Стратишта НДХ Архиве - Страница 229 од 356 - Јадовно 1941.

И Словенце су Хрвати насељавали на имања побијених и протераних Срба

26. март 2017.

(Одломци из књиге “Колонизациjа Хрвата на српскоj земљи у Срему, Славониjи и Барањи” Јована Пеjина, Сремске новине, Сремска Митровица, 1992. Напомена: оваj прилог наjвећим делом односи се на насељавање Словенаца на имања убиjених Срба у Независноj Држави Хрватскоj и протераних из ње, jер jе мање познато да су Словенци почетком Другог светског рата примани и живели на подручjу уже Србиjе) Кроатизациjа Славониjе и Срема требало jе да се изврши што пре, те су били добродошли и Словенци протерани из немачке окупационе зоне. Због тога котарски престоjник у Илоку 11. ВИИ 1941. се обратио Загребу и затражио да на подручjу коjим он управља треба населити 2.500 Словенаца, поред коjих ће

Ученички рад о усташком дјечјем логору у Сиску назвао „антихрватским“

25. март 2017.

Сисак – На недавном средњошколском жупанијском натјецању у повијести предсједник комисије за оцјењивање ученика Ален Вукелић у више је наврата, како тврде свједоци, назвао рад о усташком дјечјем логору у Сиску ‘антихрватским“. Након што је двоје средњошколаца из Сиска изложило тему, Вукелић им је рекао да им рад изгледа као да су прије писања читали ‘Начертаније“, односно програмски текст Илије Гарашанина који се сматра једним од темеља великосрпске политике. Иако су и други чланови комисије имали примједбе на поједине дијелове рада, као што је методологија и изостанак цитата у неким пасусима, првом човјеку повјеренства од почетка је проблем била сама тема. То у изјави за Новостима тврди више свједока догађаја,

Дан сјећања на Јадовно 1941 – 2016. - Dan sjećanja na Jadovno 1941 - 2016.

Владика горњокарловачки Г. Герасим благословио подизање Јадовничке капеле на Велебиту

25. март 2017.

Благодаримо Владико! На многаја љета! Удружење Јадовно 1941. из Бањалуке, упутило је писмо Владики горњокарловачком Г. Герасиму са молбом да благослови подизање капеле Јадовничким новомученицима код Шаранове јаме. У писму које је потписао предсједник удружења Душан Ј. Басташић, наводи се да је током обиљежавања „Дана сјећања на Јадовно 1941.“, 01. јула ове године у Храму Ваведења Пресвете Богородице у Плашком, освештан Часни крст Јадовничким новомученицима. Дан касније крст је рукама потомака жртава донешен уз саму јаму за вријеме служења парастоса за 38.000 Срба, међу којима је и 73 свештенослужитеља Српске православне цркве, побијених љета 1941. на подручју комплекса логора смрти НДХ, Госпић- Јадовно-Паг. Након тога, Часни крст је постављен на

Центар за суочавање с прошлошћу: Уклонити усташки поздрав

24. март 2017.

Загреб – Хрватски Центар за суочавање с прошлошћу затражио је данас од Владе Хрватске да уклони усташки поздрав „За дом спремни“ са спомен плоче у Јасеновцу, где је у Другом светском рату убијено више од, како се наводи, 83.000 особа само зато што су били Срби, Јевреји, Роми или антифашисти. „Надлежне владине институције дужне су да развијају модалитете сарадње с школама како би спомен-подручје Јасеновац и друга места памћења почело да посећује много више од садашњих неколико десеттина школа годишње“, наводи овај центар у саопштењу достављеном Тањугу. Центар за суочавање с прошлошћу подсећа да је Спомен подручје Јасеновац у 2016. години посетио укупно 12.661 посетилаца. Од тог броја, укупно 7.297

Владика Сава окружен пријатељима после хиротонисања у Сремским Карловцима (Фото Лична архива)

Случај једне тужбе

24. март 2017.

Ради се о спору који је маја прошле године покренуло седам особа пред Окружним судом у Чикагу тражећи за жртве, њихове наследнике и родбину одштету у висини од 3,5 милијарди долара Хрватској је крајем фебруара уручена групна тужба за накнаду штете коју су Срби, Роми и Јевреји претрпели на подручју НДХ током Другог светског рата. Ради се о спору који је маја прошле године покренуло седам особа пред Окружним судом у Чикагу тражећи за жртве, њихове наследнике и родбину одштету у висини од 3,5 милијарди долара. Реч је о накнади, не само материјалне штете, везане уз одузету имовину, него и нематеријалне штете коју су претрпеле жртве усташких логора. Као што

Томас Јаздгерди у посјети Спомен-подручју Доња Градина Фото: РТРС

Јаздгерди у Доњој Градини: Почаст жртвама Јасеновца (ВИДЕО)

24. март 2017.

