arrow up
Ž | Ж
Ž | Ж
Павелић и Степинац

Католички свеци – 11 тачака против Алојзија Степинца (3): Ода поглавнику у Хрватском сабору

Одговори на неколико кључних питања, међу којима је и то да ли је хрватски кардинал Алојзије Степинац ризиковао свој живот и положај за спасавање жртава режима Независне државе Хрватске и дизао глас против усташког бестијалног спровођења геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима – гласи: не. Питања заправо представљају 11 тачака зашто Степинац нема ни моралну, ни етичку основу да буде проглашен за свеца, пише историчар др Дарио Видојковић у име Међународне експертске групе историчара ГХ7 – Стоп ревизионизму са седиштем у Израелу. Насилно покрштавање Прво: Степинац је био промотер нетолеранције према другим верама, јавно је подржавао расне законе. Након што је у НДХ забрањено ћирилично писмо и затворене све школе

Спасићев павиљон, будући музеј холокауста, Фото: Н. Фифић

Музеј Холокауста: Три меморијала у три павиљона

Сваки меморијал у оквиру комплекса на београдском Старом сајмишту биће самосталан. Спомен јеврејским жртвама у Спасићевом, српским у немачком, ромским у Турском павиљону Музеј Холокауста биће смештен у Изложбеном павиљону Николе Спасића, на Старом сајмишту, и имаће аутономију у оквиру меморијалног комплекса, потврђено је, за „Новости“, у Јеврејској општини Београд. То је резултат договора јеврејске заједнице и Комисије за Сајмиште. Аутономију ће имати и музеји српских жртава и порајмоса (геноцида над Ромима). Српски меморијал налазиће се, сва је прилика, у Немачком павиљону, а Роми су за свој музеј изабрали здање некадашњег Турског павиљона. Сваки од ових музеја имаће свог управника и руководећа тела. Према речима епископа Јована Ћулибрка, председника Комисије

Да ли је НДХ била држава?

Бивши хрватски председник Стјепан Месић има обичај да каже – Независна држава Хрватска није била ни независна, ни држава, ни Хрватска. Месић је нагласнији и најпозантији заговорник ове тезе, али није једини, читава струја „лево оријентисаних“ историчара често понавља реченицу о НДХ која је настала на данашњи дан и која је постојала пуне четири године. Група професора Правног факултета у Београду покушала је да истражи да ли је НДХ била држава. Недавно је на овом факултету одржана конференција „Правни поредак Независне Државе Хрватске“. На дан када је настала пре 76 година, о томе шта је била НДХ, у емисији Око говоре професори Правног факултета у Београду и учесници конференције:  Танасије

Независна држава Хрватска 1941-1945

Прве жртве усташког геноцида у Хрватској

Милан Јелић | Београд 1990. године Када је у Загребу, “божјом провидбом” устоличен режим против људи православне вере у најмногољуднијој српској оази – у источној Билогори котара Грубишно Поље, већинско становништво је 26/27. априла 1941. године доживело погром. Припремајући се за лов на Србе, усташки повереник др. Лујо Стахуљак је на перфидан начин протурио вест да ће домаћи Срби, припремајући се за ђурђевдански уранак, своју светковину претворили у устанак против легалне хрватске власти и да ће побити све Хрвате у Грубишном пољу. У исти сценарио је потом укључен жупник Петар Сивјановић, који је знао да свећеник Херјановић Јакоб, такође на служби у Грубишном пољу, има у Загребу рођака усташу-емигранта Ивицу

Алојзије Степинац (први с десна) 1944. године (Фото Википедија)

Католички свеци – 11 тачака против Алојзија Степинца (2): Хрватски кардинал пао на свим испитима

Српска православна црква је 1998. године донела одлуку да Србина из Херцеговине, Вукашина Мандрапу, прогласи за свеца. Он је био мученичка жртва усташког најбруталнијег и најозлоглашенијег логора за истребљење Јасеновац, који је означен као један од најгорих логора за истребљење у Другом светском рату. Над Мандрапом је извршена садистичка тортура, након које је брутално комадан и бестијално уморен у Јасеновцу, пише историчар др Дамир Видојковић, портпарол Међународне експертске група ГХ7 – Стоп ревизионизму. Увреда за праве вернике Ове жртве и спасиоце, који су ризиковали своје животе, српска православна номенклатура, али и католичка, на бази универзалних морално-етичких принципа беатификовала је, односно прогласила свецима са пуним правом. До сада, ниједна личност из

