Кнез Павле о Хитлеру: Осећате језу од њега, лице му је жуто као у воштане фигуре (7)

Кнез Павле покушава да Југославију ослободи од економске зависности према Немачкој. Енглеска је већ била исказала њој урођени цинизам: пред Божић 1935. године, благоизволела је из Југославије увести за потребе свог тржишта 60 (и словима – шездесет) ћурки!

НА ОСНОВУ ДОКУМЕНАТА који су данас на располагању, постоје јасне индиције да је краљ Александар увиђао неопходност уважавања растуће моћи Немачке. После доласка Хитлера на власт 1934. године, за спољну политику Краљевине Југославије убрзо је искрсла опасност: Хитлер није крио да му је циљ да поништи француски утицај у средњој Европи. То је значило да је Мала антанта била осуђена да нестане.

Од 1937. године, Немачка према Југославији спроводи политику пријатељских односа. Стојадиновићу успева да унапреди робну размену: за југословенске пољопривредне производе Немачка одобрава привилеговани статус – купује их по вишој цени од оне која је била на светском тржишту. На тај начин производи немачке индустрије увозе се по нижој цени.

Те године Стојадиновић обилази европске престонице. У Берлину га дочекују Геринг и Нојрат. Приређују му посете фабрикама и војним установама, банкете и лов. Председнику југословенске владе успева да успостави пријатељске везе са Хитлером. Говорио му је шта је овај желео да чује, нарочито колико је импресиониран фашистичким системом, и како његова (Стојадиновићева) странка има за циљ да за себе придобије омладину. Хитлер је посебно био поносан на немачку младеж. Кнез Павле је, сећајући се, описао необичну узбуђеност Хитлера момчићима током званичне посете. Усхићен, Хитлер је имао читав један монолог о тим „златним дечацима“, темељу „аријевске расе“. Кнез Павле је говорио, да је Хитлер, у тим својим емфазама, имао скоро „либидозно усхићење“.

ХИТЛЕР је, по мишљењу Ернеста Кречмера (психијатра) испољавао „оштар и хладан егоизам, лицемерну самодопадљивост и безмерно пренадражено осећање сопствене вредности, тежњу за теоретским усрећивањем људи према шематски доктринарним принципима: побољшање света, несебично саможртвовање највишег стила, нарочито за опште неличне идеале“.

Кнез Павле је, описујући Милану Антићу свој сусрет са Хитлером, рекао нешто још значајније за анализу: „Руке су му меке, као краци медузе. Осећате језу од њиховог додира. Лице жуто, као у воштане фигуре“.

У октобру 1938. године, Немачка је понудила уговор за откуп половине југословенског извоза и техничку помоћ за експлоатацију рудника. Предлог није прихваћен, а покушај да се повећа трговинска размена са Енглеском је пропао због неразумевања на енглеској страни.

Још од сусрета са немачким министром привреде Хјалмаром Шахтом, средином јуна 1936. године, кнез Павле има заиста јасну слику о томе чему теже Немци. У архиви која је стигла са Колумбија универзитета, на седам страна, налазе се кнежеви утисци после сусрета са овом важном личношћу Трећег рајха.

Хјалмар Шахт уверава кнеза да су Рајху потребне сировине и колоније, али и да је Розенбергова идеја о ширењу на исток – глупа! Не види како се треба ширити у Русију преко Пољске. Шахт моли кнеза да објасни Немцима како се треба опходити са Европом!

Кнез опажа: „Изгледа здрав, не пије, вегетаријанац је и не пуши. Воли кино и романтичне слике“.

Кад му Шахт каже да је „Протестантска црква мизерија и да није на висини положаја“, кнез се уздржава од коментара.

Шахт поверава кнезу Павлу да Немачку интересује наш бакар, али и преноси му Герингово мишљење да „Југословене не треба експлатисати“ као што то раде Французи, већ да би рудници требало да остану наши.

Немачки моћник је испричао кнезу да Италијане цени јер су противници комунизма. Кнез Павле је резимирао Шахтову опсесију: „мржња према Јеврејима“.

