Knez Pavle o Hitleru: Osećate jezu od njega, lice mu je žuto kao u voštane figure (7)

Knez Pavle pokušava da Jugoslaviju oslobodi od ekonomske zavisnosti prema Nemačkoj. Engleska je već bila iskazala njoj urođeni cinizam: pred Božić 1935. godine, blagoizvolela je iz Jugoslavije uvesti za potrebe svog tržišta 60 (i slovima – šezdeset) ćurki!

NA OSNOVU DOKUMENATA koji su danas na raspolaganju, postoje jasne indicije da je kralj Aleksandar uviđao neophodnost uvažavanja rastuće moći Nemačke. Posle dolaska Hitlera na vlast 1934. godine, za spoljnu politiku Kraljevine Jugoslavije ubrzo je iskrsla opasnost: Hitler nije krio da mu je cilj da poništi francuski uticaj u srednjoj Evropi. To je značilo da je Mala antanta bila osuđena da nestane.

Od 1937. godine, Nemačka prema Jugoslaviji sprovodi politiku prijateljskih odnosa. Stojadinoviću uspeva da unapredi robnu razmenu: za jugoslovenske poljoprivredne proizvode Nemačka odobrava privilegovani status – kupuje ih po višoj ceni od one koja je bila na svetskom tržištu. Na taj način proizvodi nemačke industrije uvoze se po nižoj ceni.

Te godine Stojadinović obilazi evropske prestonice. U Berlinu ga dočekuju Gering i Nojrat. Priređuju mu posete fabrikama i vojnim ustanovama, bankete i lov. Predsedniku jugoslovenske vlade uspeva da uspostavi prijateljske veze sa Hitlerom. Govorio mu je šta je ovaj želeo da čuje, naročito koliko je impresioniran fašističkim sistemom, i kako njegova (Stojadinovićeva) stranka ima za cilj da za sebe pridobije omladinu. Hitler je posebno bio ponosan na nemačku mladež. Knez Pavle je, sećajući se, opisao neobičnu uzbuđenost Hitlera momčićima tokom zvanične posete. Ushićen, Hitler je imao čitav jedan monolog o tim „zlatnim dečacima“, temelju „arijevske rase“. Knez Pavle je govorio, da je Hitler, u tim svojim emfazama, imao skoro „libidozno ushićenje“.

HITLER je, po mišljenju Ernesta Krečmera (psihijatra) ispoljavao „oštar i hladan egoizam, licemernu samodopadljivost i bezmerno prenadraženo osećanje sopstvene vrednosti, težnju za teoretskim usrećivanjem ljudi prema šematski doktrinarnim principima: poboljšanje sveta, nesebično samožrtvovanje najvišeg stila, naročito za opšte nelične ideale“.

Knez Pavle je, opisujući Milanu Antiću svoj susret sa Hitlerom, rekao nešto još značajnije za analizu: „Ruke su mu meke, kao kraci meduze. Osećate jezu od njihovog dodira. Lice žuto, kao u voštane figure“.

U oktobru 1938. godine, Nemačka je ponudila ugovor za otkup polovine jugoslovenskog izvoza i tehničku pomoć za eksploataciju rudnika. Predlog nije prihvaćen, a pokušaj da se poveća trgovinska razmena sa Engleskom je propao zbog nerazumevanja na engleskoj strani.

Još od susreta sa nemačkim ministrom privrede Hjalmarom Šahtom, sredinom juna 1936. godine, knez Pavle ima zaista jasnu sliku o tome čemu teže Nemci. U arhivi koja je stigla sa Kolumbija univerziteta, na sedam strana, nalaze se kneževi utisci posle susreta sa ovom važnom ličnošću Trećeg rajha.

Hjalmar Šaht uverava kneza da su Rajhu potrebne sirovine i kolonije, ali i da je Rozenbergova ideja o širenju na istok – glupa! Ne vidi kako se treba širiti u Rusiju preko Poljske. Šaht moli kneza da objasni Nemcima kako se treba ophoditi sa Evropom!

Knez opaža: „Izgleda zdrav, ne pije, vegetarijanac je i ne puši. Voli kino i romantične slike“.

Kad mu Šaht kaže da je „Protestantska crkva mizerija i da nije na visini položaja“, knez se uzdržava od komentara.

Šaht poverava knezu Pavlu da Nemačku interesuje naš bakar, ali i prenosi mu Geringovo mišljenje da „Jugoslovene ne treba eksplatisati“ kao što to rade Francuzi, već da bi rudnici trebalo da ostanu naši.

Nemački moćnik je ispričao knezu da Italijane ceni jer su protivnici komunizma. Knez Pavle je rezimirao Šahtovu opsesiju: „mržnja prema Jevrejima“.

