Katolički sveci – 11 tačaka protiv Alojzija Stepinca (1): Nacisti proganjali heroje vere

Datum objave: ponedeljak, 10 aprila, 2017
Objavljeno u Jasenovac
Veličina slova: A- A+

“Vesti” donose istraživanje dr Darija Vidojkovića, istoričara i portparola Međunarodne ekspertske grupe GH7-Stop revizionizmu o tome zašto kardinal NDH nikako ne može postati svetac.

Povampireni nacizam: Marš pravaša u Zagrebu Foto: Tanjug/Hina
Povampireni nacizam: Marš pravaša u Zagrebu Foto: Tanjug/Hina

Posle uspeha srpsko-jevrejskog akademskog projekta Jasenovac-pravo na nezaborav u Njujorku i Džersiju na Dan holokausta i Svetog Save 27. januara 2017, a povodom najnovijih incidenata u Republici Hrvatskoj, lepljenja plakata “Srpsko porodično stablo” i marša uz ustaški pozdrav “Za dom spremni” u centru Zagreba, kao i proturanja teze da je kanonizacija Alojzija Stepinca za “prave domoljube neminovan čin”, oglasila se Međunarodna ekspertska grupa GH7-Stop revizionizmu sa sedištem u Izraelu na Institutu za holokaust – Šem Olam. Grupu istoričara iz SAD, Izraela, Nemačke, Italije, Norveške, Republike Srpske i Srbije predvodi profesor dr Gideon Grajf, glavni istoričar holokausta i ekspert za Aušvic.

Sveštenik u logoru

Portparol grupe, dr Dario Vidojković, istoričar Univerziteta u Regenzburgu u Nemačkoj oglasio se u “slučaju Stepinac” u ime GH7 i obelodanio razloge zbog kojih Stepinac, kardinal u Nezavisnoj državi Hrvatskoj, ne može biti kanonizovan. “Vesti” prenose njegovo istraživanje.

Svedoci smo sve otvorenijeg jačanja neo-ustaštva u Republici Hrvatskoj, zemlje članice Evropske unije, što se ogleda podizanjem sramne ustaške table u Jasenovcu sa ustaškim pokličem “Za dom spremni” na njoj (što je istovetno nacističkom “Zig hajl!”), ali i podizanjem spomenika nadbiskupu i vojnom vikaru oružanih snaga NDH, pa time i ustaških formacija, Alojziju Stepincu. Zbog ovakvog ponašanja srpska, jevrejska, romska zajednica i antifašističke organizacije u Hrvatskoj bojkotovale su hrvatske državne ceremonije obeležavanja proboja Jasenovca 22. aprila 2016. i Dana holokausta, 27. januara 2017.

Međunarodna ekspertska grupa istoričara GH7 najoštrije osuđuje sve pokušaje revizije istorije sa krajnjim ciljem rehabilitacije ustaških zločinaca i time ujedno i ustaškog genocida nad Srbima, Jevrejima i Romima. U takva akta revizije spada i namera hrvatske Katoličke crkve da se nadbiskup Alojzije Stepinac proglasi za sveca Katoličke crkve.

Ali, Katolička crkva poznaje već svece i blažene iz redova svog klera, koji su bili savremenici Stepincu, kao što su, na primer, Sveta Tereza Benedikta od Krsta odnosno Edit Štajn, ili Pater Rupert Majer.

Dario Vidojković Foto: M. Karović
Dario Vidojković Foto: M. Karović

Nemački katolički sveštenik Rupert Majer je vrlo rano prepoznao opasnosti koje vrebaju od nacističkog pokreta i javno je ukazivao na to. U januaru 1937. godine, nacisti ga prvi put hapse i zahtevaju od njega da prestane javno da napada naciste u svojim propovedima, što Majer odbija. Zbog tog hrabrog čina, biva osuđen na šest meseci zatvora. U 1938. godini, ponovo ga nacisti hapse, pošto nije hteo da oda ko mu se sve kao svešteniku poverio. Zbog navodnih “konspirativnih kontakata” biva u novembru 1939. godine ponovo hapšen, više puta osuđen i sproveden u koncentracioni logor u Saksenhauzenu, u kojem ostaje zatočen sedam meseci, kad ga u avgustu 1940. godine otpuštaju iz tog logora, nakon što mu se u tom logoru pogoršalo zdravlje.

Budno oko Gestapoa

Sve do kraja rata 1945. godine, Rupert Majer provodi interniran u samostanu u Etalu, sve vreme budno čuvan od strane Gestapoa. Nakon rata, Majer se vraća u Minhen, gde ponovo preuzima dužnosti. Međutim, zbog krhkog zdravlja umire već prvog novembra 1945. godine, tokom mise koju je držao u jednoj Minhenskoj crkvi. Zato što je ostao nepokolebljiv u svojoj veri i što se hrabro odupirao nacistima, proglašen je blaženim 1987. godine.

Od pristalice do Hitlerovog protivnika

Biskup Fon Galen Foto: wikimedia.org/Domkapitular Gustav Albers
Biskup Fon Galen
Foto: wikimedia.org/
Domkapitular Gustav Albers

Primer blaženog katoličkog biskupa Klemensa Avgusta grofa Fon Galena govori da su u Nemačkoj, u središtu nacizma, postojali pripadnici katoličkog klera koji su podizali glas protiv nacističkog nehumanog sprovođenja plana ubijanja tzv. “nevrednog življa”, a da ne budu uhapšeni ili deportovani u koncentracione logore. Ovaj biskup je u početku pozdravljao Hitlerov ulazak u tada Rajnsku demilitarizovanu oblast 1936. godine, ali ubrzo posle toga postaće ljuti protivnik Hitleru i nacistima. Tako 1937. godine biskup Galen širi Papinu encikliku u kojoj se oštro osuđuju nacistička rasna i anticrkvena politika Hitlerovog režima. Godine 1941. biskup Galen drži više, nadaleko čuvenih javnih propovedi u kojima najoštrije osuđuje nacistički plan eutanazije, ubijanja tzv. nevrednog življa. Na kraju svoje propovedi će uzviknuti: “Radije umreti nego grešiti!”, čime će ući u istoriju. Upokojen je 1946, a od 2005. godine proglašen je blaženim.

Spremali obračun s Galenom

Zbog hrabrih propovedi biskupa Klemensa Avgusta, grofa Fon Galena, nacisti su jedno vreme zaista prestali sa takozvanom (rasnom) eutanazijom, pošto je nemački narod počeo da se buni protiv toga. Ministar za propagandu Jozef Gebels je notirao u svom dnevniku da će nacisti posle dobijenog rata da se konačno obračunaju sa biskupom Galenom, koga za vreme rata nisu smeli da dirnu, jer su se bojali da će izgubiti lojalnost katolika kraja nad kojim je biskup Galen bio nadležan.

Autor: M. Đorđević

Izvor: Vesti online

Vezane vijesti:

Katolički sveci – 11 tačaka protiv Alojzija Stepinca (2): Hrvatski kardinal pao na svim 

Katolički sveci – 11 tačaka protiv Alojzija Stepinca (3): Oda poglavniku u Hrvatskom saboru




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top