О ПРИЛИКАМА у Русији Шахт му је рекао: „Тамо нема ничег новог. Стаљин је јачи него икада и само се туку две јеврејске групе“.

Шахт је рекао да Немци највише цене енглеске војнике, па одмах затим – српске! Објаснио је да је Геринг много ратоборнији од Хитлера који га умирује, али признаје да нигде у централној Европи неће трпети бољшевизам. Бољшевизам је највећа опасност. Геринг је рекао Хортију да ако Мађари предузму било шта против Југославије, онда ће немачка авијација бомбардовати Пешту!

Ни 1939. године није дошло до побољашања робне размене са Енглеском. Кнез Павле је послао свог човека од поверења др Суботића у Женеву, да тамо приватно посети лорда Халифакса. Добио је следећи извештај о том сусрету:

„Обавестио сам га да Немачка апсорбује 50 одсто југословенске спољне трговине и да тражи још веће учешће, док је британски део безначајан, свега девет одсто. Апеловао сам на Халифакса да прилагоди британски систем слободне трговине, који никада неће моћи да конкурише Немцима и дозволи куповину на велико.“

По питању оваквих југословенских захтева, Енглеска је већ била исказала њој урођени цинизам: пред Божић 1935. године, благоизволела је из Југославије увести за потребе свог тржишта 60 (и словима – шездесет) ћурки! После невероватног натезања, Велика Британија је пристала да увезе још толико!

Почетком фебруара Драгиша Цветковић је од кнеза Павла добио мандат да састави владу. Била је окончана ера Милана Стојадиновића.

У том периоду кнез Павле покушава да Југославију ослободи од економске зависности према Немачкој. Енглески амбасадор у Београду сер Роналд Кембел, пише у Лондон и тражи да се нешто учини, али тамо се одлучује нешто сасвим друго: повећање британске пропагадне у Југославији!

ЗВАНИЧНА посета Немачкој почела је 1. јуна 1939. године. Кнез Павле је већ 2. јуна, у Берлину, Алфонсу од Шпаније рекао да је Хитлер – луд! И да се боји да ће се сигурно заратити.

Средином јула, америчком амбасадору Џозефу Кенедију, приликом њиховог сусрета у Лондону, кнез Павле је изнео своје свеже утиске о посети Немачкој. Отац будућег председника САД, одмах је обавестио Вашингтон:

„Он (кнез Павле) каже да су га три ствари импресионирале у току посете Хитлеру: пре свега, Хитлер је убеђен да се британска империја распада и да зато неће бити у стању да издржи напоран рат, иако им храброст не недостаје; друго, констатовао је исту ситуацију и у Лондону и Паризу: кад је Хитлера и Геринга упитао шта знају о Русији – одговорили су му – „ништа“; треће, за Геринга мисли да је пристојан момак, врло способан и веома расположен да буде конструктиван. Рибентроп, међутим, у то време у сваком случају није више био на врху.“

Америчком амбасадору у Београду Блису Лејну, кнез Павле је рекао да ће криза око Данцинга изазвати општи рат у Европи.

Ускоро, 22. августа 1939. године, Немачка и Совјетски Савез су потписали пакт о ненападању.

Дан после, потписан је споразум Цветковић-Мачек.

Трупе Трећег рајха умарширале су у Пољску 30. августа.

Светски сукоб је започео 1. септембра, односно даном када је Велика Британија објавила рат Немачкој.

Кнез Павле више није имао на кога да се ослони. Јединство државе изгледало му је сад важније од свега.

*Фељтон „Истина о последњим данима Краљевине Југославије“ базиран на историјском бестселеру “Кнез Павле, истина о 27. марту”, аутора Миодрага Јанковића и Вељка Лалића

НАСТАВИЋЕ СЕ…

Аутори: Миодраг Јанковић и Вељко Лалић

Извор: НЕДЕЉНИК

Везане вијести:

Ексклузивни фељтон: Истина о последњим данима Краљевине Југославије (1)

Тајна оставке кнеза Павла: Написана је месецима пре него што су пучисти уперили цеви (2)

