arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Душан Ј. Басташић

АУДИО – Др Душан Ј. Басташић: Немарни смо и заборављамо сопствена страдања!

Ове године се навршава 75 година од почетка страдања нашег народа у злогласним логорима у НДХ од стране усташа. О овој тужној годишњици и догађајима који су везани за њу, разговарали смо са више људи, али први пут разговарамо са др Душаном Басташићем, председником Удружења потомака и поштовалаца жртава комплекса усташких логора Јадовно 1941., који искрено и отворено говори о јадовничкој голготи и нашем немару према жртвама. http://www.agencijami.info/SlovoLJubve/Uploads/Audio/17.11.16%20-%2023h%20-%20Pod%20znakom%20pitanja%20-%20Dusan%20Bastasic%20-%201.20.13.mp3

Лордан Зафрановић

Лордан Зафрановић: Чуди ме да „Тестамент“ не занима Србију

Режисер о одласку из Хрватске и животу у Прагу, филму о Јасеновцу, Фрањи Туђману… Једна од значајних личности југословенског црног таласа, режисер Лордан Зафрановић дочекао нас је у „Славији“. Та најчувенија кафана у Прагу налази се прекопута Народног позоришта, тик уз обалу Влтаве и недалеко од Карловог моста. Смештена је у приземљу чувене Прашке филмске академије на којој је наш саговорник дипломирао 1971. године у класи оскаровца Елмара Клоса. Творац филмова „Окупација у 26 слика“, „Вечерња звона“, „Пад Италије“, „Крв и пепео Јасеновца“, као и многих других, скоро 25 година живи и ради у престоници Чешке. – Професор Клос често је нама студентима у „Славији“ држао предавања – говори на

Сцена из филма "Кордун"

Филм “Кордун” о Србима граничарима снима се надомак Бањалуке

Документарно-играни филм “Кордун-земља без људи” биће завршен до краја године, а већ наредне биће приказан на малим екранима. Ради се о остварењу које нас враћа уназад 500 година, а приказује живот и страдање Срба граничара, Крајишника кроз историју. Филм се ради у копродукцији Радио Телевизије Републике Српске и Крајишког културног центра “Свети Сава” из Бањалуке, који окупља Србе избегле из Републике Српске Крајине и Хрватске. Филм је подржан и од надлежних институција Босне и Херцеговине, Републике Српске и Републике Србије, Завичајног клуба Кордунаша Београд, Српског културног друштва “Просвјета” Загреб, Српског друштва “Кордун” Торонто, као и осталих крајишких удружења у расејању. Председник Културног Центра “Свети Сава” Драган Крошњар рекао је да

Након 24 године: У Пребиловцима сахрањен Вукашин Рељић

Младић Вукашин Рељић, жртва ратног злочина хрватско- муслиманских снага, после више од 24 године од страдања, идентификован је, опојан у параклису Светих Пребиловачких и доње херцеговачких мученика, који је у саставу Храма Васкрсења и 12. новембра сахрањен у обновљеној породичној гробници у Пребиловцима. Опело су служили свештеници Мирослав Ратковић и Марко Гојачић. Опелу и сахрани по великом невремену присутвовало је око 150 људи. За њих је породица припремила послужење у Дому Свети Краљ Милутин у Пребиловцима. Рељићи су најстрадалнија српска породица у општини Чапљина у овом рату. Усташке снаге убиле су Вукашина и мајку му Ђурђу, са више других Срба, 7. јуна 1992, испред Домановића приликом извлачења српских породица из

Алојзије Степинац

Национал: Велика превара Цркве у Хрватској, Степинац није убијен!

Кардинал Католичке цркве у Хрватској Алојзије Степинац није убијен, већ је умро природном смрћу од рака крви, обелоданио је хрватски недељник Национал Загреб– Кардинал Католичке цркве у Хрватској Алојзије Степинац није убијен, већ је умро природном смрћу од рака крви, обелоданио је хрватски недељник Национал. Степинац у затвору у Лепоглави није трован, није зрачен смртоносним зрацима и – осим одузимањем слободе – није злостављан никаквим тајним средством комунистичког режима, пише Национал. „Другим речима: Јурај Батеља и цела булумента католичких пропагандиста који тврде да је Степинац убијен тешко обмањују најпре хрватске католике, а затим цели свет“, навео је овај загребачки недељник. Реч је о тексту који се, како се наводи, бави

