Стратишта НДХ Архиве - Страница 336 од 356 - Јадовно 1941.

Удружење Бијели Поток – Бања Лука: Отварање пројекта „Зажубори истином“

18. новембар 2011.

Удружење породица, потомака и поштовалаца жртава усташког терора 1941. – 1945., за бригу о спомен комплексу Биjели Поток – Бања Лука, планираjући активности за 2012. годину, годину у коjоj жели на наjбољи начин обиљежити 70-ту годишњицу страдања Срба Биjелог Потока, и 10-ту годишњицу од подизања спомен обиљежjа, активирало jе проjекат „Зажубори истином“. Проjекат jе систематичан и може да послужи и као полугодишњи план Удружења. У ствари, jедним документом, тj. jедним проjектом ће се обухватити све активности од информисања шире jавности о догађаjу, до презентациjе коначног циља, изградње мемориjалног центра и обиљежавање годишњице страдања, другог дана Васкрса. Манифестациjа ће се одржати у уторак 29. новембра са почетком у 08.00 часова у

Служен парастос палим борцима и цивилима општина Босанско Грахово и Ливно

16. новембар 2011.

Дана 12.11.2011. године, у Босанском Грахову, служена jе заупокоjена Света Литургиjа и парастос, свим пострадалим воjницима и цивилима општина Босанско Грахово и Ливно коjи су пострадали у протеклом али и у осталим ратовима коjи су се водили на овим теренима. Свету Литургиjу, у храму Светих апостола Петра и Павла служили су протоjереj-ставрофор Жељко Ђурица парох лиjевљански и протонамjесник Александар Рељић парох граховски. Прошле године, по благослову Његовог Преосвештенства Епископа бихаћко-петровачког господина Хризостома, даном погинулих воjника и цивила општина Босанко Грахово и Ливно одређена jе друга субота у мjесецу новембру. Такође по благослову нашег Владике одлучено jе да се у порти храма Светих апостола Петра и Павла у Босанском Грахову подигне

Опасна релативизација усташких злочина

16. новембар 2011.

Директор Маргеловог института из Загреба Ален Будаj упозорио jе да у Хрватскоj постоjи jака тенденциjа да се усташки злочини релативизуjу и умањуjу тако што се кривица баца на Ниjемце и Италиjане, иако jе свирепост усташа далеко надмашила њемачке и италиjанске окупаторске снаге. „Непрестано се у штампаним медиjима говори о страховитим злочинима хрватских антифашиста и партизана, а касниjе поратног Титовог jугословенског режима против Хрвата, што jе довело до тога да jе у Хрватскоj осмишљена краjње лоша и штетна музеjска поставка у Јасеновцу, а на сцени jе и прогон партизанских бораца од хрватског правосуђа `посттуђмановог` ХДЗ-а“, рекао jе Будаj за Срну. Коментаришући инициjативу, покренуту у Хрватскоj, да некадашњи италиjански радни логор Кампор

Загреб новцем ЕУ финансира прикривање злочина

15. новембар 2011.

– Одлука да некадашњи италиjански радни логор Кампор на острву Рабу буде мjесто за градњу главног хрватског центра за очување сjећања на жртве у коjем ће се чувати документациjа о концентрационим логорима на подручjу Јадрана граничи са елементарном пристоjношћу – као да усташки логори не постоjе, изjавио jе предсjедник Удружења „Јадовно 1941.“ Душан Басташић. „Неспорна jе потреба да се обиљежи мjесто некадашњег италиjанског радног логора Кампор на острву Рабу, мада jе тамошње спомен-гробље уређено jош 1953. године. Међутим, близу Кампора, али далеко од очиjу jавности и предалеко од хрватске савjести, налази се мjесто усташког логора Слана на острву Пагу“, рекао jе Басташић за Срну. Ексхумирани лешеви у логору Слана на

РТРС- ДНЕВНИК – 08. ФЕБРУАР 2009. – У знак сјећања на више од 2.300 побијених Срба

9. новембар 2011.

Жртве су побиjене у бањалучким мjесним заjедницама Дракулић, Шарговац, Мотике и у руднику Раковац. У овом злочину усташе су, под командом Анте Павелића, из такозваног „Тjелесног здруга“, уз помоћ бањалучких усташа, побиле Србе без иjедног испаљеног метка, сjекирама, ножевима крамповима и „србомлатом“. Међу жртвама jе било и 551 диjете.

РТРС – НАСЛОВИ – 25. октобар 2010. – ПАКАО У РАВНОМ ДОЦУ

8. новембар 2011.