Сведочење кнеза Павла о сусрету са Хитлером: Рекао сам му да моја земља мрзи Италијане, нисам му свакако могао рећи да мрзи и Немце (3)

Писмо краља Џорџа упућено кнезу Павлу: Заиста бих желео да можемо да ти пошаљемо оружје (4)

Британски државни секретар: Срби, сетите се Лазара коме је важније било небеско него земаљско царство (5)

Немачка порука југословенском амбасадору у Москви: Борићемо се немилосрдно, свим средствима. С тим будите начисто (6)

Слободан Јовановић о кнезу Павлу уочи потписивања Тројног пакта: Он је чудан човек. Много пуши, потамнео је у лицу (8)

Како је краљевска војска дочекала рат: „Издржећемо око шест недеља. После нећемо имати ни хране, ни муниције“ (9)

Писмо кнеза Павла војводи од Кента: Ти си знао да је последња ствар коју сам желео, да се бакћем с југословенском политиком (10)

Како су Енглези купили пуч: „Срби се не могу позивати на 27. март 1941, јер смо ми ту револуцију купили“ (11)

Степинац о пучу 27. марта: Срби и Хрвати су два света која се никад неће ујединити, док је један од њих у животу (12)

Генерал Бора Мирковић: Пре него што сам одлучио да извршим државни удар, ломио сам се данима (13)

Тајно удружење „Конспирација“: Ко је све рушио намеснички режим кнеза Павла (14)

Драгиша Цветковић пише кнезу Павлу: Како је измишљено да нам је Немачка обећала Солун (15)

Мусолинијева понуда кнезу Павлу: Заменом становништва Истре и Косова можете да посрбите територију која вам је важна (16)

Како се око кнеза Павла водила полемика: Да ли је Југославија желела Солун? (17)

Како је припреман пуч 27. марта: „Кроз британску амбасаду је прошло толико експлозива да је чудо што цела Југославија није одлетела у ваздух“ (18)

Планови Петра Другог: Како је малолетни краљ припремио војску за бекство у Грчку (19)

Адолф Хитлер о српској војсци: Немачки војник је научио да поштује свог храброг противника (20)

Немачки амбасадор после пуча: „На фиреровом месту бих рекао да поштујем народ који љубоморно брани своју независност“ (21)

Захвалите другу Стаљину: Како је Југославија споразумом са Совјетским Савезом покушала да се сачува Хитлеровог напада (22)

Како је Слободан Јовановић „преломио“ кнеза Павла (23)

Тајна архива коју је кнез Павле доставио једном америчком историчару: „У ове папире не сме да има увид ниједан Југословен“ (24)

Последње речи кнеза Павла: Не, немојте их убити (25)

Како је Драгиша Цветковић одговорио Черчилу: Желео сам да уштедим Југославији несрећу и уништење (27)

Дан када су југословенски комунисти клицали „живео Хитлер!“ (28)

Анте Павелић о 27. марту: „Пучисти су спремили спровод, наша усташка ствар је посве сигурна“ (29)

Београд је био препун шпијуна. Нарочито опасни били су немачки, пошто су се издавали за енглеске (30)

Милан Стојадиновић и све о афери „два одсто ратне штете“ (31)

Душан Симовић: Мене су као поштеног официра злоупотребили (32)

Сведочења пред Недићевом комисијом: „Ухватио сам кнеза Павла за капут да не поднесе оставку“ (33)

Сведочење Димитрија Љотића о 27. марту: Пучисти су ми понудили да уђем у владу и да се изјасним за Енглезе. Одбио сам, наравно (34)

Трећи српски устанак „без иједне капи крви“: Како је припреман државни удар (35)

Како је пропао покушај да се спречи пуч 27. марта: „Не сме се проливати братска крв!“ (36)

Још једна тајна 27. марта: Британци нудили Стаљину цео Балкан (37)

Како се Геринг захвалио пучистима на 27. марту: Сада можемо да рашчистимо старе рачуне (38)

Последње године Краљевине Југославије: Доба када је у Београду цветала уметност (39)

Кнез Павле и Милан Кашанин: Пријатељство које је родило најмодернији музеј у овом делу Европе (40)