O PRILIKAMA u Rusiji Šaht mu je rekao: „Tamo nema ničeg novog. Staljin je jači nego ikada i samo se tuku dve jevrejske grupe“.

Šaht je rekao da Nemci najviše cene engleske vojnike, pa odmah zatim – srpske! Objasnio je da je Gering mnogo ratoborniji od Hitlera koji ga umiruje, ali priznaje da nigde u centralnoj Evropi neće trpeti boljševizam. Boljševizam je najveća opasnost. Gering je rekao Hortiju da ako Mađari preduzmu bilo šta protiv Jugoslavije, onda će nemačka avijacija bombardovati Peštu!

Ni 1939. godine nije došlo do poboljašanja robne razmene sa Engleskom. Knez Pavle je poslao svog čoveka od poverenja dr Subotića u Ženevu, da tamo privatno poseti lorda Halifaksa. Dobio je sledeći izveštaj o tom susretu:

„Obavestio sam ga da Nemačka apsorbuje 50 odsto jugoslovenske spoljne trgovine i da traži još veće učešće, dok je britanski deo beznačajan, svega devet odsto. Apelovao sam na Halifaksa da prilagodi britanski sistem slobodne trgovine, koji nikada neće moći da konkuriše Nemcima i dozvoli kupovinu na veliko.“

Po pitanju ovakvih jugoslovenskih zahteva, Engleska je već bila iskazala njoj urođeni cinizam: pred Božić 1935. godine, blagoizvolela je iz Jugoslavije uvesti za potrebe svog tržišta 60 (i slovima – šezdeset) ćurki! Posle neverovatnog natezanja, Velika Britanija je pristala da uveze još toliko!

Početkom februara Dragiša Cvetković je od kneza Pavla dobio mandat da sastavi vladu. Bila je okončana era Milana Stojadinovića.

U tom periodu knez Pavle pokušava da Jugoslaviju oslobodi od ekonomske zavisnosti prema Nemačkoj. Engleski ambasador u Beogradu ser Ronald Kembel, piše u London i traži da se nešto učini, ali tamo se odlučuje nešto sasvim drugo: povećanje britanske propagadne u Jugoslaviji!

ZVANIČNA poseta Nemačkoj počela je 1. juna 1939. godine. Knez Pavle je već 2. juna, u Berlinu, Alfonsu od Španije rekao da je Hitler – lud! I da se boji da će se sigurno zaratiti.

Sredinom jula, američkom ambasadoru Džozefu Kenediju, prilikom njihovog susreta u Londonu, knez Pavle je izneo svoje sveže utiske o poseti Nemačkoj. Otac budućeg predsednika SAD, odmah je obavestio Vašington:

„On (knez Pavle) kaže da su ga tri stvari impresionirale u toku posete Hitleru: pre svega, Hitler je ubeđen da se britanska imperija raspada i da zato neće biti u stanju da izdrži naporan rat, iako im hrabrost ne nedostaje; drugo, konstatovao je istu situaciju i u Londonu i Parizu: kad je Hitlera i Geringa upitao šta znaju o Rusiji – odgovorili su mu – „ništa“; treće, za Geringa misli da je pristojan momak, vrlo sposoban i veoma raspoložen da bude konstruktivan. Ribentrop, međutim, u to vreme u svakom slučaju nije više bio na vrhu.“

Američkom ambasadoru u Beogradu Blisu Lejnu, knez Pavle je rekao da će kriza oko Dancinga izazvati opšti rat u Evropi.

Uskoro, 22. avgusta 1939. godine, Nemačka i Sovjetski Savez su potpisali pakt o nenapadanju.

Dan posle, potpisan je sporazum Cvetković-Maček.

Trupe Trećeg rajha umarširale su u Poljsku 30. avgusta.

Svetski sukob je započeo 1. septembra, odnosno danom kada je Velika Britanija objavila rat Nemačkoj.

Knez Pavle više nije imao na koga da se osloni. Jedinstvo države izgledalo mu je sad važnije od svega.

