Беатификација Алојзија Степинца један је од кључних момената рехабилитације усташког покрета Пише: Љубан Каран Данас је скоро немогуће наћи Србина који мисли да би Алојзија Степинца требало прогласити за свеца. Исто тако је немогуће наћи Хрвата приврженог цркви за кога Степинац већ није светац и пре проглашења. Тако ни заседање Мешовите комисије СПЦ и Хрватске бискупске конференције у Новом Саду нема много смисла. Комисија би требало да утврди улогу Степинца пре, за време и после Другог светског рата, а унапред се зна да ће се обе стране држати својих аргумената и да компромиса неће бити, јер га је уствари немогуће наћи. Једино ако папа Франциско размишља другачије од свог претходника,

У  припреми за  разарање  тадашњег Варшавског уговора, католички  су  пропагандисти осмислили кампању „изједначавања“ тоталитарних  режима  фашизма и комунизма у Европи, правдајући  је „демократском потребом суочавања са мрачном прошлошћу“. Иза овако звучног наслова, подмукло се крила планирана рехабилитација нацизма и фашизма, јер су многе европске земље четрдесетих година прошлог века активно учествовале у тадањим „несташлуцима“, а после доказаних истина на Нирнбершком процесу, морале су да се вешто покрију ушима. Хрватски католички фратри у Нарвалу (Канада), у тој  су идеји, видели могућност да надграде већ почетну браварову поставку о „изједначавању“ усташа и четника, који су починили злочине над нашим „народима и народностима“ . Бројни наручени „борци за истину“ расписаше се о „четничко-партизанским

Пре само неколико дана у Новом Саду је одржан још један састанак мешовите католичко-православне комисије која треба да расветли улогу и одговорност кардинала Степинца у Другом светском рату. Сврха Комисије је да се предоче веродостојни и прворазредни документи које свака страна има и да се на основу њих развије дискусија и тиме приближе ставови обе стране. Међутим, након дводневног сусрета, јавност је била ускраćена за изјаве представника, пошто је договорено да се са закључцима не излази у јавност све док се не заврши рад Комисије. Директор Музеја геноцида Вељко Ђуриć сматра да је веома лоше што српска јавност изузетно мало зна о целокупном процесу који се води, поготову ако се та слика упореди са ситуацијом

Споменик подигнут ових дана у осијеку Алојзију Степинцу, још један је од бројних доказа да проусташке снаге у Хрватској улазе кроз широм отворена врата. Необориве су чињенице да је овај проусташки викар и душом и телом био сатрап фашистичке идеологије, како пре и током Другог светског рата, тако и после њега. И то је, поред осталог, једно од сведочанстава које указује да је „лијепа њихова“ Независна Држава Хрватска (НДХ), оберучке прихватала и величала идеологе фашистичких опредељења. Ти и такви људи, преиспољени злочинци, у лику Анте Павелића, Андрије Артуковића, Милана Будака, Славка Кватерника, Анте Готовине, Бранимира Главаша, називају се данас једним од најзаслужнијих људи, наводних идејних и у ратним окршајима твораца,

Директор Центра “Симон Визентал” из Јерусалима, ловац на нацисте Ефраим Зуроф изјавио је да би канонизовање загребачког надбискупа из времена НДХ Алојзија Степинца, била “права религиозна трагедија” Директор Центра “Симон Визентал” из Јерусалима, ловац на нацисте Ефраим Зуроф изјавио је вечерас да би канонизовање загребачког надбискупа из времена Независне Државе Хрватске у Другом светском рату, кардинала Римокатоличке цркве Алојзија Степинца, била “права религиозна трагедија”. “Потпуно је јасно и сто одсто тачно да је католички бискуп Алојзије Степинац био близак са усташким режимом Независне Државе Хрватске. Он никада није говорио против тог система и није осуђивао њихова злодела, а уколико буде канонизован, биће то религиозна трагедија”, рекао је Зуроф за Радио-телевизију

У Новом Саду је завршен трећи састанак црквене мјешовите православно-католичке комисије, на коме се расправљало о односу хрватског кардинала Алојзија Степинца према Независној Држави Хрватској /НДХ/ у времену прогона од 1941. до 1945. године, док ће сљедећи састанак бити одржан у априлу у Пожеги у Хрватској. Предвиђено је да на наредном састанку Комисије, који ће бити одржан 21. и 22. априла, буде размотрена тема “Однос надбискупа Степинца према СПЦ од 1941. до 1945. године”, саопштено је из СПЦ. На састанку у Владичанском двору у Новом Саду у претходна два дана састале су се делегације СПЦ и Хрватске бискупске конференције, чији је задатак да заједнички размотре улогу Алојзија Степинца прије, за

Низом изјава, ексцеса и манифестација Хрватска показује да није рашчистила са својом усташком и фашистичком прошлошћу. Напротив, са уласком у ЕУ, те тенденције су све очигледније и без консеквенци Пише Слободан Иконић Нема тог повода који Хрватска не би искористила да, по ко зна који пут, потврди мржњу према Србима и манифестује уверење да је та мржња дубоко историјски укорењена и да само чека погодне околности да исплива на површину. Само у првом месецу ове године неколико је примера који се надовезују на скорашње бујање усташоидних манифестација диљем Хрватске. ГОВОРИ МРЖЊЕ У карловачкој четврти Раковац освануо је графит са недвосмисленом алузијом на српску породицу Зец, зверски убијену у свом стану

Тема дводневног састанка у Новом Саду јесте улога кардинала Алојзија Степинца током Другог светског рата, а о том питању се ставови СПЦ и Римокатоличке цркве потпуно разилазе У Новом Саду је почео дводневни састанак мешовите католичко-православне комисије која треба да расветли улогу и одговорност кардинала Католичке цркве у Хрватској Алојзија Степинца током Другог светског рата. Заседање је почело у девет сати, у двору бачког владике Иринеја Буловића, као домаћина скупа. У складу са праксом каква је важила и на претходна два састанка, није предвиђено давање изјава за јавност, већ ће на крају бити објављено заједничко саопштење. Ово је трећи састанак мешовите комисије, а како је раније најављено, Српска православна црква