Стратишта НДХ Архиве - Страница 225 од 354 - Јадовно 1941.

ВИДЕО: Српски народ између два зла – проф. др Смиља Аврамов

10. април 2017.

Приликом снимања филма „Иродови синови“ забележено је обиље материјала којег је, због временске ограничености, ауторима било немогуће уврстити у овај документарно-аналитички пројекат. Зато већину њихових саговорника додатно представљају појединачним видео записима. Иако злочин геноцида прати људски род од његовог настанка до данашњих дана, правно геноцид је систематизован и дефинисан тек у 20. веку. Међутим, за геноцид правно и морално није одговоран само извршилац. Професорка Смиља Аврамов открива мало познату чињеницу о одговорности Британаца за геноцид над Србима у НДХ. Извор: Пријатељ Божји

10. април, датум који се враћа

9. април 2017.

Сва свесна бића поседују способност трајног или привременог смештања одређених података у сопствени нервни систем с могућношћу да те податке касније репродукују или их препознају у блиским сусретима, уколико их нису добро запамтили. У психологији тај процес се зове – памћење. Психолози тврде да су људи склонији да памте углавном лепе ствари које су им се догађале кроз живот док непријатна сећања покушавају да потисну и закопају далеко у подсвести. Оправдано. Међутим, филозоф Џорџ Сантајана пише да „они који не памте своју прошлост су осуђени да је понављају“. И то је тачно. Прошлост сваког човека, друштва, нације обилује разноразним искуствима, и оним лепим, и оним мало мање лепим, и оним

На годишњицу „хрватске зоре“

9. април 2017.

Овог десетог априла навршава се 76.-а годишњица „круговалног наступа“ Славка Кватерника, бившег домобранског пуковника и КуК окупационог управника Београда, којим је прогласио „ускрснуће“ хрватске државе. Након уласка немачке војске у Загреб, извукао се Славко из подрума конзулата Трећег Рајха где су га сакрили још 27. марта као доказаног србомрсца и свог сарадника. До круговалне постаје (радио станица) Загреб, допратила га је Мачекова грађанска заштита која се покренула да наоружана хвата државне чиновнике Србе и југословенске патриоте Хрвате, како би осигурала жељени ред и мир у том „повијестном ускрснућу“ независне Хрватске, док истовремено 50 нацистичко – фашистичких дивизија оружјем напада државу Југославију! Тренутак екстазе раздрагане србождерске руље док поздравља панцере на

У Чајничу је промовисана књига "Страх од гуштера" Драгана Ковачевића, која говори о страдању Срба на подручју Чајнича послије Другог свјетског рата.

Промовисана књига о страдању Срба послије Другог свјетског рата

9. април 2017.

У Чајничу је промовисана књига „Страх од гуштера“ Драгана Ковачевића, која говори о страдању Срба на подручју Чајнича послије Другог свјетског рата. Аутор је објаснио да је у књизи писао о ономе шта је чуо од своје баке Јованке, која се цијели живот плашила униформи, а када су је питали због чега одговарала би „кога су змије уједале и гуштера се боји“. „То је страшна прича. Прича оних који су спознали како је то бити `државни непријатељ`, `непријатељ револуције` и `комунистичког поретка`“, рекао је Ковачевић на синоћњој промоцији у Дому културе „Филип Вишњић“. Рецензент књиге Бранка Малинић Чугаљ рекла је да Ковачевић није заборавио оно о чему су многи ћутали

Обавезна едукација просвјетара о властитом трошку: За изучавање холокауста наставници морају да плате 30 КМ

8. април 2017.

Наставници српског језика и књижевности са подручја Зворника и Добоја изразили су незадовољство због позива на семинар, који организује Републички педагошки завод РС (РПЗ) на тему Холокауста. Посебно огорчење наставника изазвала је чињеница да на семинару морају обавезно да учествују и да плате котизације од 30 КМ по учеснику. Из Републичког педагошког завода одоговарају да се сви семинари плаћају и да не прихватају чињеницу да наставници „не разумеју значај семинара који се одржава од 29. марта до 7. априла”. Међутим, наставници српског језика и књижевности, који су желели остати анонимни, кажу да желе да присуствују програмима стручног усаврашавања које организује РПЗ, али да је недопустиво да је учешће обавезно уз

Усташе: Између клања и тисућљетне културе – разговор са др Срђом Трифковићем

8. април 2017.

