulturnih ustanova

Nedeljković: List ,,Dubrovnik” o pokušajima pohrvaćenja Srba katolika i Bunjevaca

Nedeljković: Dubrovački Srbi

Nedeljković:Bokelji i Boka Kotorska u listu ,,Dubrovnik” od 1937. do 1941 godine

Nova Jugoslavija u Dubrovniku

NEDELjKOVIĆ: STRADANjE SRBA U DUBROVNIKU 1914.




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top