Nada Stojković posle tekstova u “Novostima” sklopila mozaik o neobičnoj sudbini svog oca. Iza Vaclava Noseka, koji je iz Vermahta 1941. prešao kod Draže, ostalo mnoštvo enigmi Nada često prelistava stare fotografije svoga oca NADA je bila beba kada je njen otac Toma, Dražin oficir i engleski obaveštajac, krajem 1944. godine, bežeći od partizana, u podmornici napustio Boku kotorsku. Nikada ga više nije videla. Toma je u Herceg Novi stigao godinu dana ranije, sa suprugom Danicom, i zadatkom da planira iskrcavanje saveznika. Nada je rođena avgusta 1944. Posle očevog odlaska majka ju je povela u svoj devojački dom, u porodicu Lešperović u Kolašinu. U jesen 1950. stigao je, iz Austrije,

Politički analitičar Dragomir Anđelković naglasio je da će Hrvatska učiniti sve što može da na svakom polju radi protiv Srbije i svih drugih srpskih zemalja i dodao da će praviti konkretne probleme i prepreke Beogradu na putu ka EU ukoliko taj nalog dobije od Berlina i Vašingtona, čija je marioneta.  Dragomir Anđelković On je za Srnu rekao da Beograd Hrvatsku ni po jednom, pa ni po pitanju evrointegracija, ne treba tretirati kao ozbiljnu i samostalnu državu koja sama donosi odluke o bilo čemu. “Hrvatska je mala klijentska država velikih centara moći na granici Balkana i centralne Evrope i kao takva radiće ono što joj kažu iz Berlina i Vašingtona”, rekao

Nedavno je, bez većeg odjeka u našoj javnosti, najavljena za 6. jun ove godine posjeta pape Franciska Sarajevu. Prvi put će trenutni rimokatolički prvosveštenik stupiti na tlo „kulturnog rascijepa“, koji, po njegovom nedavno izrečenom mišljenju, nije mogao da bude politički prevaziđen. Nekako u isto vrijeme, objavljeno je na zajedničkom sastanku Hrvatske biskupske konferencije i Biskupske konferencije BiH da je privedena kraju procedura za beatifikaciju (proglašenje za „blaženog“– prvi stepen svetosti kod katolika) prvog vrhbosanskog nadbiskupa i metropolita i prvog jezuitskog poglavara u – do tada isključivo franjevačkoj – Bosni, Josipa Štadlera (Stadler, 1843-1918).[1] Josip Štadler U kakvom su međusobnom odnosu ove dvije informacije i šta one znače u kontekstu vatikanske

Poznati režiser Emir Kusturica u svom novom intervjuu pričao je o postpetooktobarskom periodu i srpskoj istoriji. On je za portal Iskra konstatovao da je trenutno stepen samoponištenja kod Srba. Emir Kusturica “Čitamo ovih dana u domaćoj štampi: “Knez Lazar, Miloš Obilić, kosovski junaci bili su tek plašt satkan od bujne nacionalne imaginacije”… Kažu, “nacionalna politika proizlazi iz koristoljublja”. Politika drugih, pa i Sarajeva prema nama, ne tumači se, uz preporuku “da bi Srbi trebalo da gledaju u svoje dvorište”. Otkuda ovakav stepen samoponištenja kod Srba? To je apsurdno, volio bih da ih vidim kako ukidaju i Herakla i Meri Popins, englesku, njemačku i francusku mitologiju… Proglasili bi ih ludima. Sve