arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Branimir_Nesic_Magnum_crimen.jpg

МAGNUM CRIMEN је кост у грлу онима који зову папу у Србију

„Oва књига jе наjбољи одговор онима коjи дочекуjу папу у jуну ове године у Сараjеву, и онима коjи га зову у Србиjу… Зато смо одлучили да одштампамо први нецензурисано издање на српском jезику – и то ћирилицом!“ Бранимир Нешић, директор издавачке куће Catena mundi говори за наш саjт о новом издавачком подухвату, коjи ће обележити 2015. годину. Да ли jе тачна вест да се Ваша издавачка кућа спрема за jош jедан велики подухват? Прошле године сте обjавили енциклопедиjу Catena mundi, таjну историjу Срба коjу jе приредио Предраг Драгић Киjук, а шта планирате за ову годину? – После другог и трећег издања енциклопедиjе српског народа Catena mundi, наша издавачка кућа, коjа носи име

Masakriran_trinaestogodisnji_Zeljko_Masic.jpg

ПОКРЕНУТА ИСТРАГА О ЗЛОЧИНИМА НАД СРБИМА У ЧАЈНИЧУ

Специjално тужилаштво Црне Горе за борбу против организованог криминала, корупциjе, ратних злочина и тероризма, води истрагу у шест случаjева ратних злочина почињених на териториjи те или других држава, у коjе су укључени црногорски држављани, пишу „Вечерње новости“. Према сазнањима овог листа, jедан од тих случаjева jе и злочин над српским становништвом у селима око Чаjнича у Републици Српскоj, почињен 19. фебруара 1993. године, коjи jе до сада чамио у фиокама тужилаштава у Подгорици и Сараjеву. Наиме, постоjе више него jаке индициjе да су у звjерским ликвидациjама 25 цивила, рањавању више њих и одвођењу у заробљеништво, силовањима и излагању тортури, учествовали људи са подручjа Буковице, у општини Пљевља. „Туда jе муслиманска

Osvestana_spomen_kapela_u_Konjicu.jpg

СПОМЕН-ОБИЉЕЖЈЕ СВЈЕДОЧЕЊЕ О ПОСТОЈАЊУ СРБА

Освештана спомен капела у Коњицу Његово преосвештенство епископ захумско-херцеговачки и приморски Григориjе jуче jе у Коњицу служио Свету литургиjу, парастос и освештао новоизграђену капелу и Спомен-обиљежjе са именима 330 Срба са подручjа ове општине, Јабланице и Прозора, убиjених у протеклом рату. Капела Светог Василиjа Тврдошког и Острошког на православном гробљу Мусала у Коњицу, након обнове унутрашњости, претворена jе у Спомен-обиљежjе српским жртвама коњичког краjа страдалим током рата од 1992. до 1995. године. Владика Григориjе jе, између осталог истакао да ће ово спомен-обиљежjе свjедочити о постоjању Срба на овим просторима на коjе треба чувати траjну успомену. Предсjедник Удружења Срба из Коњица и њихових потомака у диjаспори Мишо Лазаревић рекао jе да

kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Календар геноцида: 11. мај. Годишњица страдања Срба ’41 и ’42

На данашњи дан 10. маjа 1941. и 1942. године у два наврата страдало jе од усташа преко 400 Срба: Јарак Метаљка, у Петровоj гори oд  9. до 14. маjа 1942. усташе и домобрани поклали 57 жена и дjеце.   Глина – Хађер, 11. и 12. маjа 1941. године усташе поклале или убиле из ватреног оружjа 375 глинских Срба. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД  Просвjета, Загреб 2005.   Позивамо све оне коjи имаjу додатне информациjе, документе и сл. везано за оваj догађаj,  да нас контактираjу путем e-maila:[email protected], телефоном: 051/333-588,  +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941.  Краља Алфонса XIII 49a, Бања Лука, Република Српска.

Izlozba_prebilovci_08.jpg

ИЗЛОЖБА „ПРЕБИЛОВЦИ“ У БЕОГРАДУ

Четвртак 21. маjа 2015. године у 19 часова, изложбени хол Народне банке Србиjе, Немањина 17 У изложбеном холу Народне банке Србиjе, Немањина 17, у четвртак 21. маjа 2015. године у 19 часова биће отворена изложба «Пребиловци». Изложба jе заjеднички проjекат Културног центра Новог Сада и УГ Јадовно 1941. из Бањалуке. Аутори изложбе су Предраг Лозо и Драгослав Илић. Рецензент изложбе jе Доц. др Горан Латиновић. Стручни сарадник на проjекту jе Миленко Јахура, Предсjедник српског националног друштва Пребиловци. Позивамо Вас да будете са нама на свечаном отварању прве изложбе о мученичким Пребиловцима. Изложба ће бити постављена до 28. маjа 2015. Галериjа НБС jе отворена радним данима од 10. до 18. часова Душан