Спомен-подручје Доња Градина посјетио је специјални изасланик Стејт департмента за питања Холокауста, Томас Јаздгерди, као и представници америчких амбасада у Загребу и Бањалуци. „Осјећамо морални императив да пружимо надокнаду онима који су преживјели Холокауст“, поручио је Језгерди, истичући да су сарађивали са владама Србије, Хрватске и властима у БиХ како би пронашли начин на који може да се ријеши питање поврата имовине. Коментаришући фашистичка обиљежја и графите који се и данас појављују у Хрватској, представник Стејт департмента изјавио је да такви симболи и говор мржње немају мјеста у демократском друштву. „У име своје канцеларије ја желим да одам почаст многим жртвама које су страдале на овом мјесту и да изразим

Мржња због страха

24. март 2017.

Када би питали просечног Немца зна ли колико је Јевреја убијено у холокаусту, а да се добије одговор око 600.000, шта би то говорило о политичкој култури Немачке? Одговора на ово питање нема, јер у Немачкој је развијена свест о злочинима њихових најближих предака. Оно што је претходило тим злочинима је Хитлерово распламсавање страсти да би се у немачком народу осетио страх од непријатеља – Јевреја и Рома, што је трајало читаву деценију пре II светског рата. То је, дакле, био узрок. Кривица је у политици и те се политике Немачка одрекла, јер је за свој нацизам била кажњена. Шта говори о политичкој култури Хрватске када просечан Хрват каже да

Амерички изасланик за холокауст позвао хрватску владу да убрза поврат имовине преживјелима холокауста

24. март 2017.

Посебни амерички изасланик за питања холокауста Tom Yazdgerdi позвао је у четвртак у Загребу хрватску владу да убрза поступак поврата имовине преживјелима холокауста, те додао да је важно да влада јасно осуди сваки говор мржње. Yazdgerdi, који се у Загребу састао с више хрватских министара и службеника а у петак би требао посјетити Јасеновац гдје је постављена спорна плоча с усташким слоганом, такођер је у разговору с хрватским новинарима рекао да се нада како ће се недавно основана владина комисија за суочавање с посљедицама владавине недемократских режима „позабавити тим спорним и увредљивим симболима“. Амерички изасланик је рекао да је главни разлог његова посјета Хрватској питање поврата имовине преживјелима холокауста. „Разговарали смо с министрицом културе

Предсједник Републике Српске Милорад Додик у Старом Броду код Вишеграда, гдје је данас обиљежено 75 година од усташког покоља више од 6.000 Срба из источног дијела БиХ.

Додик: Нисмо ми никакви босански Срби, ми смо Срби – део једног великог историјског народа

24. март 2017.

ГОВОРИО У СТАРОМ БРОДУ КОД ВИШЕГРАДА ГДЕ СУ УСТАШЕ И НЕМЦИ ПОБИЛИ 6.000 СРБА – „Ако Срби немају државу, немају ни слободу, зато постоји Република Српска као држава. Срби морају да буду окупљени данас око две државе у овом историјском тренутку – Србије и Републике Српске. Ако ми не прихватимо Републику као државу, нико нам је неће дати. Нама отимају државу” – Не смемо престати да говоримо о нашим страдањима да се други не би наљутили. Побили су нас Хрвати и муслимани, њихове јединице у Другом светском рату, побиле су нас овде и тукли где год су могле да би затрле све што је српско. И нећу да ћутим, не

Вишеград - обиљежено 75 година од усшког покоља Фото: ВН

О злочину се деценијама ћутало

23. март 2017.

Након синоћње изложбе и промоције трећег издања књиге „Стари Брод заборављени злочин“, у градској галерији, данас је код Спомен-капеле у Старом Броду настављено обиљежавање 75 година од усташког злочина у коме је убијено и у Дрину бачено 6. 000 Срба, муђкараца, жена и дјеце. Обиљежавању присуствовао и предсједник Републике Српске Милорад Додик. На мјесту овог страшног усташког злочина нашло се и неколико преживјелих чија су сјећања још увијек свјежа. Мара Суботић из Пала каже: – Имала сам само шест година кад смо стигли на Стари Брод, гђе ми је и отац погинуо. „Био је је то ужас, пуни су ми опанци крви били док сам газила поред закланих и убијених.

Стари Брод: Спомен капела за шест хиљада убијених Срба (Фото: wikimedia)

Обиљежено 75 година од усташког покоља више од 6.000 Срба

23. март 2017.

