arrow up
Ž | Ж
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ž | Ж
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Милан Милаковић (Фото: facebook)

Милаковић: Дан усташког покоља у Дракулићу прогласити Даном жалости

5. фебруар 2017.

Потпредсједник Скупштине Града Бањалука Милан Милаковић поднијеће идуће седмице градском парламенту иницијативу да се даном жалости на подручју града прогласи 7. фебруар, дан када су 1942. године усташе поклале око 2.300 Срба, међу којима 551 дијете, у бањалучким селима Дракулић, Мотике, Шарговац и у руднику Раковац. „Иницијативу предлажемо имајући у виду да тог дана грађани Бањалуке треба да изразе почаст свим жртвама овог покоља, који се не смије заборавити“, изјавио је Срни Милаковић, који је данас пристуствовао парастосу у бањалучком насељу Дракулић, гдје се обиљежава 75 година од усташког покоља. Сваке прве недјеље у фебруару служи се парастос и заупокојена литургија у храму Светог великомученика Георгија у Дракулићу, а први

Светом литургијом у Спомен-храму Светог великомученика Георгија у Дракулићу јутрос је почело обиљежавање 75 година од усташког покоља Срба у том бањалучком насељу, као и у оближњим мјестима Мотике, Шарговац и у руднику Раковац.

У Дракулићу почело обиљежавање 75 година од усташког покоља

5. фебруар 2017.

Светом литургијом у Спомен-храму Светог великомученика Георгија у Дракулићу јутрос је почело обиљежавање 75 година од усташког покоља Срба у том бањалучком насељу, као и у оближњим мјестима Мотике, Шарговац и у руднику Раковац.  Литургији присуствују директор републичког Секретаријата за вјере Драган Давидовић, представници града Бањалуке, потомци жртава овог усташког покоља и бројни грађани Бањалуке. Након литургије, код Спомен-костурнице у Дракулићу у 12.00 часова биће служен парастос за невино убијене, након чега ће бити положени вијенци и одржани пригодни говори. Усташе су у рано јутро 7. фебруара 1942. године извршиле покољ Срба у бањалучким селима Дракулић, Мотике, Шарговац и руднику Раковац, а, према до сада прикупљеним званичним подацима, убијено је

Скулптуре Катарине Трипковић и цртежи Драгана Јеловца са изложбе „Јасеновац – право на незаборав” (Фото Н. Т.)

Шта су Италијани и Немци писали о логорима у НДХ

5. фебруар 2017.

У својој књизи „Југославија 1941” Италијан Салваторе Лои пише да је Србин био крив за један „огромно сраман злочин” – што се родио као Србин Ранка Шукунда, рођена Билић 1933, а преминула прошле године, са свега својих девет година била је заточеник логора Стара Градишка у НДХ. Њена старија сестра Анка имала је 18 када је убијена у Јасеновцу. Партизани су 1943. били надомак тога да ослободе логор у Старој Градишки и власти логора су се повлачиле. Ранку је тада узео један домобран и одвео својој кући. Тако је Ранка одрасла с амбивалентним осећањима. Са сетом и нежношћу сећала се Хрвата који су јој спасили живот и односили се према

strpci_1942.jpg

75 година од покоља у Штрпцима код Прњавора

5. фебруар 2017.

На данашњи дан, 7. фебруара 1942. године, навршава се тачно 75 година од усташког покоља Срба, углавном жена и дjеце у прњаворском селу Штрпци. Оваj злочин се догодио на исти дан када и наjвећи хрватски злочин у jедном дану у току Другог свjетског рата, односно злочин геноцида у бањалучким селима Дракулић, Шарговцу, Мотикама и руднику Раковац када jе усмрћени између 2.300 и 2.700 Срба, од чега 551 диjете. У спомен-храму Светог Јована Богослова у штрбачком засеоку Ганинци, данас jе служена заупокоjена литургиjа и помен за све невино пострадале у фебруару 1942. Догађаj коjи се збио приjе равно 75 година jе у народу нашег краjа изблиjедио, те jе ово jедан од начина да се молитвено

Данас парастос убијеним Србима у Дракулићу

5. фебруар 2017.

Служењем литургије и парастоса, те полагањем вијенаца на споменик у бањалучком насељу Дракулић данас ће бити обиљежено 75 година од усташког покоља над српским становништвом у селима Дракулић, Мотике, Шарговац и руднику Раковац. Обиљежавање почиње у 9.00 часова служењем Свете литургије у Спомен-храму Светог Великомученика Георгија у Дракулићу, речено је Срни у Српској православној црквеној општини Дракулић. У 12.00 часова код Спомен-костурнице у Дракулићу биће служен парастос за невино убијене, након чега ће бити положени вијенци и одржани пригодни говори. Усташе су у раним јутарњим часовима 7. фебруара 1942. извршиле покољ над српским становништвом у бањалучким селима Дракулић, Мотике, Шарговац и руднику Раковац, а, према до сада прикупљеним званичним подацима,

Парастос у Дракулићу, 01. фебруара 2015. Фото: Д. Борковић

Овдје управо анђели Божији плачу

4. фебруар 2017.

