Od 24. Juna 1941, Dana sjećanja na Jadovno, prošlo je:

JADOVNIČANI PORUČUJU:

Teče 80-ta godina od početka Pokolja, genocida počinjenog nad srpskim narodom od strane NDH. Osamdeset godina od tragedije na Velebitu, ličkom polju, ostrvu Pagu.

 

Antisrpski začini odlazećih hrvatskih predsednika

Datum objave: sreda, 18 februara, 2015
Veličina slova: A- A+

Josipovićev potez da odlikuje Ejupa Ganića ne razlikuje se mnogo od odluke njegovog prethodnika Stjepana Mesića koji je pomilovao Sinišu Rimca, predvodnika grupe koja je 1991. godine ubila srpsku porodicu Zec

Nastavio politiku svojih prethodnika. Stari i novi predsjednik Hrvatske.

Nastavio politiku svojih prethodnika. Stari i novi predsjednik Hrvatske.


„Želim da i u svom daljem radu i životu učinite još puno dobrih dela”, rekao je odlazeći hrvatski predsednik Ivo Josipović, uručujući pre nekoliko dana odlikovanje Ejupu Ganiću, ratnom članu Predsedništva BiH, čoveku koga Beograd smatra najodgovornijim za masakr vojnika u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu početkom maja 1992. godine. Josipović nije propustio da podseti da je odlikovanje dato Ganiću i drugima koji su bili na tom spisku, poslednje koje dodeljuje kao predsednik države. Od danas, da podsetimo, na toj dužnosti i formalno se nalazi hadezeovka Kolinda Grabar Kitarović.

Odluka da jedan od njegovih poslednjih predsedničkih poteza bude baš taj izazvala je zgražavanje ovdašnje javnosti, ali bez mnogo zvaničnih reakcija. Kada su premijera Aleksandra Vučića pitali u Briselu da prokomentariše Josipovićev gest, on je rekao da je veoma iznenađen Josipovićevim postupkom kao i da „uvek ima ljudi koji vole da od svojih prijatelja naprave neprijatelje”.

Iznenađenje Josipovićevim potezom možda je i veće jer je reč o čoveku koga je, bar kad su odnosi sa Srbijom u pitanju, pratio glas tolerantnog, demokratski nastrojenog čoveka, predsednika koji se trudio da razvija dobre odnose sa susedima. Nije, međutim, uvek bilo tako. Podsećanja radi, Josipović nikada nije propuštao da se o godišnjicama „Oluje” i te kako dodvori hrvatskoj desnici te je izjavljivao i to da „očekuje da Srbi sa razumevanjem prihvate značaj akcije ’Oluja’ za slobodu hrvatske države”. Vrlo je burno, pa i neprimereno državniku, reagovao kada je Tomislav Nikolić izabran za predsednika Srbije. Tada se „zakleo” da ne samo da neće doći na njegovu inauguraciju već da neće ni ubuduće dolaziti u Beograd sve dok se Nikolić „jasno ne izjasni da napušta ideje četništva i ekspanzije”. Reč, doduše nije održao, jer je u Beograd došao, iako Nikolić nikada nije ispunio njegov zahtev.

Svojevremeno je i jedan drugi hrvatski predsednik, Stjepan Mesić, kraj svog mandata takođe „začinio” potezom koji je u Srbiji shvaćen kao velika provokacija. Naime, mesec dana pre nego što je mandat predao Ivi Josipoviću, Mesić je pomilovao Sinišu Rimca koji je predvodio grupu koja je u decembru 1991. godine ubila sve članove srpske porodice Zec. Ubice su, da podsetimo, priznale zločin. Tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić okarakterisao je Mesićevu odluku kao „antievropski i anticivilizacijski gest koji se ne može ničim opravdati”.

A onda je Mesić još zakazao odlazak na Kosovo na pravoslavni Božić 2010. godine. Zbog oštrih reakcija zvaničnog Beograda, Mesić je posetu Kosovu pomerio za jedan dan, ali je njegov odlazak u Prištinu u srpskom državnom vrhu protumačen kao krajnje netaktičan i opasan po budućnost srpsko-hrvatskih odnosa. U Zagrebu su, međutim, Mesićev put videli samo kao doslednost u politici koju je vodio.

A upravo tako, kao doslednost u politici, poteze odlazećih hrvatskih predsednika tumači i Đorđe Vukadinović, urednik „Nove srpske političke misli”.

„Ti njihovi potezi možda bolje pokazuju suštinu njihovih stvarnih uverenja, i ličnih i političkih, nego desetine izjava koje su dali tokom mandata. To su manifestacije usmerene protiv Srbije. Ali, treba reći i da su te izjave dolazile upravo od predsednika koji su imali oreol ili pokušavali da nose oreol građanskih političara neopterećenih prošlošću, ustašlukom i sukobima devedesetih”, ocenjuje Vukadinović i dodaje da možemo tek pretpostaviti šta misle i šta će činiti političari poput Kolinde Grabar Kitarević, koji se ne odriču Tuđmanovske linije.

Odlikovanje Ganića za Vukadinovića nikako nije beznačajan incident kao što bi mogao biti predstavljen u našoj političkoj javnosti.

„To je guranje glave u pesak pred realnošću koja možda nije lepa i nije u skladu s diplomatskim frazama koje stižu iz Brisela ili se šalju iz regiona u Brisel, o dobrosusedstvu, unapređenju odnosa. Ono što se dešava je naša realnost i bolje da je budemo svesni nego da je ignorišemo”, kategoričan je Vukadinović.

Prema mišljenju Dušana Lazića iz Foruma za međunarodne odnose, loše poteze koji vode zaoštravanju odnosa povlače i jedna i druga strana.

„Ja sam se nadao da će posle presude Suda pravde biti stavljena tačka na i, i dobrim delom biti zaboravljena teška prošlost između nas. Nadao sam se da smo shvatili, i oni i mi, da moramo da se okrenemo budućnosti i traženju zajedničkog jezika, razvijanju saradnje i poboljšavanju odnosa. Međutim, meni ne liči da ovo ide u tom pravcu”, smatra Lazić i dodaje da zaoštravanje do koga dolazi može da šteti i Hrvatskoj i Srbiji.

Priredila: Jelena Cerovina

 

Izvor: POLITIKA

 

Vezane vijesti:

josipović uvrijedio srpske žrtve odlikujući … – Jadovno 1941.

GANIĆ PONOVO PRED ISTRAŽNIM TUŽIOCIMA – Jadovno …

GANIĆ KOMANDOVAO AKCIJOM – Jadovno 1941.

Zašto Srbi imaju slabu, a Hrvati veoma jaku nacionalnu svest

Stradanje porodice Zec u Zagrebu – Jadovno 1941.

“PALA” I OPTUŽNICA PROTIV SAČIĆA?! – Jadovno 1941.




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top