Шефкет еф. Курт

Шефкет еф. Курт: Муфтија који је на Бадње вече 1942. године тузланске Србе спасио од покоља

Усташки Тајни одбор за истребљење Срба и Јевреја у Тузли планирао је да 6. јануара 1942., на Бадње вече, минира Саборни храм Успења Пресвете Богородице и побије окупљене вјернике. Планиране су ликвидације и у Српској вароши. За ову информацију је сазнао тузлански муфтија Шефкет еф. Курт који је, са групом угледних Тузлака, затражио хитан пријем код њемачког команданта града, потпуковника Виста, и од њега енергично захтијевао да онемогући злочин. Тада је потпуковнику Висту речено да ће уколико се ово деси муслимани масовно кренути да се одмећу у покрете отпора. Увиђевши да ће то изазвати муслимане Тузле, њемачка команда је, из својих интереса, одмах истакла плакат са упозорењем да – „нико

Публикација "Козара, споменик слободе" Меморијалног музеја на Мраковици и Националног парка Козара.

Споменик на Козари свједочанство великог страдања

Од укупног броја имена убијених бораца уписаних у меморијални зид, 9.495 или 95 одсто чине Срби, 288 или 2,9 одсто муслимани, 91 или 0,9 одсто Хрвати и 47, односно 0,4 одсто, остали Меморијални музеј на Мраковици и Национални парк „Козара“ свједочанство је огромног страдања Козарчана и народа тог краја током Другог свјетског рада од усташа и фашиста. Како је грађен споменик на Козари, једно је од најчешћих питања с којим се сусреће особље Музеја и Националног парка. Други свјетски рат потпуно је промијенио слику Козаре, оставивши за собом пуста, спаљена села и огромну ратну штету. Скоро сваки метар ове земље чувао је успомену на неки ратни догађај, наводи се у

Улаз у логор Јасеновац

Словенци изнели шокантне тврдње у вези Јасеновца и партизана!

Словеначки публициста Роман Лељак, познат по публикацијама о злочинима из послератног времена, изјавио је да ради на припремама за филм о Јасеновцу као „партизанском логору“ који је, по његовим речима, затворен тек 1948. године на основу наређења самог Јосипа Броза Тита. По његовим речима, филм ће се бавити јасеновачким логором од 9. маја 1945. године, па до 21. августа 1948. године, када је како тврди Лељак, Броз наредио његово затварање.Он је навео да ће то бити филм првенствено за хрватско тржиште, додавши да је Јасеновац као усташки логор за Хрватску „болна тачка“, али да постоје докази да је затворен тек 1948. године, три године после рата. Лељак је објавио више

Чланови Светог Архијерејског Синода

Саопштење за јавност Светог Архијерејског Синода

Саопштење Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве поводом изјаве надбискупа београдског Станислава Хочевара Делећи са васцелим српским православним народом, као и са другим православним, па и многим неправославним хришћанима широм света, најдубље молитвено поштовање према личности Светог Владике жичког и охридског Николаја Велимировића, Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве осећа обавезу да изрази јавно негодовање поводом непримерене и недобронамерне изјаве надбискупа београдског  г. Станислава Хочевара, дате београдској „Политици“ 28. октобра ове године, којом је себи дао слободу да, по њему познатим мерилима, доведе у питање светост Новог Златоуста, чак поредећи га са кардиналом Степинцем или проглашавајући га за српски еквивалент Степинцу. За разлику од архиепископа кентерберијског г. Јустина Велблија, који

Доња Градина - спомен обиљежје (илустрација)

Изградња Меморијалног центра у Доњој Градини има национални значај

Рад на спознаји истине о страдању Срба у Јасеновцу и Доњој Градини треба вратити у институиције и водити на једном мјесту, а изградња Меморијалног центра у Доњој Градини пројекат је од националне важности за Србе и Републику Српску, изјавио је предсједник Одбора Народне скупштине Српске за Доњу Градину Дарко Бањац. Он је додао да је изузетно значајна одлука Народне скупштине Српске о формирању Одбора за координацију са институцијама и организацијама у вези са изградњом Меморијалног центра „Градина“ и праћење усвајања Декларације о геноциду НДХ-а над Србима, Јеврејима и Ромима током Другог свјетског рата. „Седамдесет година жељезни окови тишине окивају српски народ што се тиче спознаје о оном што је у

