Srboljub Živanović: Povodom polemike V. Đ. Mišine i S. Antonića

Datum objave: četvrtak, 18 juna, 2020
Veličina slova: A- A+

Gospodin Antonić je potpuno u pravu kada se zalaže da grobovi jasenovačkih mučenika, bar u Beogradu, budu obeleženi.

Srboljub Živanović (Izvor: FSK)

Memorijalni centar na jasenovačkom stratištu u Donjoj Gradini

Planira se već dugo vremena izgradnja Memorijalnog centra na Jasenovačkom stratištu u Donjoj Gradini kod Kozarske Dubice. Razgovarao sam pre dve godine sa tadašnjim predsednikom Republike Srpske, gospodinom Miloradom Dodikom, o ovom centru. Rekao sam mu da je kamen temeljac koji je položio za taj novi centar sada zarastao u korov i da više niko ne zna gde se nalazi. Tada mi je obećao da će učiniti nešto da dođe do izgradnje tog centra.

Predsednik Republike Srbije, gospodin Aleksandar Vučić je u svom govoru rekao da će Srbija obezbediti novac za Memorijalni centar u Donjoj Gradini.

Gospodin Milorad Dodik je ponovio to obećanje u svom govoru prilikom obeležavanja dana proboja jasenovačkih logoraša. Međutim, do danas nije stigao novac za izgradnju, a Republika Srpska još nije otpočela izgradnju. Jedini izuzetak predstavlja Udruženje Jasenovac – Donja Gradina koje se i dalje trudi da se taj Memorijalni centar izgradi.

Gospodin Milorad Dodik mi je prilikom razgovora rekao da će Republika Srpska snositi troškove za održavanje Međunarodne konferencije o Jasenovcu u Banjoj Luci. Konferencija je održana, još pre dve godine, a novac nije uplaćen. Očigledno je da se neko trudi da ta sredstva ne budu isplaćena organizatoru konferencije.

U Donjoj Gradini se još uvek nalaze table sa netačnim brojevima stradalih žrtava iz vremena komunističke diktature u Jugoslaviji. U svom pismu mi je direktorica Memorijalnog centra (koji se nalazi smešten u jednoj baraci) rekla da ne može da izmeni te table dok joj to ne odobre nadležne vlasti.

Međunarodna komisija za istinu o Jasenovcu, pod predsedništvom američkog profesora dr Bernarda Klana (u kojoj nije bilo predstavnika ni Srba ni Hrvata, niti bilo koga iz tadašnje Jugoslavije), sastavljena od stručnjaka sa svih pet kontinenata, utvrdila je da je preko 700 000 Srba, 23 0000 Jevreja i 80 000 Roma ubijeno u Jasenovačkim logorima, a među žrtvama je bilo 110 000 dece ispod 14 godina starosti.

Profesor medicinskog fakulteta u Zagrebu, koji je kao komunista bio zatočen u Jasenovcu, pričao mi je da su njega primoravali da vadi leševe iz masovnih grobnica i da ih spaljuje, da bi uništili tragove svojih zločina. On me je tada pripremao za rad na iskopavanju masovnih grobnica žrtava u Jasenovcu i u Donjoj Gradini 1964. godine.

Ja se lično sećam da su leševi plovili iz Jasenovačkih logora Savom i Dunavom tokom više godina. Posmatrao sam te leševe lično. Sećam se da je Crveni krst Srbije pod okupacijom Nemaca delio ženama sapun spravljen od ljudske masti. Kada su žene saznale od čega je taj sapun napravljen, više nisu želele da ga uzimaju i koriste. Mislim da niko ne može tačno da kaže koliko je žrtava pobijeno u Jasenovačkim logorima, jer ne znamo koliko je skuvano žrtava u kazanima za pravljenje sapuna, koji se i sada mogu videti u Donjoj Gradini.

Niko ne zna koliko je živih i mrtvih zatočenika spaljeno u Paćilijevom krematorijumu. Niko ne zna koliko je ljudi stradalo od raznih infekcija, infestacija, gladi i zime. Niko ne zna koliko je nesretnika zaklano u nasipu duž Save. Niko ne zna koliko leševa su izbacile vode Save i Dunava na obale, a onda su sahranjivane na lokalnim grobljima kao NN osobe itd.

Povod za ovaj dopis mi je bila polemika koju su vodili gospodin Veljko Đurić Mišina, direktor Muzeja genocida iz Beograda, i gospodin Slobodan Antonić. Veljko Đurić Mišina, koji se oslanja na nepotpune podatke neuspele ankete tadašnje Jugoslavije o broju žrtava, i slavonski vladika (koji je školovan u Zagrebu i plaća ga Vlada Republike Hrvatske) Jovan Ćulibrk pokušavaju da stalno umanje broj žrtava Jasenovačkih logora. Zato im smeta pisanje gospodina Antonića.

Poznato mi je da se kod kule Nebojša u Beogradu nalazi masovna grobnica žrtava iz Jasenovca, koje je reka izbacila na obalu. O tome sam razgovarao sa arhitektom Peđom Ristićem (sada pokojnim), kao i sa vladikom Atanasijem Jevtićem, koji je o tome pisao. Ta grobnica nije ničim obeležena. Gospodin Antonić je potpuno u pravu kada se zalaže da grobovi jasenovačkih mučenika, bar u Beogradu, budu obeleženi.

Autor je predsednik Međunarodne komisije za istinu o Jasenovcu

Izvor i oprema: Stanje stvari

Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top