Срђа Трифковић (Београд 1954) дипломирао је међународне односе на Универзитету Сасекс и политичке науке у Загребу, а докторат из савремене историје одбранио је 1990. на Саутхемптонском универзитету. Био је радио новинар Светске службе BBC у Лондону (1980-86) и Гласа Америке у Вашингтону (1986-87), а потом дописник за југоисточну Европу америчког недељника U.S. News & World Report и дневника The WashingtonTimes. Истраживао је политику САД на Балкану током Другог светског рата као постдокторант Хуверовог института у Калифорнији (1991-92). Тoком 1990-тих дао је преко 500 интервјуа водећим западним радио и ТВ мрежама. Предавао је међународне односе на Универзитету св. Томаса у Хјустону (1996-97) и на колеџу Роуз Хил у Јужној Каролини (1997-99).

Травањска обљетница

8. април 2017.

У садашњој еуропској Хрватској, као датума проглашења NDH постало је уобичајена, иако још неформална свечаност. Тзв „леви антифашисти“, који су у неофашистичкој средини само декорација за приказивање у медијима, и интересна група за покретање свих регионалних акција против јачања „српског фашизма“, обавезно осуде појаве обележавања „десетотравањске пригоде“ и појео вук магарца до следеће године, када ће сама манифестација бити видно израженија! Део RKC душобрижника, обавезно нагласи елементе „тешког стања у домовини под великосрпском чизмом“ до тог повиестног чина, тиме свесно правдајући учешће својих претходника у геноциду над Србима, Жидовима и Ромима! Још док је трајао геноцид у NDH, почели су британски покварењаци да подржавају намерно оспоравање истог, од стране хрватских

Два пута преживео пакао логора Фото: sh.wikipedia.org

Двоструки логошарш не одустаје: Одбили му бубрег, злочин застарео

8. април 2017.

Бивши железничар Јездимир Ијачић има 86 година, родом је из Мостара, а данас живи у Требињу. Као десетогодишњи дечак преживео је усташки логор Глина и мислио је да никад више неће осетити страхоте заточеништва. Педесет година касније завршио је у злогласном логору Ћеловина у Мостару, пише портал Требињелајв. Мали, нећеш умрети Усташе су августа 1941. године Јездимира, петоро браће и сестара и мајку Ковиљку одвели из породичне куће у Мостару у логор Јасеновац. Мушки део породице се није вратио кући. – Нас су протерали у Глину, а одатле у Госпић – сећа се Јездимир, који је у логору био до децембра. Интервенцијом Италијана, логор у Госпићу је затворен, па су

Документарни филм "Злочин над злочинима" у Њемачкој Фото: РТРС

У понедјељак у Минхену пројекција документарног филма РТРС-а „Злочин над злочинима“ (ФОТО)

8. април 2017.

У оквиру дана српске културе у Минхену, које организује Српско друштво Соко поводом десетогодишњице оснивања, 10.4. 2017. биће одржана пројекција документарног филма Радио-телевизије Републике Српске „Злочин над злочинима“ ауторке Мире Лолић Мочевић. Филм се бави страдањем дјеце у логорима Независне Државе Хрватске у Другом свјетском рату. Организатори промоције су Документациони центар о националсоцијализму у Минхену и историчар др Дарио Видојковић. Најављено је присуство министра рада и борачко инвалидске заштите Миленка Савановића и директора Републичког Центра за истраживање ратних злочина Милорада Којића. Центар за проучавање историје и злочина националсоцијализма заједничка је институција града Минхена, Баварске и СР Њемачке као место сјећања на жртве националсоцијализма и Хитлеровог режима. Његов циљ је не само проучавање историје

У школама Српске изучавају злочине НДХ

7. април 2017.

Од нове школске године у РС опширније градиво о геноциду у Хрватској. Из Немачке и Хрватске желе да зауставе промене програма Од нове школске године, у септембру, ученици основних и средњих школа Српске опширно ће учити о злочинима и геноциду над српским народом у Независној Држави Хрватској (НДХ). Поред темељно обрађеног геноцида над Србима, детаљније ће бити обрађене и лекције о Холокаусту над Јеврејима у НДХ и геноциду над Ромима. Ово је велика победа Министарства просвете РС, Педагошког завода РС, Универзитета у Бањалуци и Удружења „Нефеш Хаја“ из Бањалуке. Још 2007. године, Влада РС је потисала меморандум са Меморијалним центром „Јад Вашем“ из Израела о едукативним семинарима у Израелу за

Анатомија једног геноцида

7. април 2017.