Католички свеци – 11 тачака против Алојзија Степинца (1): Нацисти прогањали хероје вере

„Вести“ доносе истраживање др Дарија Видојковића, историчара и портпарола Међународне експертске групе ГХ7-Стоп ревизионизму о томе зашто кардинал НДХ никако не може постати светац. После успеха српско-јеврејског академског пројекта Јасеновац-право на незаборав у Њујорку и Џерсију на Дан холокауста и Светог Саве 27. јануара 2017, а поводом најновијих инцидената у Републици Хрватској, лепљења плаката „Српско породично стабло“ и марша уз усташки поздрав „За дом спремни“ у центру Загреба, као и протурања тезе да је канонизација Алојзија Степинца за „праве домољубе неминован чин“, огласила се Међународна експертска група ГХ7-Стоп ревизионизму са седиштем у Израелу на Институту за холокауст – Шем Олам. Групу историчара из САД, Израела, Немачке, Италије, Норвешке, Републике Српске

АУДИО – Борис Беговић, Милош Здравковић: Правни поредак Независне Државе Хрватске

У емисији НАУЧНИ СКУПОВИ можете слушати уводне напомене Бориса Беговића и излагање Милоша Здравковића „О ’правности’ поретка НДХ” с конференције „Правни поредак Независне Државе Хрватске” која је одржана 30. марта на Правном факултету у Београду. Милош Здравковић одговор на питање правности НДХ поретка тражи у оквиру опште теорије права као дисциплине која треба да пружи базична сазнања о заједничким и битним својствима које поредак треба да поседује да би био правни. Без обзира на разлике које постоје међу различитим теоријским концепција, све оне подразумевају да правни поредак јесте нормативан, да га чине норме. Поред нормативности, услов егзистенције правног поретка одређен је генералном ефикасношћу, тј. захтевом да се правна правила генерално поштују,

Миодраг Линта

Линта: Донијети резолуцију о геноциду НДХ над Србима

Србија има историјску, цивилизацијску и националну обавезу да донесе резолуцију о геноциду Независне Државе Хрватске над Србима, Јеврејима и Ромима, сматра предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта. Он је истакао да том резолуцијом Србија треба да захтијева да Хрватска прихвати одговорност за геноцид НДХ над Србима, Ромима и Јеврејима, као и да се на достојан начин обиљеже сва мјеста страдања и чува успомена на жртве. Линта наводи да Србија треба да затражи да се ексхумирају и достојно сахране посмртни остаци српских жртава из стотина велебитских и херцеговачких јама, као и да Хрватска исплати правичну одштету жртвама геноцида и њиховим потомцима. „Такође, треба да се уради музејска поставка у Спомен-подручју

Конференција „Правни поредак Независне Државе Хрватске“

Legal Order of the Independent State of Croatia Conference Held in Belgrade

Српски The Legal Order of the Independent State of Croatia Conference was held on Thursday, 30 March, 2017, at the University of Belgrade Faculty of Law, where lecturers of this faculty presented their papers on the topic of the elements of the legal system of the Independent State of Croatia (NDH) In the first portion of the conference, which was opened by the Dean of the University of Belgrade Faculty of Law, Prof. Sima Avramović, with an introduction by Prof. Boris Begović, the presentations focused on issues of legality of the NDH system (Senior Lecturer Miloš Zdravković), racial legislation (Prof. Zoran Mirković), organization of authority (Prof. Tanasije Marinković), and legal

ВИДЕО: Српски народ између два зла – проф. др Смиља Аврамов

Приликом снимања филма „Иродови синови“ забележено је обиље материјала којег је, због временске ограничености, ауторима било немогуће уврстити у овај документарно-аналитички пројекат. Зато већину њихових саговорника додатно представљају појединачним видео записима. Иако злочин геноцида прати људски род од његовог настанка до данашњих дана, правно геноцид је систематизован и дефинисан тек у 20. веку. Међутим, за геноцид правно и морално није одговоран само извршилац. Професорка Смиља Аврамов открива мало познату чињеницу о одговорности Британаца за геноцид над Србима у НДХ. Извор: Пријатељ Божји

