arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

„Случајно“ заборавили на прошлост Павелића

28. децембар 2016.

Хрватска новинарка Жељка Маркић подсетила је да је на данашњи дан 1959. преминуо поглавник Независне Државе Хрватске, не осврћући се на његову биографију, живот и дела, наводи „Индекс“. Како наводи Индекс, портал Narod.hr има дугу историју кокетирања с усташким злочинцима, посебно у својој рубрици у којој се баве историјским догађајима и особама. Тако су о Јури Францетићу (озлоглашеном команданту Црне легије – прим. ред.) говорили као о библијском ратнику, а овог лета, на дан Павелићевог рођендана, новинари Жељке Маркић бавили су се искључиво његовом младошћу, занемаривши злочиначку НДХ, која је главни аспект његовог живота. „28. децембра 1959. умро је Анте Павелић – где је покопан поглавник Независне Државе Хрватске?“, стоји

Састанак одбора НСРС за Доњу Градину Фото: РТРС

Састанак Одбора НСРС за Доњу Градину

27. децембар 2016.

У Козарској Дубици данас је одржан конститутивни састанак Одбора Народне скупштине Републике Српске за Доњу Градину на којем је усвојен пословник о раду и разматран извјештај о активностима у вези са изградњом Меморијалног центра Доња Градина. Министар просвјете и културе Републике Српске и члан овог одбора Дане Малешевић истакао је да, када је ријеч о изградњи Меморијалног центра, постоје одређени проблеми у вези са Законом о јавним набавкама. Он очекује да ће за мјесец дана добити коначно рјешење Комисије за жалбе, те да ће наредне године бити завшене процедуре јавне набавке и да ће комисија донијети одлуку која ће поштовати закон. Малешевић је потврдио да је на данашњем констутивном састанку

(Фото: О. Јанковић)

„Стратиште” пред обновом

27. децембар 2016.

Меморијални комплекс код Панчева за две године десетак пута похаран. – Украдени чак и неколико тона тешки елементи скулптуре „Бразде” Панчево – Спомен-комплекс „Стратиште”, место страдања око 12.000 Срба, Јевреја и Рома током Другог светског рата, после деценија немара и на удару вандала и лопова, коначно ће бити под институционалном заштитом. То најављује уговор потписан између Завода за заштиту споменика културе у Панчеву и Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, којим је одобрено 14 милиона динара за санацију читавог комплекса и споменика „Бразде“ на Јабучком путу, недалеко од Панчева. – Крпиће се оштећени делови и бити изливени нови, недостајући бронзани елементи споменика „Бразде“, који су демонтирани и украдени,

akcija-staro-sajmiste.jpg

Обележје жртвама усташа на Старом сајмишту?

26. децембар 2016.

Не није грешка. Овај прилог је објављен прије скоро четири године. Ништа се од тада није успјело урадити на реализацији једне добре, велике идеје. Зашто? Акција “Новости”: Одржан први састанак Иницијативног одбора акције „Подигнимо споменик жртвама геноцида“. Матановић: Очекујемо да помогну и држава и град. Место – Старо сајмиште АКЦИЈА „Вечерњих новости“ прихваћена је и споменик жртвама геноцида биће подигнут. На то нас храбри и подстиче огромна подршка наших људи широм земље и расејања. Жртве неће бити заборављене. Ово је, у петак, на првом састанку Иницијативног одбора „Подигнимо споменик жртвама геноцида“, рекао наш истакнути шаховски велемајстор Александар Матановић, који је и покренуо идеју да се изгради спомен-обележје, или меморијални центар

Фото: in4s.net

Меморијални центар свим српским жртвама

25. децембар 2016.

Срамно је да га одавно нисмо већ саградили. Угледајмо се на Јевреје који са посвећеношћу чувају од заборава своје жртве. Споменик жртвама геноцида, као симбол и опомена, требало би да подсећа на Јад Вашем у Јерусалиму. Једноставно, уколико се затре свест о жртвама уништава се то неопходно ткиво националне свести а то је солидарност. Несрећницима који су настрадали та солидарност данас не значи много али би значила њиховим породицама. Ко се данас још сећа ненаоружаних војника мучки побијених по Словенији, небројаних цивила у Хрватској (Јасеновац, Олуја…), Босни и Херцеговини (Братунац…), на Косову и Метохији. Када се једном народу ишчупа корен сећања на своју прошлост, на своје јунаке и војне победе.

У овој згради био је логор

Старо сајмиште: Један музеј за све жртве

25. децембар 2016.