Бесjеда Оца Срђана Рољића на парастосу у Дракулићу Помаже Бог, драга браћо и сестре! Сабрали смо се на овом светом мjесту страдања. Свети владика Николаj о страдању православних Срба упечатљиво свjедочи: “Питао ме jедан Рус, колико jе жртава дала Србиjа у прошлом рату. Једну четвртину свога становништва, одговорио сам. А колико то износи? питао jе он даље. То jе, рекох му, више него све становништво Албаниjе. Или то jе као кад би Италиjа или Француска жртвовале по 10 милиона, или Немачка преко 15 милиона, или рецимо кад би Америка изгубила 30 милиона, или Русиjа 40 милиона, или Индиjа 90 милиона, или Китаj 100 милиона. Тек тада jе таj добри брат

Дјечји логор у Стаклани, Сисак, 1942. Фото: ЈУСП Јасеновац

Страдала 721. 000 Срба, што је 80 одсто укупних губитака

4. фебруар 2017.

У Другом свjетском рату, на подручjу данашње БиХ, страдала jе 721.000 Срба, муслимани су имали 68.000 страдалих, а Хрвати 24.000. Посљедица свега jе радикална промjена демографске слике, наводи Директор београдског Института за истраживање српских страдања у 20. веку Миливоjе Иванишевић. Приредила: Весна ШУРБАТ Током Другог свjетског рата, на подручjу данашње БиХ, од 904.000 страдалих – 721.000 су Срби, коjи су чинили готово 80 одсто укупних губитака, истиче историчар Миливоjе Иванишевић. Муслимански губици у БиХ износили су 68.000 лица, односно 7,5 одсто, а хрватски 24.000 или 2,7 одсто од укупних губитака БиХ. Страдала су и 11.024 Јевреjа. Иванишевић указуjе да jе разлог за прикривање српских губитака то што су показатељи првог

Владимри Божовић

Боримо се против заборава

2. фебруар 2017.

У целом свету 27. јануара обележен је дан сећања на Холокауст. Централна манифестација одржана је у Генералној скупштини Уједињених нација, док је једна од пратећих манифестација била изложба поводом 75 година од оснивања злогласног логора Јасеновац, која је отворена у граду Хобокен у америчкој држави Њу Џерзи. Делегацију Србије у Генералној скупштини УН предводио је Владимир Божовић, саветник и специјални изасланик председника Владе Србије Александра Вућића. Божовић је разговорао и са Генералним скретаром Уједињених нација Антониом Гутересом и замолио га да следеће године Република Србија учествује у обележавања дана Холокауста и у самој згради УН, пратећим програмом и изложбом. Како је истакао, посебно га је импресионирала порука овогодишњег главног говорника,

Др Дарио Видојковић

Др Дарио Видојковић: Шта са геноцидом над Србима?

1. фебруар 2017.

РЕГЕНЗБУРГ – Прошле године, 19. августа 2016. навршило се тачно 75 година откако је у Јасеновцу, у ондашњој Независној Држави Хрватској успостављен усташки концентрациони логор, који ће се претворити у један од највећих логора смрти у Европи, у коме је на стотине хиљада Срба и десетине хиљада Јевреја и Рома, у најгорим мукама, скончало животе. Јасеновац је био само највећи од мноштва стратишта где су извршени масовни злочини усташа током НДХ над Србима, Јеврејима и Ромима. Ритуално и архаично су убијани још и у Госпићу, на Пагу, у Лоборграду, Јастребарску, Книну, Сребреници, као и на многим другим местима, бацани су у јаме, широм територије на којој је извикана фашистичка НДХ, Хитлеров

Фотографије Вукице Микаче на „Зиду сећања” (Фото: В. Микача)

Фотографије Вукице Микаче посвећене холокаусту

1. фебруар 2017.

На импозантној изложби која је отворена у Хобокену у САД, посвећеној холокаусту, на Зиду сећања, радови су Вукице Микаче, уметничког фотографа. – Први пут у уметничкој каријери учествујем на овако монументалном подухвату и то у САД, што је сан сваког уметника – каже Микача за „Политику”. – Први пут сам се позабавила темом холокауста, на позив др Грајфа са израелског Института за холокауст, и иницијатора др Љиљане Никшић која ми је месецима показивала документарне фотографије из логора са језивим мучењима, како би утонула у тему. Познат ми је Аушвиц, Дахау, али нешто најгнусније што сам видела јесте Јасеновац са невиђеним методама мучења. Месецима нисам спавала од призора деце скелета, прободених

Јелена Радојичић и Гојко Рончевић преживели логораши (Фото: Н.Т.)

Чорбуљак од покошене траве

1. фебруар 2017.

