arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Парастос Фото: РТРС

Обиљежавање 75 година од усташког покоља више од 6.000 Срба

22. март 2017.

У Старом Броду код Вишеграда данас се обиљежава 75 година од усташког покоља више од 6.000 Срба из источног дијела БиХ који су покушали да пређу ријеку Дрину и потраже спас у Србији. У спомен-капели у Старом Броду јутрос је служена литургија, а затим је одржан парастос којем је присуствовао предсједник Милорад Додик. Историјском часу о злочину у Старом Броду присуствовао је велики број ученика основних и средњих школа из Вишеграда, Рогатице, Пала и других околних мјеста. Обиљежавање овог датума организује Црквена општина Вишеград, у сарадњи са општинама Рогатица, Соколац и Вишеград. Обиљежавање је почело синоћ у Градској галерији изложбом фотографија и докумената о страдању српског народа од Сарајева до Старог Брода током 1941.

Обиљежиће се 75 година од усташког покоља 6.000 Срба на Старом Броду

22. март 2017.

Вишеград-Црквена општина Вишеград, као и општине Соколац, Вишеград и Рогатица организоваће 21. и 22. марта обиљежавање 75 година од усташког покоља српског становништва у селима Стари Брод и Милошевићи на обали Дрине. Централни догађај обиљежавања биђе код Спомен-капеле у Старом Броду гдје је и урађен комплекс који подсјећа на овај догађај из априла 1942. године. Овог прољећа навршава се 75 година од страдања српског становништва из општина са подручја сарајевско-романијске регије у усташкој офанзиви са злогласним командантом Јуром Францетићем која је почела са романијског платоа одакле је становништво бјежало према ријеци Дрини код Вишеграда у намјери да нађу спас у Србији. У усташком пиру побијено је и бачено у Дрину

У Градској галерији у Вишеграду данас је отворена изложба фотографија и докумената поводом 75 година од стравичног злочина у Старом Броду и Милошевићима, у којем је побијено више од 6.000 Срба из источног дијела БиХ.

Отворена изложба поводом 75 година од стравичног злочина над Србима

21. март 2017.

У Градској галерији у Вишеграду данас је отворена изложба фотографија и докумената поводом 75 година од стравичног злочина у Старом Броду и Милошевићима, у којем је побијено више од 6.000 Срба из источног дијела БиХ. Изложбу су припремили свештеник Драган Вукотић и сликар хаџи Бранко Никитовић. Свештеник Вукотић рекао је да је изложба припремана последњих неколико година и да је на 16 паноа изложено више од 1.000 фотографија и докумената невиних српских жртава, која се не спомињу ни у једном уџбенику, ни у историји српског народа. Помоћник министра за борачко-инвалидску заштиту у Влади Републике Српске Душко Милуновић рекао је да је историја српског народа историја страдања. „Велики број злочина био

У Бањалуци промовисана фотомонографија "Страдање СПЦ у НДХ" Фото: СРНА

У Бањалуци промовисана фотомонографија „Страдање СПЦ у НДХ“

21. март 2017.

У Бањалуци је вечерас промовисана фотомонографија „Страдање Српске православне цркве /СПЦ/ у НДХ“, у којој историчар Јован Мирковић обрађује уништавање цркава, манастира, парохијских домова и гробаља, као и убиства и протјеривања свештенства СПЦ са тог подручја. Мирковић је рекао да је фотомонографија својеврстан наставак његове књиге „Злочини над Србима у НДХ“ и садржи илустративни материјал о 685 порушених, оштећених, уништених и запаљених цркава, те 227 убијених свештеника. „Говори и о страдању Срба, јер они који су жељели уништити српски народ прво су уништавали његово духовно биће“, навео је Мирковић, који је некадашњи директор Спомен-подручја „Јасеновац“. Мирковић каже да је на фотомонографији радио годину и по дана и истиче да је

Јасеновац Фото: РТРС

Антифашисти организују комеморацију 23. априла

21. март 2017.

Савез антифашистичких бораца и антифашиста Хрватске поклониће се 23. априла жртвама усташког логора у Јасеновцу, одвојено од службене комеморације чији датум још није одређен. Предсједник Савеза Фрањо Хабулин рекао је данас да их у вези са службеном комеморацијом још нико из хрватског Сабора није контактирао. „Циљ нам је да достојанствено и с пијететом одамо почаст жртвама логора у Јасеновцу“, поручио је Хабулин, преносе хрватски медији. Службеној комеморацији прошле године нису присуствовали представници антифашиста, Јеврејске заједнице и Српског народног вијећа, због ревитализације усташтва у Хрватској. Представници Јеврејске заједнице у Хрватској недавно су саопштили да ни ове године њени представници неће присуствовати службеној комеморацији у Јасеновцу. Извор: СРНА Везане вијести: Због толерисања

Савановић - прес Фото: РТРС

Савановић: Идеологија НДХ пробуђена деведесетих година

21. март 2017.

Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић рекао је да је, због рехабилитације НДХ у Југославији и некажњавања за стравичне злочине почињене у Другом свјетском рату, идеологија заснована на убијању, протјеривању и присилном покатоличавању Срба пробуђена деведесетих година прошлог вијека у Хрватској, а потом и у селу Сијековац код Брода када је, у ствари, и почео рат у БиХ. „Тај процес још није завршен и то говори колико морамо бити опрезни, економски јаки, јединствени и спремни због, евентуално, нових сличних ситуација знајући нашу историју, наше комшије и њихове стратешке циљеве, а то је да ови простори буду без Срба“, поручио је Савановић, који је и предсједник Одбора Владе

Српско светилиште: Спомен-капела у Старом Броду

Усташки покољ на Младенце

21. март 2017.

Овде се нису само криле жртве, овде су се првенствено крили злочинци, речено је у Старом Броду, где су усташке легије Јуре Францетића у пролеће 1942. године, 22. марта, на Младенце, побиле и у Дрину бациле око 6.000 Срба, цивила, жена и деце. Пуних пола века о овом нечувеном злочину се није ни причало ни писало, па су злочинци остали непознати и нико од њих никад није одговарао за своја злодела. У усташком покољу у суседном селу Милошевићима убијено је око 1.000 жена и деце. Преживело их је само неколико, а међу њима и тада 11-годишњи Ристо Боровчанин из Сокоца, који је пао међу лешеве и тако остао жив. –

У Бањалуци промоција књиге – Страдање Српске православне цркве у Независној Држави Хрватској

20. март 2017.

У Бањалуци, 21. марта 2017.  одржаће се промоција књиге историчара Јована Мирковића „Страдање Српске православне цркве у Независној Држави Хрватској – фотомонографија“, објављене у издању ИП „Свет књиге“ из Београда (Suffering of the Serbian Orthodox Church in the Independent State of Croatia – photomonography). Промоција ће бити одржана у 19,00 часова у Академији наука и уметности Републике Српске, Бања Лука, Бана Лазаревића 1. О књизи ће говорити др Драган Давидовић, директор Секретаријата за вјере РС, др Драган Шућур, православни војни свештеник, Стево Ћосовић, уредник и директор ИК „Свет књиге“ и аутор. У књи­зи су презентовани ис­црп­ни по­да­ци о стра­да­њу срп­ских цр­ка­ва, све­штен­ства и срп­ског наро­да у Не­за­ви­сној Др­жа­ви Хр­ват­ској, од 1941. до 1945.

Стари Брод: Небо је плакало над зеленом гробницом

20. март 2017.

„Убијали су народ, па се уморе од убијања. Замијене се, наставе клати други, а они први се одмарају. Кољу, набијају на бајонете. Моју сестру од три године зграби усташа и баци је на онај нож на пушци, прободе је, и баци је у Дрину. Дрина је прогута. Пише: Зоран Јанковић Мога оца гони усташа око дрвениг кола, он бјежи, ако га стигне, заклаће га. Јааа… моја рано љута…“ прича старина Милош Башевић. Питамо га колико има година. „Дваес’ девето сам годиште, па ти, ето, рачунај кол’ко ми је“ каже Милош и послије станке наставља: „Како сам ја бјеж’о усташа ме је гађ’о оном бајонетом да ме убоде, није ме стиг’о,

Спомен-обележје Доња Градина,фото Танјуг/М.Јелесијевић

Дневник заблуда: Споменици раздора

18. март 2017.

Недавно је усвојена одлука да се народном хероју Милану Тепићу подигне споменик на територији београдске општине Савски венац Недавно је усвојена одлука да се народном хероју Милану Тепићу подигне споменик на територији београдске општине Савски венац. Овај мајор Југословенске војске погинуо је 1991. код Бјеловара у Хрватској када је дигао у ваздух себе и војно складиште, не желећи да га препусти непријатељу. Тепићу је већ постављена спомен-плоча у истоименој улици на Дедињу. Сама најава подизања споменика изазвала је дипломатску олују у Хрватској, која је упутила протестну ноту Србији. На месту бјеловарске Барутане, хрватске власти већ су подигле споменик хрватским војницима погинулим уз Тепића, као жртвама српске агресије. У земљама окружења,

* СВЕДОЧАНСТВО Старо сајмиште, некад злогласни "Јуден лагер Семлин" / Фото З. Јовановић

Закон не рехабилитује Недића

17. март 2017.

Наведене критике Закона о Старом сајмишту сматрам неутемељеним Нацрт закона о Старом сајмишту представљен је крајем јануара на седници Комисије за Старо сајмиште, а наредних месец дана будући закон био је изложен салвама критика дела домаће јавности. Под тим подразумевам пре свега чланке Јована Бајфорда и Срђана Милошевића, те изјаве Соње Бисерко, Жарка Кораћа, Чедомира Јовановића, Олге Манојловић Пинтар и Хариса Дајча. Критика Нацрта базирана је, углавном, на следећим тврдњама: 1) Нацрт закона је покушај рехабилитације генерала Милана Недића; 2) овај текст покушај је ревизије историје Другог светског рата на простору Краљевине Југославије; 3) њиме се тежи апсолутизацији српских жртава логора на Старом сајмишту и маргинализацији жртава јеврејске и ромске

Јасеновац Извор: tportal.hr / Аутор: CROPIX / АРХИВА

Због толерисања усташтва Бет Израел неће на комеморацију у Јасеновац

17. март 2017.

Јеврејска вјерска заједница Bet Israel одлучила је да ни ове године неће присуствовати службеној комеморацији у Јасеновцу, у знак протеста што Влада не подузима конкретне кораке док се у друштву толерише усташка идеологија „Посљедица таквог поигравања с једним дијелом хрватске историје изравно утиче на атмосферу у друштву, у којем се усташки злочини релативизују, и то на свим нивоима, док се истовремено шири ксенофобија и антисемитизам“, саопштио је у четвртак Bet Israel. Та вјерска заједница подсјећа да је 80 посто припадника јеврејске заједнице у НДХ убијено у логорима Јасеновац, Јадовно, Даница, Стара Градишка и другим сабирним мјестима или су их усташе изручили нацистима, који су их транспортовали у логоре смрти као што је

Србин из Чикага: Нисам тужио Хрватску због злочина НДХ, жртва сам преваре, сад страхујем и за свој живот

17. март 2017.

Из новина сам сазнао да сам наводно са још шесторо људи тужио Хрватску и да од те државе, као наследника НДХ, тражимо 3,5 милијарди долара. Шокиран, збуњен, запрепашћен… Све је то, каже, Богдан Кљаић, Србин из Чикага коме је група америчких адвоката направила пакао од живота. Сада, под старе дане стрепи да га неко не сачека пред кућом, плаши се за безбедност чланова своје породице… Кљаић ексклузивно за „Блиц“ прича о ономе што проживљава последњих дана. – Не знам шта да кажем. Са тог списка људи који су наводно у име Срба, Јевреја и Рома, жртава НДХ, тужили Хрватску једино смо Лизабет Лалић и ја живи, а нико од адвоката

Сплит (Фото: Wikimedia)

На миси величао НДХ, бранио се Степинцем и Туђманом

16. март 2017.

Католички фратар Лука Прцела није се појавио на суђењу за мису у којој је величао НДХ, наводи портал Индекс. Новинарка Наташа Шкаричић пријавила је Прцелу за кривично дјело, али из Тужилаштва у Сплиту истичу да Прцела није јавно позивао на мржњу, већ да је починио прекршај против јавног реда и мира. Због тога је издат прекршајни налог на који се Прцела жалио, па је дошло до суђења. Портал наводи да је Прцела суду послао писану одбрану у којој је приложио и пјесму „770 куна“ Николе Кроате објављену у Хрватском слову. „Прцела не спори да је рекао што је рекао. Позвао се на ријечи првог мученика Светог Стјепана који се моли

Алојзије Степинац (Фото jutarnji.hr)

Видојковић: Илићев покушај ревизије

16. март 2017.

Поводом текста „И о Степинцу са доказима“, од 7. марта Предраг Илић, професор универзитета (не пише којег), оспорава, на први поглед, не само већину навода зашто Степинац никада не може постати светац, већ доводи у сумњу објективност, истинитост и прецизност и, на крају, и моју стручност, али и мојих колега у нашој експертској групи, чему се најоштрије противимо. Занимљиво је да господин Илић у свом тексту не иде одмах in medias res него га почиње питањем науке и научног рада, што је непотребан екскурз. Ако говори о одговорности научних радника, онда то мора да важи и за њега лично. Будући да то неколико пута понавља, стиче се утисак да се

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА