arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Милован Видаковић

Победила прича о страхотама у Јасеновцу

Жири за доделу овогодишње књижевне награде „Милован Видаковић“, за најбољу кратку причу на српском језику, саопштио је резултате истоименог анонимног конкурса Српских недељних новина из Будимпеште. У конкуренцији од преко 200 пристиглих радова, најбољим остварењем проглашена је прича „Вајкина преткомора“, ауторке Дајане Петровић из Бранковине. Жири је одлучио и да јавно похвали следеће приче, односно њихове ауторе: Шешир са црвеном траком Витомира Ћурчина, Небески виноград мога деде Бисерке Гајић, Триста осамдесет метара туге Драгице Миловић, У чуду Љиљане Наномир и Ноћ Радована Синђелића. Награда носи име првог српског романописца, који је у 19. веку живео и стварао у Пешти, а жири је ове године радио у саставу: др Драган Никодијевић

Александар Вучић Фото: ТАНЈУГ

Вучић: Србија не може заборавити геноцид, али не намјерава да повређује комшије

Премијер Србије Александар Вучић изјавио је да Србија не може да заборави геноцид над српским народом у Другом свјетском рату у Хрватској, али да води рачуна о будућности и не намјерава да било чиме повриједи своје комшије. „Није то лако ни за нас ни за њих, не можете да заборављате тако страшан злочин, злочин геноцида почињен над једним народом и срамота би било да заборављамо, али ћемо истовремено водити рачуна о будућности и гледаћемо да никога данас не повриједимо и увриједимо, а поготово да то не чинимо за будућност и зато гледамо како да то све направимо и да нам из добре намјере не проистекну лоше посљедице“, рекао је Вучић

СТAНИЋ :Већ 9 година снимам филм о Јасеновцу, а нико ни динар неће да ми да

Рођен сам близу Јасеновца, одрастао сам уз приче о њему и упознао многе који су га преживели… Снимање филма о том логору је мој дуг према тим људима, али нисам нашао никога ко би то финансирао, каже познати глумац Тихомир Тика Станић. Легенда српског глумишта, после обележавања 75-годишњице стварања злочиначке НДХ, каже да је време да Срби коначно добију филм о свом највећем страдању у усташкој држави. Истовремено, Станић се чуди како све ове године ниједном редитељу, али и ниједној државној институцији, није пало на памет да се бави тако великом, значајном и болном темом. Ипак, како је показало Информерово истраживање, Јасеновац је за многе српске глумце и редитеље и

Tрeћe зaсjeдaњe ЗAВНOХ-a у Toпускoм, 1944.

Хрвaтскa извирe из ЗAВНOХ-a

Диjeлoви књигe Слaвкa Гoлдштajнa ‘Tрaгикa, митoмaниja, истинa – Jaсeнoвaц’: Дaнaшњa Рeпубликa Хрвaтскa нe би пoстojaлa дa 1943. – 1945., кaд сe крojилa кaртa пoслиjeрaтнe Eврoпe, ниje билo ЗAВНOХ-a и AВНOJ-a. Нajвjeрoвaтниje би билa скучeнa пoкрajинскa oблaст пoд жeзлoм динaстиje Kaрaђoрђeвићa У зaдaрскoм ‘Хрвaтскoм тjeднику’ oд 28. јануара 2016. гoдинe Игoр Вукић нaписao je три стрaницe тeкстa (стр. 33-35) кojeм je сaжeтaк грaфички издвojeн у oквир и глaси: ‘Смирeнa рaспрaвa и дaљњa истрaживaњa пoкaзaт ћe дa НДХ и Зaвнoх у извoришним oснoвaмa Устaвa трeбajу зaмиjeнити мjeстo. У рeчeници кoja би мoглa глaсити дa сe, мeђу oстaлим, пoвиjeснo прaвo хрвaтскoгa нaрoдa нa пуну држaвну сувeрeнoст oчитoвaлo: у рaздoбљу Другoгa свjeтскoг рaтa у

Раковић: Канонизација Степинца пут до релативизације историје

Канонизација Алојзија Степинца је актуелна тема у региону којом Римокатоличка црква и у Хрватској и у БиХ жели да релативизује улогу те особе и Католичке цркве у Независној Држави Хрватској, рекао је историчар Александар Раковић. „Ако би им пошло за руком да Степинац добије статус светитеља, то би значило да би почињени злочини дошли у неку врсту релативизације, а да се одагна стигма која је с правом стављена због злочина почињених током Другог свјетског рата над Србима, Јеврејима и Ромима“, рекао је Раковић. Он је истакао да би се тиме, релативизовали и злочини и недјела и других свештеника из редова католичке цркве, у тадашњој НДХ. „Уколико би то све пошло