Усташе славе изнад лешева

10. април, датум који се враћа

Сва свесна бића поседују способност трајног или привременог смештања одређених података у сопствени нервни систем с могућношћу да те податке касније репродукују или их препознају у блиским сусретима, уколико их нису добро запамтили. У психологији тај процес се зове – памћење. Психолози тврде да су људи склонији да памте углавном лепе ствари које су им се догађале кроз живот док непријатна сећања покушавају да потисну и закопају далеко у подсвести. Оправдано. Међутим, филозоф Џорџ Сантајана пише да „они који не памте своју прошлост су осуђени да је понављају“. И то је тачно. Прошлост сваког човека, друштва, нације обилује разноразним искуствима, и оним лепим, и оним мало мање лепим, и оним

На годишњицу „хрватске зоре“

Овог десетог априла навршава се 76.-а годишњица „круговалног наступа“ Славка  Кватерника,  бившег домобранског пуковника и КуК окупационог управника Београда, којим је прогласио „ускрснуће“ хрватске државе. Након уласка немачке војске у Загреб, извукао се Славко из подрума  конзулата Трећег Рајха где су га сакрили још 27. марта као доказаног србомрсца и свог сарадника. До круговалне постаје (радио станица) Загреб, допратила га је Мачекова грађанска заштита која се покренула да наоружана хвата државне чиновнике Србе и југословенске патриоте Хрвате, како би осигурала жељени ред и мир у том „повијестном ускрснућу“ независне Хрватске, док истовремено 50 нацистичко – фашистичких дивизија оружјем напада државу Југославију! Тренутак екстазе раздрагане србождерске руље док поздравља панцере на

У Чајничу је промовисана књига "Страх од гуштера" Драгана Ковачевића, која говори о страдању Срба на подручју Чајнича послије Другог свјетског рата.

Промовисана књига о страдању Срба послије Другог свјетског рата

У Чајничу је промовисана књига „Страх од гуштера“ Драгана Ковачевића, која говори о страдању Срба на подручју Чајнича послије Другог свјетског рата. Аутор је објаснио да је у књизи писао о ономе шта је чуо од своје баке Јованке, која се цијели живот плашила униформи, а када су је питали због чега одговарала би „кога су змије уједале и гуштера се боји“. „То је страшна прича. Прича оних који су спознали како је то бити `државни непријатељ`, `непријатељ револуције` и `комунистичког поретка`“, рекао је Ковачевић на синоћњој промоцији у Дому културе „Филип Вишњић“. Рецензент књиге Бранка Малинић Чугаљ рекла је да Ковачевић није заборавио оно о чему су многи ћутали

Фото: Синиша Пашалић / РАС Србија

Обавезна едукација просвјетара о властитом трошку: За изучавање холокауста наставници морају да плате 30 КМ

Наставници српског језика и књижевности са подручја Зворника и Добоја изразили су незадовољство због позива на семинар, који организује Републички педагошки завод РС (РПЗ) на тему Холокауста. Посебно огорчење наставника изазвала је чињеница да на семинару морају обавезно да учествују и да плате котизације од 30 КМ по учеснику. Из Републичког педагошког завода одоговарају да се сви семинари плаћају и да не прихватају чињеницу да наставници „не разумеју значај семинара који се одржава од 29. марта до 7. априла”. Међутим, наставници српског језика и књижевности, који су желели остати анонимни, кажу да желе да присуствују програмима стручног усаврашавања које организује РПЗ, али да је недопустиво да је учешће обавезно уз

Др Срђа Трифковић

Усташе: Између клања и тисућљетне културе – разговор са др Срђом Трифковићем

Срђа Трифковић (Београд 1954) дипломирао је међународне односе на Универзитету Сасекс и политичке науке у Загребу, а докторат из савремене историје одбранио је 1990. на Саутхемптонском универзитету. Био је радио новинар Светске службе BBC у Лондону (1980-86) и Гласа Америке у Вашингтону (1986-87), а потом дописник за југоисточну Европу америчког недељника U.S. News & World Report и дневника The WashingtonTimes. Истраживао је политику САД на Балкану током Другог светског рата као постдокторант Хуверовог института у Калифорнији (1991-92). Тoком 1990-тих дао је преко 500 интервјуа водећим западним радио и ТВ мрежама. Предавао је међународне односе на Универзитету св. Томаса у Хјустону (1996-97) и на колеџу Роуз Хил у Јужној Каролини (1997-99).

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.