У Старом Броду код Вишеграда данас је обиљежено 75 година од усташког покоља више од 6.000 Срба из источног дијела БиХ који су покушали да пређу ријеку Дрину и потраже спас у Србији. Тим поводом изасланик владике захумско-херцеговачког и приморског Григорија архимандрит Лазар служио је парастос испред Спомен-обиљежја, уз саслужење свештенства Митрополије дабробосанске. Парастосу су присуствовали потомци страдалих Срба, предсједник Републике Српске Милорад Додик, шеф Клуба Срба у Вијећу народа Српске Перо Петровић, предсједник Борачке организације Српске Миломир Савчић, помоћник и савјетник министра рада и борачко-инвалидске заштите Душко Милуновић и генерал Милан Торбица, начелници општина Рогатица и Вишеград, те представници бројних општинских борачких организација, те велики број грађана. Присутнима се

Rory Yeomans: Шутња политичара озбиљно штети угледу Хрватске

23. март 2017.

Непосредан повод мојег писма хрватском премијеру и предсједници биле су бројне поруке колега који су ми указали на мобилизацију крајње деснице. Иако је њен утјецај још увијек скроман, он ипак постоји у расправама о НДХ, социјалистичком раздобљу или правима мањина. Све то узрокује помицање mainstream деснице према екстрему, али и либерала те лијевих опција према десној страни Бритaнски историчар Rory Yeomans нeдaвнo je пoслao писмo прeмиjeру Aндрejу Плeнкoвићу и прeдсjeдници KoлиндиГрaбaр-Kитaрoвић, рeaгирajући нa рaстући историјски рeвизиoнизaм у Хрвaтскoj. Yeomans сe гoдинaмa бaви пeриoдoм Нeзaвиснe Држaвe Хрвaтскe. Иaкo сe случajнo зaинтeрeсовao зa тeму и нeмa никaквe породичне вeзe с oвим крajeвимa, oд двиjeхиљадите je oбjaвиo низ зaпaжeних члaнaкa и књигa o твoрeвини Aнтe Пaвeлићa. У интeрвjуу зa

У Градској галерији у Вишеграду вечерас промовисано треће допуњено издање књиге "Заборављени злочин-Стари Брод", која је заједничко издање редакција Издавачке куће "Дабар" и Издавачке куће Српског соколског друштва "Соко" из Добруна.

Представљено треће издање књиге „Заборављени злочин-Стари Брод“

22. март 2017.

У Градској галерији у Вишеграду вечерас промовисано треће допуњено издање књиге „Заборављени злочин-Стари Брод“, која је заједничко издање редакција Издавачке куће „Дабар“ и Издавачке куће Српског соколског друштва „Соко“ из Добруна. „У ово треће допуњено издање уврштена су нова свједочења преживјелих и додатни спискови убијених које су појединци деценијама скривали од јавности, јер се о томе није смјело чак ни причати“, рекао је уредник књиге Славко Хелета. Он је додао да је први пут у овој књизи доступан податак да је, осим 300 српских цивила код Хан Пијеска, звјерски уморено и 50 Јевреја које су усташе довезле у Стари Брод. Хелета је истакао да књига са нових 90 страница додатно

У Старом Броду код Вишеграда данас је обиљежено 75 година од усташког покоља више од 6.000 Срба из источног дијела БиХ који су покушали да пређу ријеку Дрину и потраже спас у Србији.

Ђого: Историја Срба је вјечита историја страдања

22. март 2017.

Историја Срба је вјечита историја страдања и то је историјска судбина српског народа, рекао је декан Богословског факултета у Фочи Дарко Ђого у Старом Броду код Вишеграда гдје је обиљежено 75 година од усташког покоља више од 6.000 Срба Сарајевско-романијске регије који су покушали да пређу ријеку Дрину и потраже спас у Србији. „Ми смо овдје да би се сјећали, јер човјек умире два пута. Једном када оде пред лице Божије, а други пут уколико га људи завбораве. Пред лицем Божијим сваки човјек живи вјечно, али пред лицем свог рода оци су они који одређују ко смо ми“, истакао је Ђого. Он је додао да су Срби људи који памте,

Истина о страдању Срба у Старом Броду да допре до младих

22. март 2017.

Предсједник Републике Српске Милорад Додик рекао је у Старом Броду код Вишеграда, гдје је данас обиљежено 75 година од усташког покоља више од 6.000 Срба из источног дијела БиХ, да је важно обилазити оваква мјеста како би истина о томе допрла и до младих генерација. Додик је рекао да то подразумијева савремене методе комуницирања са млађом генерацијом која мора да схвати и разумије обим страдања у Старом Броду. Он је изјавио новинарима да га је било срамота што раније није знао за ово мјесто, иако се сматра упућеним у историју српског народа у БиХ и уопште. „На ову причу о Броду нисам наишао ни у једној књизи, ни причи. Тек