Истраживање научних радника резултирао је закључком да је НДХ била држава заснована по узору на национал-социјализам Пише: Р. Станковић Када је др Иво Голдштајн, хрватски историчар, рекао на једном научном скупу да „Независна Држава Хрватска није била ни независна, ни држава, нити је била хрватска држава“, била је то тачка поделе за хрватску политичку и научну елиту. На иницијативу професора Правног факултета Универзитета у Београду др Бориса Беговића, пре три године се окупила група угледних научних радника, универзитетских професора и после дугог и темељног истраживања, они су своје радове представили прошле недеље на Правном факултету у Београду на конференцији која је одржана под насловом Правни поредак Независне Државе Хрватске. „Циљ

Обиљежавање 72 године од страдања жртава усташког злочина

7. април 2017.

У Козарској Дубици ће 22. априла бити одржана духовна академија у оквиру обиљежавања 72 године од страдања жртава усташког злочина геноцида у Доњој Градини, утврђено је данас на састанку Организационог одбора. У недјељу, 23. априла, у Доњој Градини у 12.00 часова биће служен парастос и помен жртвама усташког злочина геноцида, а у 13.00 часова планирано је обраћање званичника. Претходно ће у 9.00 часова бити служена Света архијерејска литургија у Храму Светих апостола Петра и Павла у Козарској Дубици. Као и претходних година, за све грађане Козарске Дубице који желе да присуствују парастосу и помену у Доњој Градини биће обезбијеђен превоз аутобусом из Козарске Дубице и Кнежице. Организациони одбор за обиљежавање

Борис Беговић: Час анатомије зла

7. април 2017.

Усвајање расних закона у НДХ није била пука имитација нацистичких, нирнбершких закона, већ је постојао висок степен аутономије у том злокобном послу Пише проф др. Борис Беговић Ретке су научне конференције које почињу минутом ћутања. Овај минут је јако дуго трајао. С једне стране је владала туробна атмосфера због теме конференције, а са друге стране се распламсавала дискусија и истраживачки ентузијазам научника који су припремили реферате о „Правном поретку НДХ”. Управо тако је названа конференција која је одржана у четвртак на Правном факултету Универзитета у Београду. Отварајући скуп, декан Правног факултета Универзитета у Београду Сима Аврамовић је нагласио да се у овом случају ради о поретку зла, односно о поретку

Борис Беговић: Час правне анатомије

5. април 2017.

У четвртак, 30. марта 2017. године на Правном факултету Универзитета у Београду одржана је конференција „Правни поредак независне Државе Хрватске“ на којој су наставници тог факултета изложили реферате усредсређене на спознају елемената правног поретка НДХ. Доносимо текст уводног обраћања професора др Бориса Беговића. Пре нешто мање од десетак година, професор Иво Голдштајн са Загребачког универзитета устврдио је да Независна Држава Хрватска није биле ни независна, ни држава, хрватска. Та тврдња је заинтригирала нас неколико са Правног факултета Универзитета у Београду, нарочито тврдња да НДХ није била држава, и тако се, пре скоро три године, родила идеја о данашњој конференцији – конференцији „Правни поредак НДХ“. Циљ данашње конференције је спознаја правне

Доцент Универзитета у Бањалуци Горан Латиновић у Милићима, на семинару "Образовање о холокаусту, геноциду у Независној Држави Хрватској /НДХ/ и превенцији геноцида".

Просвјетари да сазнају нове чињенице о холокаусту и геноциду у НДХ

5. април 2017.

Доцент Универзитета у Бањалуци Горан Латиновић рекао је данас у Милићима на семинару „Образовање о Холокаусту, геноциду у Независној Држави Хрватској /НДХ/ и превенцији геноцида“ да би на предавањима широм Српске неколико стотина просвјетних радника требало да сазна низ нових чињеница о овим историјским догађајима. „Одлучено је да сви професори и наставници српског језика и књижевности из основних и средњих школа у Републици Српској прођу кроз овај семинар“, изјавио је новинарима Латиновић. Латиновић очекује да ће полазници семинара, у оквиру постојећих наставних планова и програма у наставним јединицама које се односе на ово питање, да формирају нови методички приступ изучавања те проблематике. Он је додао да је веома важно питање