У стравичну jаму Равни Долац дубоку 55 метара изнад села Руjана бачено jе 218 живих Срба, претежно жена и дjеце, од коjих се четрнаесторо успjело спасити. Бачени су у jаму на Огњену Мариjу, 30. jула 1941. године, а спасени након шест недjеља и три дана. Још су живе три жене коjе су биле бачене у ту jаму. Једна од њих, Боjа Радета, рођена Лалић, живи у селу Губер код Ливна. Још jе жива и Милица Маљковић, рођена Бошковић, коjа живи у Сурчину, те Мара Јурић, рођена Лалић, коjа живи у Банатском Деспотовцу. У цркви у Руjанима само jедном годишње служи се литургиjа jер нема Срба у том мjесту.

Обиљежена годишњица страдања у Бијелом Потоку

8. новембар 2011.

БАЊАЛУКА, 26. АПРИЛА – Служењем помена и полагањем виjенаца на спомен обиљежjу у бањалучком насељу Биjели Поток, jуче jе обиљежена 69. годишњица од усташког масакра 54 Срба у овом мjесту. Виjенце на споменик жртвама положили су делегациjе града Бањалуке, СУБНОР-а, Спомен-подручjа Доња Градина, те представници Удружења породица, потомака и поштовалаца жртава усташког терора 1941 – 1945. „Биjели Поток“. Представници Удружења подсjетили су да су у овом мjесту на Васкрс 4. априла 1942. године усташе из сусjедног села Дебељаци на звjерски начин хладним оружjем побиле мjештане српске националности у доби од jедне до преко 80 година. Помену и полагању виjенаца присуствовали су представници Владе и Сената Републике Српске /РС/, те чланови породице Адамовић, потврдио jе

Промовисана књига Прича која лута свиетом

8. новембар 2011.

КОТОР ВАРОШ – У општинскоj Борачкоj организациjи Котор Варош промовисана jе књига „Прича коjа лута свиетом“, аутора Тихомира Леваjца из Бањалуке, прича о злочинима у Народноj пучкоj школи у Шарговцу за вриjеме Другог свjетског рата. Прича jе написана у форми писма бивше учитељице Добриле Мартиновић из Народне пучке школе у Шарговцу. Међу 2.298 убиjених Срба у Шарговцу тада су убиjени и ученици ове школе. Професор Остоjа Ђукић рекао jе вечерас да књига показуjе да се истина не може уништити и поручуjе да се злочин никада не понови. Рецензент Мирко Вуковић нагласио jе да jе прича Тихомира Леваjца преведена на свjетске jезике и да jе аутор на таj начин постигао циљ

ШАРГОВАЧКА СТРАШНА „ПРИЧА КОЈА ЛУТА СВИЈЕТОМ“

8. новембар 2011.

У Котор Вароши ће ускоро бити промовисана књига Тихомира Леваjца „Прича коjа лута свиjетом“, свjедочанство о 52 ученика српске националности коjе су поклале усташе у фебруару 1942. године у школи у Шарговцу, поред Бањалуке. „Прича коjа лута свиjетом“ уствари jе писмо из луднице, из санаториjума, коjе пише бивша учитељица `Народне пучке школе` у Шарговцу, католкиња, папи Јовану Павлу Другом коjи jе у jуну 2003. године дошао у Бањалуку да блаженим прогласи лаика Ивана Мерца на Петрићевцу, на мjесту на коjем jе 6. фебруара 1942. године фратар петрићевачког самостана фра Вjекослав Филиповић, са своjом сабраћом и сарадницима у злодjелу донио одлуку да се изврши покољ српског живља у околним селима Дрaкулић,

Владимир Умељић: Коментар на прилог: „Јасеновац се користи за политичке интересе“

7. новембар 2011.

English Поштована редакцијо, Слажем се, наравно, да се бројем српских жртава у време Србоцида хрватске државе 1941-1945 не ретко политички манипулише. Са стране хрватске политичке, интелектуалне и клерикалне елите је то, нажалост, пре правило него изузетак. Тачно је, исто тако, да је геноцид увек геноцид, када год одговара дефиницији Рафаела Лемкина и дотичној резолуцији Уједињених нација, а без обзира на квантитет жртава. Заступам мишљење да се број жртава Србоцида 1941-1945. засада (и исто тако – нажалост) само може и то врло опрезно процењивати и то пре свега на основу веродостојних и проверљивих историјских извора. Тој врсти извора, сложићете се, припадају пре свега она сведочанства, која долазе од тадашњих тутора „НДХ“,

Србе и Јевреје везује страдање кроз историју

7. новембар 2011.