Хрватско поигравање Јасеновцем

Још је Иво Јосиповић обећао српском колеги Борису Тадићу, да „Загреб неће никада блокирати Србију на европском путу” „Немамо ми никакав спор са Хрватском, не знам шта се дешава у Бриселу, не знам ни какво је време у Бриселу”, објаснио је премијер Србије јуче, понављајући да је наша земља све урадила у припреми за отварање поглавља 23, а да хрватско онемогућавање да се то деси препушта европским институцијама. „Једино што смо тражили јесте да Србија буде поштована”, рекао је Александар Вучић одговарајући на питања новинара у Грделици, где је отворио једну деоницу на Коридору 10. „Ако хоћете, хвала вам, ако нећете – опет хвала, како вам је воља, само немојте

Трибина на тему „Алојзије Степинац: Стара прича и нови детаљи“

Позивамо вас, да у уторак, 12. априла 2016. године, од 19 часова, у амфитеатру II – “Слободан Јовановић” (Правни факултет Универзитета у Београду) присуствујете трибини на тему „Алојзије Степинац: стара прича и нови детаљи“. О овој теми говориће: протојереј-ставрофор др Велибор Џомић (Митрополија црногорско-приморска), др Вељко Ђурић Мишина (Музеј жртава геноцида), др Александар Раковић (Институт за новију историју Србије), мр Радован Пилиповић (Архив СПЦ). Трибина се одржава у сарадњи Универзитетске омладине Београда и Светосавске омладинске заједнице Архиепископије београдско-карловачке. Извор: ПРАВОСЛАВИЕ РУ   Везане вијести: Папа: Немам ништа против Степинца и Хрвата Осуо по СПЦ: Хрватски бискуп за канонизацију Степинца – оптужује СПЦ да немају аргумената! Степинац није био ратни злочинац,

Бања Лука: Организациони одбор за обиљежавање 71. годишњице страдања жртава зличина геноцида у Доњој Градини Фото: СРНА

Доња Градина: Централна манифестација 8. маја

Конституисан је Организациони и Извршни одбор за обиљежавање 71. годишњице страдања жртава усташког злочина геноцида у Доњој Градини. На челу Извршног одбора је предсједник Републике Српске Милорад Додик, а потпредсједник Арије Ливне. Програм обиљежавања биће одржан 7. и 8. маја. Првог дана биће организована Меморијална академија у Дому културе у Козарској Дубици. У недјељу, 8 . маја у Дубици ће бити служена Света архијерејска литургија , а потом парастос и помен на српском, хебрејском и ромском језику. – Извршни и организациони одбор, са локалним заједницама и другим Институцијама, посебно министарство просвјете, већ је организовало и организоваће низ активности прије свега са циљем да што више грађана Републике Српске присуствује на

Доња Градина - спомен обиљежје (илустрација)

Меморијални центар Доња Градина – кућа истине о страдању у Јасеновцу

Веома је важно да будући пројекат Меморијалног центра Доња Градина очува спомен на страхоте геноцида у НДХ и преузме улогу Меморијалног центра Јасеновац који се налази на територији Хрватске, изјавио је аутор идејног рјешења за изградњу овог центра архитекта Слободан Малдини. Пројекат изградње овог центра усвојила је Влада Републике Српске, а подржали СПЦ, Савез јеврејских општина и Свјетска организација Рома. Малдини је истакао да ће Меморијални центар Доња Градина бити мјесто које ће отворити своја врата студентима, истраживачима… и свакоме ко жели да се упозна о размјерама страдања и бити кућа истине о њима. Малдини је за „Вечерње новости“ рекао да је централна зграда Меморијалног центра инспирисана обликом пекарске пећи,

Хрватска: Три комеморације у Јасеновцу

Сада је већ извјесно да ће ове године у Јасеновцу бити одржане три комеморације, јавља Танјуг. Предсједник Савеза антифашистичких бораца Хрватске (САБХ) Фрањо Хабулин потврдио да ће тај савез комеморацију одржати 24. априла. „САБХ неће присуствовати званичној комеморацији у Јасеновцу, већ смо донијели одлуку да ћемо комеморацију одржати 24. априла“, рекао је Хабулин за Н1, која подсјећа да представници јеврејских општина у Јасеновац иду 15., а хрватска влада 22. априла. „Нама ће се придружити, како сада ствари стоје, Српско народно вијеће и многа удружења и организације цивилног друштва, као и странке које његују антифашистичко опредјељење. Бићемо заједно 24. априла у 10 сати у Јасеновцу. Одаћемо почаст жртвама логора и положићемо

