Међународни Дан сјећања на жртве холокауста – 27. јануар, обиљежен је данас у Спомен-подручју Доња Градина у Козарској Дубици полагањем вијенаца на спомен-обиљежју жртвама логора Јасеновац и отварањем изложбе под називом „Доња Градина-од села до меморијала“. На платоу Спомен-подручја Доња Градина вијенце су положили предсједник Одбора за Доњу Градину Народне скупштине Републике Српске Дарко Бањац, начелник општине Козарска Дубица Раденко Рељић са сарадницима и чланови Општинског одбора ДНС-а Козарска Дубица. Након тога, у изложбеној сали Спомен-подручја Доња Градина отворена је изложба под називом „Доња Градина-од села до меморијала“, чији је аутор виши кустос Спомен-подручја Дејан Мотл. „У Спомен-подручју Доња Градина сваке године се обиљежава Међународни дан сјећања на жртве холокауста,

Подршка иницијативи за увођење домаћег термина за страдање српског народа. Израз који дочарава намере Аустрогарске, НДХ и фашистичке Немачке Политика Аустроугарске у време Првог светског рата, као и фашистичке Немачке и, нарочито, НДХ, водила је затирању српског народа. Нема зато разлога да се овај израз, у чијој је основи стара српска реч, не уведе у званично коришћење са значењем свеукупног страдања српског народа. На иницијативу председника Србије Томислава Николића да се установи јединствен појам за српско страдање, овако гледају историчари и лингвисти. Они, међутим, указују и на то да колективно памћење на жртве подразумева предани рад и подршку државе. – Затирање нека означава покушај истребљења српског народа за време Првог

Драган Приморац, некадашњи министар науке и образовања из времена владе премијера Иве Санадера, тврди да би он, да је на месту актуелног премијера Андреја Пленковића, проблем усташке плоче у Јасеновцу решио за два дана. – То је једно наслеђе и Хрватска је таква каква је. Све док се неке ствари јасно не осуде, од њих се не огради, даје се простор одређеном броју људи да постављају питања и на томе заправо живе. Хрватска је завршила с усташтвом и ни један хрватски политичар не може опстати на сцени, ако мисли да може да живи у супротном уверењу – каже Приморац. Појединачне случајеве, истиче, треба брзо рашчистити или се у супротном ствара конфузија.

Власти Града Загреба дале су зелено свјетло за одржавање контроверзног догађаја, којим се доводи у питање службени број жртава у фашистичком концентрацијском логору у Јасеновцу, пише БалканИнсајт. Градска управа Загреба пристала је да се одржи трибина на којој ће се говорити о „манипулацији“ службеним бројем жртава које су убијене током Другог свјетског рата у концентрационом логору Јасеновац, који је водио фашистички усташки покрет. Учесници трибине, припадници деснице, говориће такође о томе је ли Јасеновац заиста био концентрациони или само радни логор. Запослени у дворани гдје ће се трибина одржати, а која је у власништву града, потврдили су за БИРН да постоји сагласност за трибину „Јасеновац – лажни мит“, коју организује

Поводом обиљежавања Међународног дана сјећања на жртве холокауста, у петак, 27. јануара, у Спомен-подручју „Доња Градина“ биће отворена изложба под називом „Доња Градина – од села до меморијала“, рекла је данас Срни директор ове јавне установе Тања Тулековић. Аутор изложбе је кустос Спомен-подручја „Доња Градина“ Дејан Мотл, а биће изложене фотографије и документи које прате историјат села Доња Градина, све до периода званичног отварања спомен-подручја 1988. године. Тулековићева је навела да ће изложба у Доњој Градини бити постављена до 20. априла. Предсједник Одбора за координацију са институцијама и организацијама у вези са изградњом Меморијалног центра „Градина“ и праћењем усвајања Декларације о геноциду НДХ над Србима, Јеврејима и Ромима током Другог

Ројтерс је пренео из Загреба вест да ће представници Координације јеврејских општина бојкотовати комеморацију поводом дана сећања на жртве холокауста. Они су притом оптужили хрватске власти за релативизацију злочина које су током Другог светског рата починили припадници усташког режима, које су подржавали немачки нацисти. Ројтерс констатује да је хрватско друштво, од стицања независности, подељено по питању односа према нацистичким колаборационистима и комунистичкој прошлости ове некадашње републике Југославије, а сада чланице ЕУ. Поједини Хрвати верују да су власти индиферентне на спорадично оживљавање усташког екстремизма, укључујући и то што фудбалски ултранационалистички навијачи узвикују усташке слогане, додаје Ројтерс. Британска агенција наставља да други сматрају да владе које су дошле после независности, посебно оне