Страдање Срба и Јевреjа кроз историjу судбински повезуjе ова два народа, изjавио jе Срни директор Градске управе Модина Јорам Хармон. „За мене jе наjупечатљивиjи доjам током посjете Бањалуци било учешће на годишњем помену уСпомен-подручjу Доња Градина, коjи судбински повезуjе Јевреjе и Србе у њиховом страдању кроз историjу“, рекао jе Хармон током посjете активиста Фериjалног савеза Републике Српске граду Модину. Он jе навео да jе приликом боравка у Бањалуци имао прилику да се сретне са тада премиjером, а сада предсjедником Републике Српске Милорадом Додиком, тадашњим предсjедником РС Раjком Кузмановићем и градоначелником Бањалуке Драгољубом Давидовићем и стекне, како jе рекао, jак доjам о руководству Републике и града. Захваливши се на приjему у

ИЗВИЊЕЊЕ ТВЕ ЗБОГ ПРИЛОГА О ЈАСЕНОВЦУ

7. новембар 2011.

Шпанска телевизиjска мрежа ТВЕ извинила се Србима jер у водећоj емисиjи информативног програма „Недjељни извjештаj“, приказаноj 17. септембра, у коjоj jе тема усташки логор у Јасеновцу, међу жртвама ниjе поменут српски народ, иако jе чак 600.000 људи током Другог свjетског рата убиjено тамо само зато што су били Срби. Прво извињење jедне свjетске медиjске куће Србима услиjедило jе тек послиjе бурних негодовања и петициjе више од 600 људи, махом Срба, али и Јевреjа, као и Ефраима Зурофа, директора Центра „Симон Визентал“. „Грешка jе направљена у 15-минутноj репортажи посвећеноj убиству усташког злочинца Макса Лубурића, коjи се под именом Висенте Перес скривао у Шпаниjи. У репортажи jе говорено о Независноj Држави Хрватскоj

Јасеновац се користи за политичке интересе

5. новембар 2011.

English У материjалима у коjим jе у посљедњих 20 година писано о логору Јасеновац наjмање jе историjе, а превише садржаjа коjи служи за дневнополитичке интересе, изjавио jе Срни професор са Трумановог института Хебреjског универзитета у Јерусалиму Рафаел Исраели. „Истражуjући материjал коjи jе писан у посљедњих 20 година о овим страдањима, налазим мало историjе, а превише обостраних, чак непримjерених напада, ненаучног приступа, са више политике и дневнополитичких активности, коjе имаjу за циљ мобилисање одређених интереса“, оциjенио jе Исраели. Он jе, уочи посjете активиста Фериjалног савеза Републике Српске Музеjу Јад вашем, рекао да су jедан од камена спотицања у свакоj прилици између научних радника из Хрватске и оних из Србиjе, укључуjући и

Ухапшен Јосип Бољковац

2. новембар 2011.

Први министар унутрашњих послова Хрватске Јосип Бољаковац ухапшен jе jутрос у Карловцу због основане сумње да jе починио ратни злочин против цивилног становишта у Дугоj Реси у маjу 1945. године. Осим Бољковца, истрага се годинама води и против некадашњег предсjедника Хрватске Владе и jедног од оснивача ХДЗ-а Јосипа Манолића и Раде Булата. Манолић, Бољковац и Булат сумњиче се за низ масовних и поjединачних убистава у коjима су и они лично учествовали, односно терете се по личноj и командноj одговорности за низ ратних злочина коjе су починиле партизанске jединице, те припадници таjне полициjе Озна, преносе хрватски медиjи. Манолић jе краjем Другог свjетског рата био шеф Озне у Бjеловару, а Бољковац у

Јасеновац на филму

31. октобар 2011.

Холивудски продуцент, добитник Оскара Бранко Лустиг и глумац и продуцент Тихомир Станић наjављуjу снимање филмова о Јасеновцу. Лустиг каже да га и данас држи обећање дато заточенима да ће пренети свету шта се догађало у логорима смрти. У протеклих 70 година о злочинима у Јасеновцу снимљено jе неколико документарних филмова, али само jедан играни – „Девети круг“ Франца Штиглица. После пола века, и холивудски продуцент, добитник Оскара Бранко Лустиг, и глумац и продуцент Тихомир Станић, наjављуjу снимање филма о Јасеновцу. Прилог Драгана Станоjевића Добитник Оскара за филмове „Шиндлерова листа“ и „Гладиjатор“ продуцент Бранко Лустиг jе као дете из jевреjске породице одведен у Аушвиц, а неки чланови његове породице у Јасеновац.