Od 24. Juna 1941, Dana sjećanja na Jadovno, prošlo je:

JADOVNIČANI PORUČUJU:

Teče 80-ta godina od početka Pokolja, genocida počinjenog nad srpskim narodom od strane NDH. Osamdeset godina od tragedije na Velebitu, ličkom polju, ostrvu Pagu. Ako Bog da, sabraćemo se 19. juna 2021. kod Šaranove jame.

 

Srbi jesu preživeli zatiranje

Datum objave: četvrtak, 26 januara, 2017
Objavljeno u Jasenovac
Veličina slova: A- A+

Podrška inicijativi za uvođenje domaćeg termina za stradanje srpskog naroda. Izraz koji dočarava namere Austrogarske, NDH i fašističke Nemačke

Jasenovac
Jasenovac najbolniji podsetnik na
stradanja Srba u 20. veku

Politika Austrougarske u vreme Prvog svetskog rata, kao i fašističke Nemačke i, naročito, NDH, vodila je zatiranju srpskog naroda. Nema zato razloga da se ovaj izraz, u čijoj je osnovi stara srpska reč, ne uvede u zvanično korišćenje sa značenjem sveukupnog stradanja srpskog naroda.

Na inicijativu predsednika Srbije Tomislava Nikolića da se ustanovi jedinstven pojam za srpsko stradanje, ovako gledaju istoričari i lingvisti. Oni, međutim, ukazuju i na to da kolektivno pamćenje na žrtve podrazumeva predani rad i podršku države.

– Zatiranje neka označava pokušaj istrebljenja srpskog naroda za vreme Prvog svetskog rata, ali i pod fašističkim režimima, po ugledu na jevrejski Holokaust ili romski Porajmos – objasnio je Nikolić govoreći na obeleževanju 75-godišnjice Novosadske racije.

Šef države, pored ovoga, založio se i da Srbija u svoj pravni sistem uvede ustanovu spomen-žrtve i da objedini spomen-kompleks u znak sećanja na sve nevine žrtve našeg i bratskih naroda iz dva rata.

Da je borba protiv zaborava jedan od najvažnijih zadataka generacije koja stasava, smatra lingvista Mihailo Šćepanović.

– Zatiranje jeste dijalektizam, odnosno lokalni izraz – objašnjava Šćepanović. – Reč je o pomalo zaboravljenoj srpskoj reči koja se najčešće koristi u značenju stradale porodice, srušene kuće ili ugašenog ognjišta. Što se tiče jezika, nema prepreke za njegovo uvođenje. U svakom slučaju, uvek je za određeni pojam bolje koristiti domaću reč, ukoliko postoji, nego stranu.

Istoričar koji je termin “zatiranje” već koristio u svojim radovima je ste direktor Muzeja genocida u Beogradu Veljko Đurić Mišina. On smatra da je u pitanju najprecizniji izraz za golgotu srpskog naroda u Prvom i Drugom svetskom ratu i njegove višemilionske žrtve.

– Šta je drugo nego zatiranje programsko načelo Mileta Budaka o likvidaciji, pokrštavanju i progonu srpskog naroda u NDH – navodi Đurić. – Slično je i sa ekspanzionističkom politikom Austrougarske u periodu od 1914. do 1918. godine. Ovaj izraz kristalno je jasan i dočarava sadržaj politike ovih režima – uništenje srpskog naroda.

ČUVANjE SEĆANjA

KOLEKTIVNO pamćenje čuva se ne samo terminima već ozbiljnim radom na istraživanju stradanja, kao i dostojnim memorijalnim kompleksima.

– Srbiji je potreban memorijalni centar posvećen stradanjima našeg naroda tokom dva svetska rata, ali i sveukupnim žrtvama koje smo podneli u novijoj istoriji – naglašava Đurić. – Ohrabruje napredak povodom kompleksa Starog sajmišta u Beogradu, koji bi trebalo da postane centralni memorijal posvećen žrtvama fašizma.

Autor: R. Dr.

Izvor: NOVOSTI

Vezane vijesti:

Šta je danas Jasenovac Hrvatima? (VIDEO) | Jadovno 1941.

Jasenovac – najveći Srpski grad pod zemljom | Jadovno 1941.

Sima Mraović – Jasenovac nije „stradanje nekog naroda na …




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top