Da bude još gore – Pupovac Stjepanu Mesiću dao nagradu za afirmaciju antifašizma

Izvinjenje Stjepana Mesića, bivšeg predsednika Hrvatske, povodom objavljivanja njegovih šovinističkih i čistih fašističkih tumačenja Jasenovačkog logora, Nezavisne Države Hrvatske i savremenih događanja na prostorima SFRJ i Hrvatske kao njene bivše republike, koje je izrekao početkom devedesetih godina prošlog veka, samo je dokaz njegove istrajne i nepokolebljive fašističke politike i njenog provođenja u delo.

Govoriti o Jasenovačkom logoru kao čisto radnom logoru, u kome nije bilo ubijanja, kao što je Mesić o njemu govorio, govoriti o Nezavisnoj Državi Hrvatskoj kao o pobedi i ostvarenju sna hrvatskog naroda, govoriti o onome što se dešavalo početkom devedesetih u Hrvatskoj i u Jugoslaviji onako kako je Mesić govorio i govori (i činio, naravno), može samo neko ko je zaista opredeljen za ono što je bila Nezavisna Država Hrvatska. I ko je nastavio, krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih godina, da se bori za ono što je radila i uradila NDH. I njen Jasenovački logor, ali i brojni logori i više od hiljadu stratišta širom NDH.

Ostavimo sada onih 700.000 na najsvirepije načine pobijenih mučenika u Jasenovcu i po drugim mjestima i lokacijama sistema tog logora (Stara Gradiška, Jablanac, Mlaka, Uštica, pa Gradina, na desnoj obali rijeke Une), nego podsetimo bivšeg predsednika i u delo najzloglasnijeg sprovodnika razbijanja Jugoslavije i jednog od glavnih kolovođa politike uništenja Srba u Hrvatskoj, njihovog izbacivanja, kao konstitutivnog naroda, iz hadezeovskog ustava Hrvatske, ostavimo to i podsetimo Mesića na pobijenih blizu 80.000 dece u NDH. I to dece mlađe od 14 godina. Apsolutno je najviše ubijeno srpske dece, pa romske, muslimanske, jevrejske, pa više od dve hiljade i hrvatske dece, u već pomenutim logorima, ali i u logorima Sisak, Jastrebarsko, na Pagu…  Više od hiljadu dece bilo je staro nekoliko dana pa do nekoliko meseci.

Srpsko narodno veće, na čelu s Miloradom Pupovcem, na božićnom prijemu, 7. januara 2013, uručilo je Stjepanu Mesiću nagradu „Gojko Nikoliš“ za afirmaciju antifašizma! O tempora! O mores! što bi rekli mudri Latini. A u prevodu: O vremena! O morala!

I to nazvati snom svog naroda! I to nazvati slobodom svog naroda!

Desna ruka Franje Tuđmana, koji je, da je bilo pravde, trebalo da završi u Hagu, i ne samo on, već i taj, ta desna ruka, a to se ne zaboravlja, koji je kao predsednik Predsedništva SFRJ, slavodobitno, u Saboru Hrvatske, izrekao i ovu istorijsku rečenicu: „Izvršio sam zadatak, Jugoslavije više nema!“ Samo da je još dodao: Rat može da se nastavi! Ali nije to rekao. Jer se i bez te rečenice znalo šta sledi. I zaista je usledilo. Жestoko, krvavo, s ogromnim količinama već pre pedeset godina viđene i u zločinu genocida doživljene mržnje i ubijanja.

Ali se pamti i čuvena Mesićeva rečenica, iz avgusta 1990. godine: „Srbi mogu odnijeti u Srbiju samo blato koje su donijeli na opancima“.

Da, pamti se Stjepan Mesić i s kraja šezdesetih i s početka sedamdesetih godina prošlog veka. Pamti se iz „hrvatskog proljeća“, iz maspoka. Pamti se iz Kazneno-popravnog doma u Staroj Gradiški. I pamte se njegove reči o tome kako je to bilo zbog nekakvih privrednih smicalica i prestupa. I pamti se od početaka stvaranja Hrvatske demokratske zajednice. Pa sve do današnjih dana se pamti.

A onda je Srpsko narodno veće, na čelu s Miloradom Pupovcem, na božićnom prijemu, 7. januara 2013, uručilo Stjepanu Mesiću nagradu „Gojko Nikoliš“ za afirmaciju antifašizma!

O tempora! O mores! što bi rekli mudri Latini. A u prevodu: O vremena! O morala!

I sad čitamo izvinjenje Stjepana Mesića. Kome? Čemu? Izvinjenje u kome kaže, između ostalog, kako je tada bio mlad i naivan. I zaveden od ustaša… Čovek u 56. godini da je bio mlad i naivan!

Bar donekle normalnom, odnosno zdrave pameti čoveku ne preostaje drugo ništa nego da se krsti tom smutljivcu, tom prevrtljivom „vođi“. „Vođi“ koji je bio i predsednik jednog predsedništva jedne države, i predsednik jedne vlade, i predsednik jednog parlamenta i predsednik jedne države.

I koji sam za sebe govori, a ima ih još, da je antifašista, uza sve to. I koga su, nažalost, samo Srbi mogli (možda i morali) da nagrade za taj i takav antifašizam.

A Stjepan Mesić nikad nije bio naivan (mlad, naravno, jeste). Uvek je on postojano, „kano klisurine“, bio ono što jeste. Ono što je pričao i tumačio o Jasenovačkom logoru, o NDH, o Jugoslaviji, o Srbima i zemlji na njihovim opancima… A izvinjenje je samo jedan od dokaza kukavičluka takvih „antifašista“! I ništa drugo.

(S. L. INTERMAGAZIN)

Izvor: Intermagazin

Vezane vijesti:

VIDEO – Novi snimak Mesićevih izjava o Jasenovcu: Radio je i poslije rata

STJEPAN MESIĆ: Posao sam obavio, Jugoslavije više nema …