Od 24. Juna 1941, Dana sjećanja na Jadovno, prošlo je:

JADOVNIČANI PORUČUJU:

Teče 80-ta godina od početka Pokolja, genocida počinjenog nad srpskim narodom od strane NDH. Osamdeset godina od tragedije na Velebitu, ličkom polju, ostrvu Pagu. Ako Bog da, sabraćemo se 19. juna 2021. kod Šaranove jame.

 

Nejač na živoj lomači

Datum objave: ponedeljak, 25 aprila, 2016
Objavljeno u Podrinje
Veličina slova: A- A+

Na mestu gde je pre 74 godine, 27. aprila 1942, bila štala Koje Ristanovića iz sela Osova kod Rogatice i u njoj živa lomača u koju su ustaše iz Crne legije Jure Francetića ubacile 94 srpske dece, žena i staraca iz okolnih sela izdvojenih iz zbega srpskog stanovništva koje je bežalo iz opština Sokolac i Pale prema rijeci Drini i Srbiji, služen je parastos i prislužene su sveće.

Pomen zverski umorenim Srbima  Foto: Tanjug
Pomen zverski umorenim Srbima Foto: Tanjug

U plamenu su tada u najgorim mukama izdahnula 24 člana prodice Ristanović, sedmoro Tomovića, po petoro Lubunića i Zekovića i mnogi drugi.

Milovan Bojat kaže da je na ovom mestu stradalo mnogo članova njegove familije, a svedok ovog užasa bila je i njegova sestra koja je, kao čobanče, čuvala stoku, videla sve, ali je sa još dvoje dece uspela da pobegne i nađe spas preko Drine u Srbiji gde je kasnije i živela.
Reč je o Gojki Bojat Zoranović, koja je pre tri godine napisala knjigu o tome kako je slučajno ostala živa i izbegla ustaški pokolj.

Milovan Bojat priča da niko nije smeo na stratištu, do otadžbinskog rata 1992-1995. godine, onde gde je bila lomača, ni da zapali sveću, pa je ono bilo zaraslo u šikaru i rastinje.

– Sveću mojim nastradalim sam, da se ne bi neko iz vlasti dosetio, palio na groblju u selu Osovu na Zadušnice, ali i na ovaj dan – ispričao je Bojat.

Na spomen-obeležju u Osovu pored imena nastradalih i izgorelih u zapaljenoj štali je i ime, kako tu piše, jedinog svedoka zločina, Perse Zeković Savčić, tada 13-godišnje devojčice koju je iz grupe žena i dece spremnih za nezapamćenu egzekuciju izvukao jedan ustaša i spasao je.
Tek 62 godine nakon ustaškog zločina u Osovu podignuto je spomen-obeležje, ali sva imena nisu mogla na njemu biti upisana jer se nisu ni znala.

Načelnik opštine Rogatica Tomislav Puhalac kaže da je su na ovom mestu neljudi ubili ljude i da je došlo vreme da se o tome i piše i govori, da se prisluže sveće i održi parastos.

– Mnogo je ovakvih mesta u rogatičkom kraju gde su ustaše divljale nad srpskom nejači kao što je i na brdu Crkvinama i u Kadarevom dolu. Mlade generacije se moraju okrenuti budućnosti, ali ne smeju zaboraviti šta se dešavalo njihovim dedovima i pradedovima – dodao je Puhalac.

Ugljenisani u majčinom krilu
Meštanin Risto Rosić priča da su mu njegovi pričali da su kad su stigli na zgarište našli ugljenisane kosture žena u sedećem položaju i dece u njihovom krilu.

– Tačno je da je ovde bila Francetićeva vojska, ali zločinci su bili lokalni muslimani, komšije, koji su se njima pridružili – dodaje Rosić.

U vreme komunističke Jugoslavije vlasti su prikrivale ovaj, kao i niz drugih zločina nad Srbima i o tom događaju se nije pisalo, niti je spominjano u istorijskim spisima, a podataka nema ni u monografiji Rogatice.

Autor: R. Tasić

Izvor: Vesti online

 

Vezane vijesti:




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top