(Одломци из књиге „Против заборава и табуа; Јасеновац 1941-1991“ Владимира Дедијера и Антуна Милетића, издавачи: И. П Прегрес Сарајево и Удружење за истраживање геноцида и ратних злочина Београд, Сарајево, 1991.) ГРАДИНА код Јасеновца – дио јасеновачког усташког логора смрти на десној обали Саве Уводни историјат о формирању јасеновачког логора смрти 1941-1945. … Стварање јасеновачког логора смрти услиједило је одмах по окупацији Југославије од стране Хитлера и стварањем… усташке Н(езависне) Д(ржаве) Х(рватске) са Антом Павелићем на челу. Логор се интензивно почео градити првом половином 1941. године где су се одмах масовно доводили логораши, у прво вријеме Јевреји, а затим Срби и остали. Јасеновачки логор састојао се из три дијела и то:

Његово високопреосвештенство митрополит загребачко-љубљански Порфирије рекао је да је резултат рада Мјешовите комисије Српске православне цркве /СПЦ/ и Римокатоличке цркве о улози кардинала Алојзија Степинца у Другом свјетском рату још неизвјестан и да многа кључна питања и периоди још нису разматрани. “Ни сам нисам сигуран да ли смо на половини рада. Ми не знамо какву ће одлуку папа донети. Као што патријарх рече, каква год да буде, католике ће обавезивати, а ми ћемо бити задовољни или незадовољни”, рекао је митрополит Порфирије за “Политику”. Он је додао да од дијалога чланова Комисије, ако је искрен и истинољубив, не може бити штете, него само користи. “Верујем и да је папа предлогом за

На састанку Организационог одбора за обиљежавање 72. годишњице од пробоја последње групе јасеновачких логораша, у Доњој Градини данас су прецизирани детаљи обиљежавања које ће бити одржано 22. и 23. априла. Састанку су присуствовали представници кабинета предсједника Републике Спрске и свих министарстава, те представници општине Козарска Дубице и Спомен подручја Доња Градина. Позивнице за присуство обиљежавању упућене су свим званичницима Републике Српске, званичницима из реда Српског народа у институцијама БиХ, и свим амбасадорима акредитованим у БиХ. Своје присуство цећ су потврдили његова Екселенција амбасадор Израела у БиХ, као и Амбасадор мисије ОЕБС-а у БиХ, Џонатана Мур. Предсједник Пододбора Владе Републике Српске за обиљежавање значајних историјских догађаја Велимир Дуњић је навео да

Руски   Како се савремена Хрватска односи према своjоj фашистичкоj прошлости? У августу се навршава 76 година од стварања jедног од наjстрашниjих концентарционих логора Другог светског рата-Јасеновца. Њега су подигли Хитлерови савезници –хрватске усташе, коjе су прогалсиле Независну Државу Хрватску (НДХ) и починили такве злочине над Сбима и Јевреjима од коjих су се чак и Немци згражавали. А како се сад у Хрватскоj односе према усташама? Сматраjу ли они да jе Јасеновац био „радни логор „, а усташе „борци за слободу „сличо ономе што се данас дешава у Прибалтику. Градић Јасеновац се налази недалеко од Загреба, а већ у августу 1941.г. по вољи усташа коjе су дошле на власт био

У преостале три од једанаест тачака, које наводи као разлог због којег Алојзије Степинац, усташки викар и члан парламента НДХ, не може никад бити канонизован, историчар др Дарио Видојковић говори о признањима које су нацисти и усташе одавали овом свом сараднику из врха католичке цркве. Озлоглашени фратар Под деветом тачком, он наводи орден који је Степинац 1944. године примио од усташког поглавника Павелића. Степинац је одликован високим орденом за заслуге “Велеред са звијездом”, а његова подршка усташком режиму била је и оправдање за велики број хрватског клера који је лично учествовао у усташким покољима и који су чак били у њиховим редовима као злогласни фра Мирослав Филиповић Мајсторовић, који је

Александар Чотрић Посланик у Скупштини Србиjе Александар Чотрић истакао jе да начин на коjи Јермени чуваjу успомену на своjе страдале сународнике и обраћаjу се другима да признаjу ту чињеницу може да буде веома поучан за Србе и Србиjу. “Ми смо сами криви што се за страдање српског народа не зна у свету. Често поверуjем да се о томе не зна или не жели да зна ни у самоj Србиjи”, рекао jе Чотрић, коjи jе и предсjедник Клуба српско-jерменског приjатељства. Он jе подсjетио да у Скупштини Србиjе ниjе донесена декларациjа о осуди геноцида над српским народом у Првом и Другом свjетском рату, нити jе такав документ поднесен Парламентарноj скупштини Савjета Европе,