*Feljton „Istina o poslednjim danima Kraljevine Jugoslavije“ baziran na istorijskom bestseleru “Knez Pavle, istina o 27. martu”, autora Miodraga Jankovića i Veljka Lalića

NASTAVIĆE SE…

Autori: Miodrag Janković i Veljko Lalić

Izvor: NEDELjNIK

Vezane vijesti:

Ekskluzivni feljton: Istina o poslednjim danima Kraljevine Jugoslavije (1)

Tajna ostavke kneza Pavla: Napisana je mesecima pre nego što su pučisti uperili cevi (2)

Svedočenje kneza Pavla o susretu sa Hitlerom: Rekao sam mu da moja zemlja mrzi Italijane, nisam mu svakako mogao reći da mrzi i Nemce (3)

Pismo kralja Džordža upućeno knezu Pavlu: Zaista bih želeo da možemo da ti pošaljemo oružje (4)

Britanski državni sekretar: Srbi, setite se Lazara kome je važnije bilo nebesko nego zemaljsko carstvo (5)

Nemačka poruka jugoslovenskom ambasadoru u Moskvi: Borićemo se nemilosrdno, svim sredstvima. S tim budite načisto (6)

Slobodan Jovanović o knezu Pavlu uoči potpisivanja Trojnog pakta: On je čudan čovek. Mnogo puši, potamneo je u licu (8)

Kako je kraljevska vojska dočekala rat: „Izdržećemo oko šest nedelja. Posle nećemo imati ni hrane, ni municije“ (9)

Pismo kneza Pavla vojvodi od Kenta: Ti si znao da je poslednja stvar koju sam želeo, da se bakćem s jugoslovenskom politikom (10)

Kako su Englezi kupili puč: „Srbi se ne mogu pozivati na 27. mart 1941, jer smo mi tu revoluciju kupili“ (11)

Stepinac o puču 27. marta: Srbi i Hrvati su dva sveta koja se nikad neće ujediniti, dok je jedan od njih u životu (12)

General Bora Mirković: Pre nego što sam odlučio da izvršim državni udar, lomio sam se danima (13)

Tajno udruženje „Konspiracija“: Ko je sve rušio namesnički režim kneza Pavla (14)

Dragiša Cvetković piše knezu Pavlu: Kako je izmišljeno da nam je Nemačka obećala Solun (15)

Musolinijeva ponuda knezu Pavlu: Zamenom stanovništva Istre i Kosova možete da posrbite teritoriju koja vam je važna (16)

Kako se oko kneza Pavla vodila polemika: Da li je Jugoslavija želela Solun? (17)

Kako je pripreman puč 27. marta: „Kroz britansku ambasadu je prošlo toliko eksploziva da je čudo što cela Jugoslavija nije odletela u vazduh“ (18)

Planovi Petra Drugog: Kako je maloletni kralj pripremio vojsku za bekstvo u Grčku (19)

Adolf Hitler o srpskoj vojsci: Nemački vojnik je naučio da poštuje svog hrabrog protivnika (20)

Nemački ambasador posle puča: „Na firerovom mestu bih rekao da poštujem narod koji ljubomorno brani svoju nezavisnost“ (21)

Zahvalite drugu Staljinu: Kako je Jugoslavija sporazumom sa Sovjetskim Savezom pokušala da se sačuva Hitlerovog napada (22)

Kako je Slobodan Jovanović „prelomio“ kneza Pavla (23)

Tajna arhiva koju je knez Pavle dostavio jednom američkom istoričaru: „U ove papire ne sme da ima uvid nijedan Jugosloven“ (24)

Poslednje reči kneza Pavla: Ne, nemojte ih ubiti (25)

Kako je Dragiša Cvetković odgovorio Čerčilu: Želeo sam da uštedim Jugoslaviji nesreću i uništenje (27)

Dan kada su jugoslovenski komunisti klicali „živeo Hitler!“ (28)

Ante Pavelić o 27. martu: „Pučisti su spremili sprovod, naša ustaška stvar je posve sigurna“ (29)

Beograd je bio prepun špijuna. Naročito opasni bili su nemački, pošto su se izdavali za engleske (30)

Milan Stojadinović i sve o aferi „dva odsto ratne štete“ (31)

Dušan Simović: Mene su kao poštenog oficira zloupotrebili (32)

Svedočenja pred Nedićevom komisijom: „Uhvatio sam kneza Pavla za kaput da ne podnese ostavku“ (33)

Svedočenje Dimitrija Ljotića o 27. martu: Pučisti su mi ponudili da uđem u vladu i da se izjasnim za Engleze. Odbio sam, naravno (34)

Treći srpski ustanak „bez ijedne kapi krvi“: Kako je pripreman državni udar (35)

Kako je propao pokušaj da se spreči puč 27. marta: „Ne sme se prolivati bratska krv!“ (36)

Još jedna tajna 27. marta: Britanci nudili Staljinu ceo Balkan (37)

Kako se Gering zahvalio pučistima na 27. martu: Sada možemo da raščistimo stare račune (38)

Poslednje godine Kraljevine Jugoslavije: Doba kada je u Beogradu cvetala umetnost (39)

Knez Pavle i Milan Kašanin: Prijateljstvo koje je rodilo najmoderniji muzej u ovom delu Evrope (40)