Римски папа и рат против Срба

Папа Иван Павао II, доследни непријатељ православног Словенства, није могао да се уздржи а да не учествује у разарању бивше Југославије и комадању живог ткива србског народа и његових територија, које је, захваљујући вољи светских моћника и свесрдној сарадњи србских комуниста, почело деведесетих година двадесетог века. Историчар Милан Булајић, на основу озбиљне анализе чињеница, у својој књизи „Разбијање југословенске државе 1991/1992. – злочин против мира“, тврди: „Одлуку о коначном разбијању југословенске државе покренуо је Ватикан – Света Столица, меморандумом државама КЕБС-а 26. новембра; договорена је на састанку папе Јована Павла II са немачким министром X. Д. Геншером 29. новембра у Ватикану – да се оствари прије католичког Божића, 23. децембра

Ратко Дмитровић

Сто двадесет секунди

Када Израел обележава Дан сећања на жртве холокауста, у десет пре подне све у тој земљи стаје: аутомобили, послови, људи на улицама, телевизијски и радио програми… 120 секунди тишине подсећа Јевреје на оно што им се догодило у Другом светском рату. У том страшном времену Срби су, сразмерно посматрано, страдали готово као Јевреји, а убијани су често скупа са Јеврејима. У Независној држави Хрватској – а не треба заборавити да је у саставу те државе била и Босна и Херцеговина – убијено је више од милион Срба. Ко то данас зна, или још страшније, кога то уопште интересује? Број српских жртава и геноцид над Србима у Другом светском рату одавно

Др Милан Булајић: Карлина замка геноцида

Покојни Др Милан Булајић (1928. – 2009.) био је доктор међународног права, међународни стручњак за геноцид, аутор бројних књига из те области, човек чије се мишљење поштовало, а ставови прихватали у међународним организацијама и институцијама. Овај интервју је Др Булајић дао 2005 године. • Господине Булајићу, свакодневно се у медијима говори о геноциду, а Вас, стручњака за ту област, нема у јавности. – Право да Вам кажем, не знам шта да одговорим на то питање. Нормално би било да моја влада, стручни органи, да се интересују. Ја сам из међународног права – историје дипломатије, докторирао 1953. године и више од педесет година активно сам се бавио међународним правом, питањем геноцида –

Промоција књиге, Огњена Марија ливањска

Будо Симоновић на Сајму књига: Док сам писао „Огњену Марију Ливањску“ питао сам се да ли ће ми ико вјеровати!

На Сајму књига представљена је књига Буда Симоновића, Огњена Марија ливањска У уторак, 25. октобра 2016. године, на Сајму књига у Београду, у Хали 4, на штанду Министарства спољних послова РС, Управе за дијаспору и сарадњу са Србима у региону, престављена је књига Буда Симоновића Огњена Марија ливањска. На промоцији су говорили Јово Бајић, писац, историчар и новинар из Београда, као и аутор Будо Симоновић. Књига, која је најречитије штиво о животу и страдању ливањских Срба, обухвата превасходно страдања лета 1941. године на подручију Ливна, али и страдања током грађанског рата у Босни деведесетих година 20. века. У лето 1941. године у крашким јамама Динаре, Голије, Старетине, Тушнице, Камешнице…, у

simo_brdar.jpg

Прилог из 1999. године: Јасеновачка збирка на путу ка забораву – остављена да нестане

Да би је сачувао од уништења, Брдар је збирку премјештао пет пута, да би на крају завршила у његовом стану „Чим смо сазнали да се грађа из Спомен-подручја Јасеновац налази на више мјеста у Козарској Дубици и да је неадекватно заштићена, предузели смо мјере…“ , причају у Министарству науке и културе. А од тренутка када је овај вриједни историјски материјал остао без званичне бриге до наведеног сазнања требало је да прође цијелих осам година. За све то вријеме јасеновачка музејска збирка била је у апсолутној бризи само једног човјека – кустоса и тадашњег помоћника директора Спомен-подручја Јасеновац Симе Брдара. Видјевши како ствари теку и у жељи да спаси збирку, Брдар

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.