Новости сазнају – Завршена радна верзија Закона о Старом сајмишту. Дефинисано и ко је починио геноцид над Јеврејима, Србима и Ромима. У логору убијено више од 18.000 људи, а кроз њега прошло близу 40.000 Ради испуњавања дужности трајног памћења и спомена праведних и херојских жртава геноцида, окупаторског терора и ратних злочина, овим законом се проглашава Установа спомен-жртве, која на територији Града Београда, на левој обали Саве, обухвата подручје некадашње Бежанијске баре, односно Београдског сајма, названо Старо сајмиште. Овако, за сада, гласи почетак радне верзије Закона о Установи спомен-жртве, популарно названог Закон о Старом сајмишту. То је први корак ка обележавању последњег необележеног великог логора у Европи, у ком је живот

Устaшкa плoчa нa мjeсту гдje je билa упрaвa лoгoрa Foto: Никoлa Чутук/ПИXСEЛЛ

Kућa Maксoвих клeсaрa

24. децембар 2016.

Иaкo je Устaвни суд Шимунићeву жaлбу oдбaциo сa 11 oд 12 глaсoвa, прeмиjeр Плeнкoвић пoзвao сe нa стaв усaмљeнoг суцa зa кojeг je кључнo билo мишљeњe историчара Joсипa Jурчeвићa, jeднoг oд вриједнијих рeвизиoнистa Jaсeнoвцa. To je дaклe гeнeзa прeмиjeрoвe тврдњe дa у хрвaтскoм друштву пoстoje рaзличитa мишљeњa o пoздрaву ‘Зa дoм спрeмни’ ‘Јeнoвaц и Грaдишкa Стaрa, / тo je кућa Maксoвих мeсaрa. /… / У Чaпљини клaoницa билa, / пунo Србa Нeрeтвa нoсилa. / Oj Нeрeтвo, тeци ми низ стрaну, / нoси Србe плaвoмe Jaдрaну. / Tкo je рeкa’, jeбa ли гa ћaћa, / дa сe Црнa лeгиja нe врaћa. / Oj Рaчaнe, jeбa ти пaс мaтeр, / и oнoмe

It ain’t about the chocolate bars, Auntie Beeb

23. децембар 2016.

Beeb reports a half-story on breakdown in Serbia-Croatia relations. It’s not quite fake news. Neither is it the full news. A BBC report says that that Serbian prime minister Vucic has cut short his visit to Brussels in protest. He told reporters that Croatia had blocked Serbia’s accession to the strife-laden union. Serbia’s Foreign Minister Ivica Dacic said, “If Croatia is the one to decide if Serbia becomes an EU member, then I have suddenly lost interest”. The BBC article hinted at the imbalance between Croatian and Serbian influence in Europe. Croatia joined the EU in 2013 and is now able to block newcomers like Serbia. (In return, the BBC

Национал: Сећање на усташе на дечјем вртићу је провокација

21. децембар 2016.

Загреб – Спомен плоча погинулим припадницима ХОС-а у Јасеновцу, са усташким покличем „За дом спремни“, која се од 5. новембра налази на згради дечјег вртића, на месту којем је у Другом светском рату била смештена команда усташког логора, ту није случајно постављена, већ је реч о смишљеној провокацији, пише загребачки недељник Национал. Уз фотографију тог објекта, Национал пише да је ту некада било и седиште Вјекослава Лубурића, док је командовао логором. Приликом повлачења из Јасеновца, пише недељник, усташе су срушиле ту зграду, а данас се на том месту налази вртић са поменутом плочом погинулим припадницима ХОС. Иван Фришчић, председник удружења ХОС, које је плочу поставило, међутим, негира да је знао

Ђовани Спонза

Спонза позвао Петрова да подстакне уклањање плоче из Јасеновца

21. децембар 2016.

Председник саборског посланичког клуба ИДС-ПГС-РИ Ђовани Спонза позвао је председника хрватског парламента Божу Петрова да својим ауторитетом подстакне надлежне институције на уклањање спорне спомен-плоче ХОС-а у Јасеновцу, истичући да натпис са усташким поздравом „за дом спремни“ није само провокација, него и срамота за Хрватску те опасност за друштво. „Постављање плоче с усташким покличем није нити може бити само провокација, посебно на месту које има изузетно снажну симболику за грађане Хрватске, већ је то велика срамота за Хрватску и врло опасно за друштво у целини“, наводи Спонза, пренела је Хина. Реагујући на прекјучерашњу изјаву Петрова да не види разлог зашто би спомен плочу у Јасеновцу требало уклонити осим, како је рекао,

Парастос жртвама села Слабиња.