На конференцији о Јасеновцу држаној као пратећем догађају изложбе посвећене страдањима у НДХ говорили су преживели који су као деца одведени у дечји логор Јастребарско Од нашег специјалног извештача Хобокен, Њу Џерси – На конференцији о Јасеновцу, одржаној у градићу Хобокену, у држави Њу Џерси, говорио је Гојко Рончевић који је као седмогодишњак био три месецa у дечјем логору Јастребарско 1942. године. Рончевић је рођен у селу Трстеница, 40 километара јужно од Загреба, у етнички чистом српском селу, као и већина села на Кордуну, са око 900 становника. Усташе су му убиле оца, мајку, сестру и два брата. – Усташка НДХ ставила је ван закона, без икаквих грађанских права Србе,

Злочин на Вијачком лугу у Прњавору 1. фебруара 1942. године

1. фебруар 2017.

Пише: Боjан Милиjашевић Усташе су 31. jануара 1942. године са имања локалног газде Михаила Хартмана одвели скупину Срба у прњаворски затвор одакле су их дан касниjе повезане жицом 2 по 2 повели у правцу Дервенте и стриjељали у Виjачком лугу 300 метара од кућа породица Шикарац. Срби из Лужана коjе су похватани на Хартмановом имању су се налазили у заштити код газде Михаила и неко вриjеме становали код њега а заузврат су израбљивани радећи на пилани и циглани без плате и хране. Остали Срби коjи су похватани тада били су из села Штрпци, а таj дан су дошли код Хартмана преузети одређен броj цриjепа за Раjка Брковића коjи jе организиовао

Људи je свe мaњe – цeнтaр Moрaвицa

Зa двaдeсeт гoдинa вишe нaс нeћe бити..

31. јануар 2017.

У Moрaвицaмa, oпустjeлoм гoрскoкoтaрскoм нaсeљу: ‘У свojoj сaм пaрoхиjи лaни имao 44 сaхрaнe, a крстиo сaм сaмo jeднo трoгoдишњe диjeтe. И тимe je свe рeчeнo, свe je jaснo: зa двaдeсeт нaс гoдинa oвдje нeћe бити’, кaжe мoрaвички пaрoх Jeлeнкo Стojaнoвић Порeд Врбoвскoгa, нa стaрoj цeсти зa Риjeку, смjeштeнe су Moрaвицe, грaдић углaвнoм нaсeљeн oсoбaмa српскe нaциoнaлнoсти: дo дeвeдeсeтих сe стoгa и звao Српскe Moрaвицe, бaш кao штo сe и oближњa Дрeжницa нaзивaлa Пaртизaнскoм. С дoлaскoм ‘дeмoкрaциje’, ти су тoпoними прoмиjeњeни, кao дa ћe сe с тoм прoмjeнoм избрисaти и њихoвa слaвнa историја и бoгaтa трaдициja. Kрoз Moрaвицe прoтичe jeднa oд чeтириjу кaрлoвaчких риjeкa, Дoбрa; у oвoмe je крajу oнa joш

Потпис Полагање венаца на камен Јасеновца у Парку холокауста (Фото: Н. Т.)

Сузе и беле птице поред камена Јасеновца у Њујорку

31. јануар 2017.

Помен жртвама холокауста и јасеновачког логора одржан у Парку холокауста у Бруклину, у присуству преживелих логораша Од нашег специјалног извештача Њујорк – У Парку холокауста у Бруклину српска делегација поставила је венац на камену Јасеновца и Аушвица, у знак сећања на жртве страдале у логорима током Другог светског рата. На чистом простору, само у присуству птица које су се оглашавале изнад нас, дирљив и емотиван тренутак за све присутне: Берија Литучија, оснивача њујоршког Института за изучавање Јасеновца, Гидеона Грајфа, стручњака за Аушвиц, Ину Ставицки, председницу меморијалног Парка холокауста, Милана Милановића, амбасадора при УН, српске научнике, и посебно за преживеле логораше Јелену Радојичић и Гојка Рончевића који су целу породицу изгубили

Месићева оставка у САБА због контроверзних снимака

31. јануар 2017.

Загреб — Бивши хрватски председник Стјепан Месић поднео је оставку на дужност почасног председника Савеза антифашистичких бораца и антифашиста Хрватске (САБА). Он је оставку поднео у жељи, како је образложио, да Савез поштеди негативних последица насталих објављивањем снимак с његовим изјавама из 1990. и 1992. године. „Размотривши стање настало након објављивања снимака с мојим, понављам и овом приликом, апсолутно неприхватљивим изјавама из године 1992., као и оне касније објављене из године 1990. и узимајући у обзир чињеницу да веројатно постоје још и друге моје снимке из тога времена с једнако неприхватљивим изјавама, а у жељи да поштедим САБА било каквих негативних последица, подносим оставку на функцију почасног председника“, наводи се

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА