Покрет „Двери“ оциjенио jе да масовно исељавање албанских жена и дjеце са Косова и Метохиjе никако не личи на економску миграциjу већ има све елементе евакуациjе цивила са подручjа будућих ратних деjстава. „Исељавање jе брзо, панично што никада ниjе одлика економске миграциjе“, оцjењуjе се у саопштењу „Двери“ и додаjе да структуре безбjедности Србиjе треба да подигну ниво безбjедности на наjвиши степен. Из овог покрета питаjу да ли су безбjедносне структуре Србиjе свjесне шта Србиjу чека ако у окружењу избиjе неки велики европски и свjетски сукоб око Украjине и указуjу да jе симптоматично што српске власти на ове догађаjе не реагуjу или реагуjу на непримjерен начин. „Ова тема превазилази дневну политику

Премиjер Србиjе Александар Вучић данас jе званично потврдио да ће у интересу Срба коjи живе у Србиjи и ван њен отићи на инаугурациjу новог предсjедника Хрватске Колинде Грабар-Китаровић у Загребу 15. фебруара. Он jе нагласио да ниjедна одлука коjу jе донио у протеклих десет мjесеци код његових сарадника ниjе изазвала такав отпор, али да jе неће миjењати, jер сматра да jе у интересу српског народа. „На оваj начин желим да покажем да смо ми нормална и пристоjна земља и да jе од сваке политичке суjете за нас важниjа регионална стабилност“, рекао jе Вучић на конференциjи за новинаре у Влади Србиjе и додао да у Загреб носи поруку мира и сарадње.

Чланови Удружења радника и инвалида рада избjеглих из Хрватске са држављанством БиХ подниjели су колективну апликациjу Европском суду за људска права у Стразбуру против Хрватске са захтjевом да овоj држави наметну законску обавезу да им исплати сва дуговања по основу стечених права. Предсjедник Удружења Никола Пузигаћа изjавио jе Срни да се у апликациjи тражи да Суд, уз надзор Комитета Савjета министара ЕУ, наметне Хрватскоj генералне мjере коjе ће усвоjити да би се повреде коjе суд утврди отклониле и да надокнади њихове могуће посљедице. Пузигаћа jе рекао да од Европског суда за људска права у Стразбуру, такође, траже да Хрватска утврди тачан износ дуговања према лицима српске националности, односно да сви

Фреска Стефана Немање у Љевишкоj цркви у Призрену Стефан Немања ниjе понизно ишао у Цариград да се преда цару Маноjлу И Комнину. Његово достоjанствено држање изазвало jе велико страхопоштовање свих грађана Цариграда и његове тадашње елите. Постоjи jедна недовољно позната епизода из живота Стефана Немање, коjа поред тога што сведочи колико jе његов углед био велики у раном периоду његове владавине, открива нам и jедно ретко сведочанство о владару коjи се жртвуjе за своj народ и своjу главу смирено потура испред глава своjих поданика. Био jе то његов боравак у Цариграду 1172. године, где jе локалном народу приказан у триjумфалноj поворци цара Маноjла И Комнина (1143-1180), као наjвредниjи део плена

У тежњи да што више приближе народе Југославиjе соколи су између два рата приређивали слетове у Хрватскоj упркос нападима хрватских сепаратиста. Соколска организациjе jе тада била jака у Хрватскоj, а посебно у Далмациjи и Хрватском приморjу. Пред слет у Загребу  1924. поjедини загребачки листови  међу коjима „Хрват” и „Хрватска Застава” нападали су соколе. Тврдили су да ће доћи 200 до зуба наоружаних Орjунаша из Словениjе да нападну грађане Загреба. (1)  У Загребу jе од 13. до 18. августа 1924. одржан II Југославенски соколски сабор и Покраjински слет. У „Соколском зборнику” Анте Брозовић истакао jе : “Били су то свечани дани рада и соколске пожртвованости и значе огроман корак напред у