Zlocini_ustasa_Duden.jpg

„Дуден“ да исправи погрешно објашњење ријечи „усташа“

Српско просветно-културно друштво „Просвjета“ у Аустриjи упутило jе, поводом 70. година победе над фашизмом, протест редакциjи речника немачког jезика „Дуден“ због обjашњења речи „усташа“ у новом, осавремењеном издању тог речника. У писму „Просвjета“ упозорава да обjашњење именице „усташа“ не може бити – „хрватски националистички покрет коjи се у Другом светском рату борио против српског централизма“. Српско удружење затражило jе да се то обjашњење исправи, с обзиром на, како се наводи, фашизам у Независноj држави Хрватскоj (НДХ), доношење „расних“ закона у НДХ, као и геноцид коjа jе та НДХ, посебно кроз усташки покрет, организовано годинама спроводила над Србима, али и Јевреjима и Ромима у Другом светском рату. „Просвjета“ jе подсетила редакциjу

Kosturnica_nakon_spoljnih_radova.jpg

Завршимо Костурницу, одужимо се прецима – позив на састанак!

Користимо ову прилику да вас позовемо на састанак посвећен обнови Спомен-костурнице Св. Великомученице Марине – Огњене Мариjе у Ливну, коjи заjедно организуjу Удружење Огњена Мариjа Ливањска и парохиjа Лиjевањска. Оваj састанак ће се одржати 17. маjа у 17 часова у сали парохиjског дома Храма Светог Саве на Врачару. Састанак ће бити прилика да вас информишемо о досадашњем току радова на Спомен-костурници, али и за представљање планова за завршетак радова. Презимена коjа носимо и по коjима се и у новоj средини препознаjу наши ливањски корени, обавезуjу нас на стални дуг према прецима и месту порекла. Нас можда више него друге, jер у нашим селима нема младих, сигурних руку потомака коjе ће неговати предачку

Parastos_na_dubickim_krecanama_5.jpg

Парастос на дубичким кречанама

Након дужег времена, дана 25. априла 2015. год. на дубичким кречанама, служен jе парастос за све невино убиjене Србе коjе су усташе побиле 1941. год. на овом мjесту. Логор jе успостављен 1941. год. са лиjеве стране пута од  Дубице према Костаjници, непосредно код села Баћин, двадесетак километара jугоисточно од Јасеновца. На овом подручjу дубичких кречана усташе су спаљивале мушкарце, жене и дjецу у три пећи коjе су биле ограђене бодљикавом жицом високом три метра. Срби логораши су радили у каменолому и на пећима у коjима jе печен кречњак и коjи jе служио за покривање масовних гробница  побиjених Срба на кречанама. На њивама и у околини логоришта ископано jе 7150 костура жртава,

Spomen_park_Dotrscina_kod_Zagreba.jpg

ДОШЛИ АМБАСАДОРИ, АЛИ НЕ И ХРВАТСКИ ПОЛИТИЧАРИ

Спомен парк Дотршчина код Загреба У Спомен парку Дотршчина одржан jе помен на неколико хиљада жртва усташког режима – церемониjи су присуствовали амбасадори у Загребу, али не и представници политичког живота Хрватске. Како наводи Удружење „Документа – центар за суочавање са прошлошћу“, на Дотршчини су за вриjеме нацистичке окупациjе од 1941. до 1945. усташе убиле на хиљаде лица. На том мjесту jе 1960-их уређиван спомен-парк у коме jе пет монументалних споменика – радови истакнутих умjетника: Воjина Бакића, Бранка Ружића, Стевана Лукетића и Косте Ангелиjа Радованиjа. На комеморациjи jе говорио Јураj Хржењак, коjи се своjевремено биjегом спасио од погубљења. Он jе истакао да усташе нису бирале и да су, након протjеривања

Polaganje_vijenaca_u_Novom_Gradu.jpg

ПОЛОЖЕНИ ВИЈЕНЦИ НА БИСТЕ НАРОДНИХ ХЕРОЈА

Полагање виjенаца у Новом Граду поводом Дана побjеде над фашизмом Полагањем виjенаца на бисте народних хероjа Миће Шурлана и Симе Бjелаjца и историjским часом, у Новом Граду jе данас обиљежен 9. маj – Дан побjеде над фашизмом. Предсjедник општинске Комисиjе за његовање традициjе ослободилачких ратова Александар Јанковић подсjетио jе да jе у Новом Граду 1. маjа обиљежен Дан ослобођења ове општине у Другом свjетском рату. Предсjедник општинског одбора СУБНОР-а Драго Тодић каже да се обиљежава наjвећи датум у историjи када jе свиjет побиjедио фашизам, нацизам и милитаризам. „Не смиjе се заборавити да су тоj побjеди своjом жртвом доприниjели и наши очеви и дjедови“, рекао jе Тодић. Професор историjе Слободан Бjелаjац

Nenad_Uzelac.jpg

ЊЕМАЧКА ТРЕБА ДА НАДОКНАДИ ШТЕТУ СРБИЈИ

За убиjене жене, дjецу, ђаке? За наредбу: „сто (цивила) за jеднога (њемачког воjника)“? За разорену Националну библиотеку, за неповратно уништену културну и националну баштину? Београдски политолог Ненад Узелац сматра да Њемачка има моралну обавезу да надокнади ратну штету Србиjи изазвану током Другог свjетског рата, као и ону начињену током агресиjе НАТО 1999. године. Узелац, коjи jе члан Београдског форума за свиjет равноправних, у тексту поводом Дана побjеде над фашизмом „Девети маj: гдjе jе ко“, достављеном СРНИ, потсjећа да jе њемачки предсjедник Јоаким Гаук подржао захтjев Грчке за накнаду ратне штете. Узелац наводи да jе логично очекивати да он изађе пред њемачку и европску jавност са сличном подршком о обавези Немачке да

Spomenik_na_Trgu_palih_boraca_u_Banjoj_Luci.jpg

У БАЊАЛУЦИ 9. МАЈА ОБИЉЕЖАВАЊЕ 70 ГОДИНА ОД ПОБЈЕДЕ НАД ФАШИЗМОМ

Споменик на Тргу палих бораца у Бањоj Луци У Бањалуци ће у суботу, 9. маjа, бити обиљежено 70 година од побjеде над фашизмом, потврђено jе Срни у Одбору Владе Републике Српске за његовање традициjе ослободилачких ратова, коjи jе организатор. Предсjедник Пододбора за обиљежавање значаjних историjских догађаjа Велимир Дуњић рекао jе да jе предвиђен богат програм, коjи ће бити одржан на отвореном на Тргу палих бораца. Он jе нагласио да jе Дан побjеде над фашизмом важан историjски догађаj за српски народ, коjи jе у БиХ поднио наjвеће жртве у тоj борби. Дуњић jе позвао грађане да дођу на обиљежавање, а позиви су упућени и амбасадама, високом представнику у БиХ, канцелариjи ОХР-а

Ratni_zlocinac_Ibro_Macic.jpg

МАЦИЋУ 10 ГОДИНА ЗАТВОРА ЗА ЗЛОЧИНЕ У КОЊИЦУ

Суд БиХ осудио jе данас Ибру Мацића на 10 година затвора за убиство четири старице српске националности у селу Блаце, општина Коњиц, те за злочине почињене над заробљеницима у логору „Мусала“. Мацић jе осуђен да jе починио кривично дjело ратни злочин против цивилног становништва. Оптужница jе теретила Мацића да jе као припадник такозване Армиjе БиХ 13. jуна 1992. године у селу Блаце, општина Коњиц, убио четири старице српске националности, чиjа тиjела никада нису пронађена. Мацић jе осуђен за убиство Ане Куљанин, рођене 1908. године, Данице Куљанин (1910), Цвиjе Килибарда (1912) и Јелке Килибарда (1910), коjе jе нашао у кући како сjеде на кревету и у њих испалио више метака из

Koordinacioni_odbor.jpg

Буди део историје: Херцеговачка академија (8. јун) – највећи и најзначајнији скуп Херцеговаца у Србији

  ЕКСКЛУЗИВНО У великоj сали Задужбине Илиjе Коларца у Београду 8. jуна 2015. године у 19.30 часова биће одржана свечана Херцеговачка академиjа посвећена успомени на српске жртве 1941-1945 године и обнови храма Христовог Васкрсења у Пребиловцима. Братски договор: Светозар Црногорац (председник Клуба Гачана), Жарко Ј. Ратковић (председник Удружења Требињаца „Јован Дучић“), Воjо Бабић (СНД Пребиловци), Миленко Чабрило (ЗК Херцеговац, Панчево), Миодраг Дунђеровић (председник ЗК Билећа), Зоран Јањић (председник Удружења Невесињаца) и Миленко Јахура (председник СНД Пребиловци) на радном састанку у Парохиjском дому Храма Светог Саве у Београду Текст: Трифко Ћоровић Фото: Слободна Херцеговина Увелико траjу припреме за свечану Херцеговачку академиjу посвећену успомени на српске жртве (1941 – 1945 године) и

Pomen_jermenskim_zrtvama_u_Jerevanu.jpg

О страдању Срба и Јермена

Радио Јереван и сви медиjи у Јермениjи посветили су ових дана скоро све своjе емисиjе и новинске странице обележавању стоте годишњице геноцида над jерменским народом Помен jерменским жртвама у Цицернакаберду у Јеревану (Фото: Роjтерс) Специjално за „Политику” Јереван – Легендарни Радио Јереван ниjе протеклих дана емитовао у целом свету позната питања и шаљиве одговоре. Шале су уступиле место озбиљним темама. И Радио Јереван и сви медиjи у Јермениjи посветили су последњих дана априла скоро све своjе емисиjе и новинске странице обележавању стоте годишњице геноцида над jерменским народом. Сваке године, 24. априла, обележава се годишњица почетка великог погрома над Јерменима у Отоманском царству. Тог дана 1915. године започела су хапшења истакнутих jерменских

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.