Владика Григорије

Херцеговачке реке и херцеговачке сузе

Владика Григорије, специјално за „Политику”, пише о свом детињству, односу према животу, смрти и светлости васкрсења У дјетињству нисам волио гробља. Ниједно дијете их не воли. Увијек би ме обузимала блага језа када бих пролазио поред њих. Прво које сам видио било је оно у нестварном мјесту мог рођења. Кажем нестварном, јер и данас, када год некога одведем на Планиницу – имам утисак да сам га извео из стварности, а чини ми се да и тај неко осјећа исто. И ви који читате ово, када бисте случајно отишли тамо, све што би обухватио ваш поглед чинило би вам се управо тако – нестварно. Једина сурова реалност било је гробље. Смјештено

Китаровић није успјела да Јевреје и СНВ одврати од бојкота

ЗАГРЕБ – Хрватска предсједница Колинда Грабар Китаровић није данас успјела у науму да приволи представнике јеврејске заједнице и Српског националног већа да одустану од бојкота комеморације у Јасеновцу, која ће бити одржана под покровитељством државе, 22. априла. Грабар Китаровић је раније данас разговарала са представницима јеврејске заједнице и СНВ, након чега је из њеног кабинета саопштено да је констатовано да је неопходно отворити дијалог о свим отвореним питањима. Предсједник СНВ Милорад Пуповац изјавио је Танјугу послије разговора са хрватском предсједницом да та организација неће присуствовати државној комеморацији у Јасеновцу, а да ће о томе да ли ће се придружити Јеврејској заједници 15. априла одлучити данас. „Не видим простор за компромисно

Басташић: Процес деусташизације Хрватске није никад ни почео

За разлику од њемачког друштва, које је након Другог свјетског рата прошло процес денацификације и никоме у Њемачкој администрацији не пада на памет да васкрсава поздрав „Зиг хајл“, у Хрватској процес деусташизације никада није ни почео, па не чуди да се тамо усташки поздрав „За дом спремни“ све чешће чује, изјавио је предсједник Удружења „Јадовно 1941.“ Душан Ј. Басташић. „Ако се зна да је почетком деведестих управо усташка дијаспора дала младој хрватској држави министра одбране Гојка Шушка, финансирала набавку оружја и дала многе добровољце за `чишћење` Срба из Хрватске, а `врховник` Фрањо Туђман као монету увео `куну`, `здругове`, `бојовнике`, `сатнике`, `самокријесе` и још много тога из заоставштине Анте Павелића, не

Томислав Карамарко (Фото: N. REBERŠAK/NL)

Јутарњи: Карамарко да оде у Јасеновац и клекне

Јутарњи лист је позвао лидера ХДЗ Томислава Карамарка, који је Хрватима поручио да заједно одају почаст жртвама Јасеновца, да најприје оде у Јасеновац и клекне. Загребачки дневник је навео да потпредсједник Владе Хрватске најприје оде у Јасеновац и клекне, па тек онда може да позве Јевреје и Србе да му се придруже. „Они су одувијек тамо. Ваш се долазак тек очекује“, поручује коментатор Јутарњег Јелена Ловрић. У тексту се наводи да мантра о осуди „свих тоталитаризама“, која се с врха државе сада понавља, власти служи само као маскирна кошуља. Умјесто јасне осуде све присутнијег усташлука и његова претварања у мејнстрим, они се, као, дистанцирају од свих тоталитаризама, наводи лист и

Ђурђевдан и Јасеновац, напокон на филму

Седамдесет година од краја Другог свјетског рата међу Србима се славодобитно најављује филм о Јасеновцу. Замислите да су тако радили Јевреји, код којих је сваки редитељ, шта год му било уже интересовање, снимио један филм о холокаусту? Док се званичне институције српских државно – правних ентитета натежу око овог питања, пар група људи урадили су оно што су осјећали, не чекајући институције. Први је кракткометражни филм Ђурђевак црвени, који комбинује причу о настанку пјесме Ђурђевдан и светом Вукашину. Ова прича нам је посебно дирљива, јер је Фронтал дао скромни допринос да се ова прича, за коју је доста људи по мало знало, угнијезди у колективну свијест. Редитељ Хаџи александар Ђуровић

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.