Традиционални историјски час одржан је у Приједору поводом 121 године од рођења и 75 година од погибије народног хероја доктора Младена Стојановића, а бројне делегације положиле су вијенце на споменик легендарног партизанског команданта. Помоћник министра рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Душко Милуновић истакао је да овај историјски час има велики значај, јер се одаје пошта једном од највећих синова српског народа на овом простору. „Он је био велики борац за људска права и слободу који је успио да окупи народ Козаре и Поткозарја и симбол слободе која је овим просторима касније омогућила дугогодишњи просперитет, развој и далеко бољу будућност него што је до тада била“, рекао је Милуновић. Градоначелник

У ОШ „Бубањски хероји“ из Ниша одржано је другу годину за редом потресно предавање чика Владе Јовановића (председник Удружења заточеника и њихових потомак), јединог живог логораша из Јужне Србије који је преживео старахоте логора Црвени крст, Бањица и злогласног логора Матхаузен. Предавање (несвакидашњи час историје) организовао је професор историје Ђорђе Бојанић. Логор Црвени Крст је јединствен  по покушају масовног бекства 105 затвореника, 12. фебруара 1942. – каже Јовановић, који је, две године касније, и сам доживео логорашку судбину, заробљен је био без икаквог разлога… те из Ниша био депортован на Бањицу па у злогласни логор Маутхаузен. Сећам се како су ти мученици, промрзли, рањени, гладни и поцепани, бежали по селима, а једна мања група дошла је

У марту 1945. године, човек који је био сведок људској патњи, ископао је део смрзнуте земље како би извадио тајно закопану дрвену кутију са негативима. Хенрик Рос је био службени фотограф гета Лођ у Пољској, који су направили нацисти за време рата. Он је кријући се успео да услика све ужасе гета, и прикаже патњу и ужасе, које су људи тада преживели. У првој половини 1940. у Лођ су затворили на хиљаде Јевреја. Рос је био један од њих. Пре окупације је радио као спортски фотограф, а након затварања је почео да ради по гету. Морао је по наређењу нациста да фотографише документа људи, такође и да прави пропагандне слике

  (Одломци из књиге “Колонизациjа Хрвата на српскоj земљи у Срему, Славониjи и Барањи” Јована Пеjина, Сремске новине, Сремска Митровица, 1992. Напомена: оваj прилог наjвећим делом односи се на насељавање Словенаца на имања убиjених Срба у Независноj Држави Хрватскоj и протераних из ње, jер jе мање познато да су Словенци почетком Другог светског рата примани и живели на подручjу уже Србиjе) Кроатизациjа Славониjе и Срема требало jе да се изврши што пре, те су били добродошли и Словенци протерани из немачке окупационе зоне. Због тога котарски престоjник у Илоку 11. ВИИ 1941. се обратио Загребу и затражио да на подручjу коjим он управља треба населити 2.500 Словенаца, поред коjих ће