Не заборављамо невине жртве из Слабиње

20. децембар 2016.

Посљедњих неколико година, половином децембра, окупи се нас неколико десетака у Слабињи на парастосу за 96 становника тога села. Прије 73 године, 17. децембра 1943, одведени су из цркве Свете Петке гдје су били затворени предходни дан и убијени ни стотину метара даље. Најмлађи је имао 4 а најстарији 73 године. Споменик са именима жртава уништен је 1996. године. Оквир гробнице је пропао а приступ гробници отежан. ВСНМ Хрв. Дубица је више пута скретало пажњу надлежнима у општини да се нешто подузме. Без резултата. Из Слабиње је током Другог свјетског рата страдало 55о њених мјештана. У ово вријеме, једино је што можемо не заборавити ове невине жртве. Мртви нису мртви

Вучић прихвата извињење Пленковића због табле у Јасеновцу

19. децембар 2016.

Предсједник Владе Србије Александар Вучић прихвата извињење хрватског премијера Андреја Пленковића због натписа „За дом спремни“ на табли постављеној у Јасеновцу.“Нисам Пленковићу лично замерио због табле. Није је он поставио, али постоје догађаји у Хрватској за које просто не можете да кажете да сте њима задовољни, нити можете да им се радујете“, рекао је Вучић новинарима у Београду. Он је истакао да је у сваком тренутку спреман да разговара с Пленковићем о свему што би допринијело рјешавању спорних питања. Говорећи о предстојећој посјети Москви, Вучић је најавио да ће разговарати о куповини борбених авиона „МИГ 29“, те истакао да је поносан што Србија те авионе плаћа својим новцем по цијени

Алојзиј Степинац (Фото Твитер/@tomljevar)

Штир о канонизацији Степинца: Биће то један радостан дан

17. децембар 2016.

Рим – Министар спољних и европских послова Давор Иво Штир разговарао је у Ватикану с државним секретаром Полом Галагером о стабилности југоистока Европе, приликама у БиХ, као и о питању канонизације Алојзија Степинца. Штир је подсетио на мешовиту католичку и православну комисију која треба да до лета доврши свој посао, иако процес канонизације не зависи од тога, преноси Хина. „То је унутрашња ствар Католичке цркве. Ми једино можемо рећи да ће тај дан сасвим сигурно бити један радостан дан за све људе којима је Степинац, његово животно дело, узор у заузимању за слободу и достојанство човека”, рекао је Штир, наводи Хина. Одлука о канонизацији Степинца није донета а о том

Доња Градина Фото: РТРС

Сарадња на повезивању институција Србије и Спомен-подручја

16. децембар 2016.

Предсједник Одбора Народне скупштине Републике Српске за Доњу Градину Дарко Бањац изјавио је данас да је са послаником СНС-а у Скуштини Србије Драгомиром Карићем договорио сарадњу која ће се темељити на увезивању институција Србије са Јавном установом „Спомен-подручје Доња Градина“. Он је навео да је циљ те сарадње да се истина о страдању Срба у Другом свјетском рату представи у правом свјетлу. „Договорено је оснивање клуба пријатеља у два парламента, те састанци и сарадња Одбора за Доњу Градину са посланицима Србије. Начелно смо договарали и могућност посјете руској Думи како бисмо разговарали о Декларацији о геноциду Независне Државе Хрватске над Србима, Јеврејима и Ромима током Другог свјетског рата, која треба

Завршен први играни филм о Јасеновцу!

15. децембар 2016.

“Људски ум по природи бежи од болних ствари, а НДХ геноцид је екстремно болан. Тај геноцид је толико страшан да га људски ум просто одбија и то видимо често у виду негирања. Не негирају само Хрвати тај геноцид, већ и многи Срби“ – каже Милан Зарић, чија фирма “Антицензура“, продуцира овај филм. Управо је завршен први играни филм о геноциду у НДХ и посебно у Јасеновцу, под насловом „Прва трећина – опроштај као казна“. Продуцент филма је “Антицензура“ Милана Зарића. Сценарио и режију потписује Светлана Петров, продуцент је Бојан Бабин, а главне улоге тумаче Предраг Котур, Ненад Хераковић и Владан Јаковљевић. Филм описује истинити догађај: усташа Жиле Фригановић за опкладу

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА