Савез антифашистичких бораца и антифашиста Хрватске поклониће се 23. априла жртвама усташког логора у Јасеновцу, одвојено од службене комеморације чији датум још није одређен. Предсједник Савеза Фрањо Хабулин рекао је данас да их у вези са службеном комеморацијом још нико из хрватског Сабора није контактирао. „Циљ нам је да достојанствено и с пијететом одамо почаст жртвама логора у Јасеновцу“, поручио је Хабулин, преносе хрватски медији. Службеној комеморацији прошле године нису присуствовали представници антифашиста, Јеврејске заједнице и Српског народног вијећа, због ревитализације усташтва у Хрватској. Представници Јеврејске заједнице у Хрватској недавно су саопштили да ни ове године њени представници неће присуствовати службеној комеморацији у Јасеновцу. Извор: СРНА Везане вијести: Због толерисања

Из новина сам сазнао да сам наводно са још шесторо људи тужио Хрватску и да од те државе, као наследника НДХ, тражимо 3,5 милијарди долара. Шокиран, збуњен, запрепашћен… Све је то, каже, Богдан Кљаић, Србин из Чикага коме је група америчких адвоката направила пакао од живота. Сада, под старе дане стрепи да га неко не сачека пред кућом, плаши се за безбедност чланова своје породице… Кљаић ексклузивно за „Блиц“ прича о ономе што проживљава последњих дана. – Не знам шта да кажем. Са тог списка људи који су наводно у име Срба, Јевреја и Рома, жртава НДХ, тужили Хрватску једино смо Лизабет Лалић и ја живи, а нико од адвоката

Католички фратар Лука Прцела није се појавио на суђењу за мису у којој је величао НДХ, наводи портал Индекс. Новинарка Наташа Шкаричић пријавила је Прцелу за кривично дјело, али из Тужилаштва у Сплиту истичу да Прцела није јавно позивао на мржњу, већ да је починио прекршај против јавног реда и мира. Због тога је издат прекршајни налог на који се Прцела жалио, па је дошло до суђења. Портал наводи да је Прцела суду послао писану одбрану у којој је приложио и пјесму „770 куна“ Николе Кроате објављену у Хрватском слову. „Прцела не спори да је рекао што је рекао. Позвао се на ријечи првог мученика Светог Стјепана који се моли

Поводом текста „И о Степинцу са доказима“, од 7. марта Предраг Илић, професор универзитета (не пише којег), оспорава, на први поглед, не само већину навода зашто Степинац никада не може постати светац, већ доводи у сумњу објективност, истинитост и прецизност и, на крају, и моју стручност, али и мојих колега у нашој експертској групи, чему се најоштрије противимо. Занимљиво је да господин Илић у свом тексту не иде одмах in medias res него га почиње питањем науке и научног рада, што је непотребан екскурз. Ако говори о одговорности научних радника, онда то мора да важи и за њега лично. Будући да то неколико пута понавља, стиче се утисак да се

Канонизација кардинала Католичке цркве у Хрватској Алојзија Степинца може бити само политичка одлука, рекао је министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Александар Вулин. – Прогласити усташког викара за свеца, попети усташког викара на небо може да буде само политичка одлука – рекао је Вулин новинарима. Он је истакао да тешко да има религије на свијету која би могла да разумије да човјек који је подржавао фашистички режим Анте Павелића може да постане узор хришћанском животу. Одговарајући на питање новинара шта очекује од састанака мјештовитих комисија Римокатоличке и Српске православне цркве, Вулин је рекао да он не може „као лаику“ да одређује шта ће да мисле вође Католичке

Да на адресу званичног Загреба није стигла тужба чланова породица Срба, Јевреја и Рома страдалих у НДХ из САД готово да би било заборављено да данашња Хрватска наставља традицију антифашизма Две униформе носи данашња Хрватска. Крој црне, усташке, више одговара предизборним и другим унутрашњим парадама. За излазак у свет, међутим, из ормана историје вади се она друга партизанска, са титовком и петокраком. Да на адресу званичног Загреба није стигла тужба чланова породица Срба, Јевреја и Рома страдалих у НДХ из САД готово да би било заборављено да данашња Хрватска наставља традицију антифашизма. Тек када је на врата Банских двора закуцао судски позивар, скинута је прашина са табле сликовитог назива „Земаљско