ЧЕЛИНАЦ, 10. СЕПТЕМБРА (СРНА) – У Брезичанима код Челинца данас jе одржан мемориjални скуп поводом 70. година од усташког злочина над цивилним становништвом овог села. На састанаку Организационог одбора за његовање успомена на недужне жртве договорено jе да се у наредних мjесец дана достоjно обиљежи мjесто стратишта и одржи парастос жртвама коjе су сахрањене без опела. Потомак jедног од жртава овог злочина и предсjедник Организационог одбора Раде Дуjаковић рекао jе да су невини људи страдали на кућном прагу, а више их jе одведено у логор Јасеновац или заробљеништво у Њемачку гдjе су ликвидирани. „Жртве ничим нису изазвале злочин и заслужуjу да им достоjно обиљежимо мjесто страдања и вjечног почивања, те

ДОБОЈ, 10. СЕПТЕМБРА (СРНА) – Обиљежавање 16 година од страдања Срба из Возуће и долине риjеке Криваjе у општини Завидовићи у Федерациjи БиХ почело jе jутрос маршом „Путем егзодуса Срба из Завидовића и Возуће 2011“, дугим 40 километара. Спонзори ове традиционалне манифестациjе Срба из Возуће и долине риjеке Криваjе су предсjедник Републике Српске Милорад Додик, министар рада и борачко-инвалидске заштите Петар Ђокић и начелник општине Добоj Обрен Петровић, а организатор jе Завичаjно удружење Завидовићана са сjедиштем у Добоjу. Протjерани Срби из Возуће и долине риjеке Криваjе у општини Завидовићи у БиХ допутовали jутрос аутобусима из Добоjа до насеља Тумаре на Озрену, гдjе ће испред православног храма Свете Огњене Мариjе, оскрнављеног

Штo су криви oни кojи су пoбиjeни приje нeгo штo су билo кoмe нaпрaвили билo штo нaжao или приje нeгo штo су крeнули дa сeбe зaштитe oд oних кojи су њимa хтjeли учинити нaжao, дa их сe дaнaс нe признaje, дa им сe ни дaнaс нe дa мирa? Дa сe нaс кojи сe oкупљaмo вриjeђa и дa сe нaс кojи oбнaвљaмo спoмeникe нaстojи прoглaсити oнимe штo ми нисмo- кaзao je прeдсjeдник СНВ-a и сaбoрски зaступник Mилoрaд Пупoвaц нa кoмeмoрaциjи у Ивaнoвић jaрку гдje су устaшe 29. jулa 1941. гoдинe пoбили 380 цивилa сa Бaниje и Koрдунa Брojни грaђaни Kрњaкa, Вojнићa и Вргинмoстa oдaли су пoчaст, пoлoжили виjeнцe и зaпaлили свиjeћe

БРОД, 6. СЕПТЕМБРА (СРНА) – Удружење за тражење заробљених бораца и несталих цивила из Брода захтијева од Института за нестала лица БиХ, те Суда и Тужилашта БиХ да напокон кажу гдје се налазе посмртни остаци 59 жртава протеклог рата, ексхумирани још у августу 2003. године из масовне гробнице у муслиманском гробљу у Сијековцу, код Брода. „Ови посмртни остаци били су предмет манипулације Института за нестала лица БиХ“, изјавио је Срни предсједник бродског удружења Марко Грабовац. Он је нагласио да је ријеч о Ромима из Подриња који су у мају 1992. године, када је подручје општине Брод било под окупацијом регуларних оружаних снага из Хрватске, намјеравали да код Брода пређу у

На Огњену Мариjу 1941. године усташе су у селима подно Динаре у jаму дубоку 50 метара бациле 217 мушкараца, жена и дjеце. Шест недjеља без хране и воде међу тиjелима коjа су се распадала преживjело jе 13 жена и jедан мушкарац. Три жене и данас су живе и свjедоче о злочинима о коjима се ниjе смjело причати…   Извор: РТРС  

ДОБОЈ, 19. АВГУСТА (СРНА) – На подручjу општине Добоj данас jе почело обиљежавање 70 година од устанка народа добоjског краjа у Другом свjетском рату, коjе jе организовао Општински одбор Савеза удружења бораца народноослободилачког рата (СУБНОР). Делегациjе СУБНОР-а, као и организациjа и удружења коjи настављаjу традициjу Нароодноослободилачког рата (НОР) и борбе против фашизма положили су виjенце на спомен-обиљежjе у Осjечанима, мjесту гдjе jе испаљена прва устаничка пушка на добоjскоj општини. Предсjедник добоjског СУБНОР-а Маринко Гоjковић рекао jе Срни да jе програмом обиљежавања за сутра у 11.00 часова предвиђено полагање виjенаца на Спомен-костурници у насељу Брезици на Озрену, на мjесту гдjе jе током Другог свjетског рата била партизанска болница. У недjељу, 21.

Епархиjа горњокарловачка на челу са своjим пастиреначалником Епископом Герасимом, свештенством и верним народом изражава наjдубљу забринутост и згражавање поводом наjновиjег нецивилизованог и хулиганског,  верски и национално мотивисаног, понашања присталица политичке партиjе (HSP-a) Хрватске странке права. Враћаjући се из Книна са обележавања годишњице воjне акциjе „Олуjа“, иначе jе од Хашког суда ова акциjа окаракеризована као злочиначки потхват, аутобус чаковачке дружине хаеспеоваца, зауставио се у Вељуну покраj споменика убиjеним србима од хрватских усташа маjа 1941. Године. Пришли су споменику разбацали цвеће и остатке свећа, а затим се помокрили по спомен-костурници, после чега су на споменику оставили слово U исписано спреjем. Са жаљењем тврдимо да jе овакво понашање и скрнављење српских спомен-костурница из

Вељко Ђурић Мишина Важан амерички политички интерес на Балкану је територија Босне и Херцеговине. А да би то постигли, морали се решити питање Републике Српске Крајине. Избора није било: Крајина је морала нестати. У Вашингтону и Загребу паралелно су припремане војне операције „Бљесак“, „Олуја“, „Маестрал“ и „Голубица“. „Бљесак“ је замишљен и спроведен као провера реакције Београда и Пала на акцију етничког чишћења у потоњој операцији „Олуја“. „Маестрал“ је планиран али није спроведен. Био би спроведен да Радован Караџић, председник Републике Српске, није успео да спречи иницијативу (самовољу) генерала Ратка Младића, начелника Генералштаба Војске Републике Српске да се све снаге усмере и укључе у одсудну одбрану. Сарадњом политичких врхова са Пала и

Хрватска и ове године свечано обележава годишњицу „Олује“, злочиначке акције која је иза себе оставила пустош, која се скоро ни две деценије после не може обновити. И док председник Иво Јосиповић кличе да су протеривање 250 000 Срба „дани поноса и славе које више нико не може оспорити нити довести у питање“, из Крајине се данас исељавају чак и досељени босански Хрвати. Тако се само у последња три месеца, из Книна и Грачаца у Канаду иселило чак 48 хрватских породица, па ако је тако Хрватима, можемо претпоставити како је преосталим Србима, који су годинама изложени непрестаном притиску и ускраћивању основних права. Срби у Хрватској су од конститутивног народа сведени на