arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Архив Музеја жртава геноцида

Убиство митрополита и три епископа

У дугој, последњој депеши Москви и Слободној Југославији, у којој је помињао логор у Јасеновцу, Тито децембра 1942. међу описаним усташким злочинима није поменуо ниједну српску жртву Крајем 1942, осам месеци после прве, Тито и његов Централни комитет су у Москву послали другу, последњу депешу у којој су поменули логор смрти у Јасеновцу. Податак је утолико важнији ако се зна да је Москва већину Титових депеша објављивала преко совјетске радио-станице Слободна Југославија, једне од најјачих у Европи, а многе је својим разгранатим обавештајним каналима ширила по свету. Из последње депеше коју су Тито и Централни комитет Југославије, крајем децембра те 1942. године, послали свом „Деди“ у Москви могло би се

Срђа Трифковић

Милош Милојевић: Представљање књиге Срђе Трифковића „Усташе – балканско срце таме“

Претходних десетак, и мало више, дана одржано је неколико важних догађаја посвећених српском страдању у Независној Држави Хрватској, и уопште у Другом светском рату. О некима смо писали и на нашем сајту – предавању о „хрватском државном праву“ Вељка Ђурића Мишине и Софије Божић и трибини „Бомбе на Васкрс 1944.“Поред тога у Галерији Прогрес у Београду отворена је изложба посвећена великим стратиштима у НДХ – Јасеновцу, Јадовну, Козари и Сајмишту 21. априла (уочи 22. априла и дана покушаја пробоја последњих логораша из Јасеновца) а у Народној скупштини Републике Србије 28. априла отворена је изложба о Јасеновцу – „Јасеновац – право на незаборав“. Поред споменуте изложбе Музеј жртава геноцида је организовао

Канонизација би додатно уздрмала лоше односе Србије и Хрватске: Кардинал Алојзије Степинац Фото: РАС Архива / РАС Србија

Подмукли потез католичке цркве: Хрвати чисте терен да Степинац постане светац

Хрватски део комисије која се бави откривањем истине о улози викара Алојзија Степинца који чини и српски тим историчара и епископа поново пали ватру у међурегионалним односима. Они пласирају информације да српска страна није доказала да је Степинац сарађивао са усташким властима, а истина је посве другачија. Наиме, загребачки „Вечерњи лист“ јуче је на насловној страни под ознаком ексклузивно објавио вест да нема препреке да Степинац постане светац. Према изворима овог листа, на четири досадашња састанка мешовите комисије Хрватске бискупске конференције и Српске православне цркве која на иницијативу папе Фрање скоро годину дана разматра улогу контроверзног кардинала, није достављен ниједан документ против његове канонизације. Међутим, како „Блиц“ сазнаје, истина са претходних скупова

Аргументи СПЦ о неделима Степинца необориви, на потезу Ватикан

Српска страна изнела низ неспорних аргумената који не иду на руку Католичкој, односно Хрватској бискупској конференцији у вези са улогом кардинала Степинца. Само папа Фрања може да прекине рад заједничке комисије Све у вези са радом заједничке међуверске комисије о (не)делима хрватског кардинала Алојзија Степинца уочи, током и после Другог светског рата, као и да ли ће он бити проглашен свецем је у рукама папе Фрање, речено је Танјугу у изворима блиским СПЦ, који енергично одбацују тврдње загребачког „Вечерњег листа“ да је међуверски дијалог о томе у кризи и да ће бити прекинут. „Папа Фрања је формирао заједничку комисију и једино он може да прекине њен рад“, каже Танјугов извор,

broj-mrtvih-srba.jpg

Бројање мртвих Срба

Колико jе Срба погинуло у ратовима деведесетих? Колико у оба светска рата? Знамо ли уопште сопствену историjу? А ако не знамо, или нећемо да знамо, зар jе чудо што нам jе други – злонамерно – пишу? На кажем ово ради лицитирања броjкама; то jе пропагандна техника западног порекла коjа jе страна нашем карактеру. Али основни jе ред да се мртви достоjно сахране. Можда jе у том забораву према мртвима и разлог што смо заборавили вредност слободе, па ако о слободи данас и причамо, углавном говоримо о њеноj цени – као што jе то ономад цинично радио хрватски шовиниста Радић. Жутооктобарске власти наjрадиjе би да забораве цивиле коjе су 1999. побиле

Чланови Савеза Рома "Кали Сара" посјетили Спомен подручје Доња Градина Фото: РТРС

Чланови Савеза Рома у Хрватској посјетили Доњу Градину

Чланови Савеза Рома у Хрватској „Кали Сара“ посјетили су данас Спомен-подручје Доња Градина. Положили су вијенце и обишли гробна поља Доње Градине, највећег стратишта система јасеновачких логора из Другог свјетског рата, гдје је по окриљем злогласне НДХ међу 700.000 жртава, убијено и 40. 000 Рома. Извор: Радио Телевизија Републике Српске Везане Вијести: Роми траже одштету за страдања у Другом свјетском рату … Роми траже да се докаже геноцид над њима | Јадовно 1941. Објављена научна књига о геноциду над Ромима у НДХ …

Фото: Index.hr

Алић и Гласновић пред усташком таблом

Симпатизери усташког покрета и Независне Државе Хрватске предвођени хрватским глумцем Божидаром Алићем и саборским послаником Жељком Гласновићем сликали су се испред Спомен-подручја Јасеновац пред таблом на којој се налази усташки поздрав „За дом спремни“. Они су присуствовали проусташкој комеморацији наводним „жртвама логора Јасеновац страдалим након Другог свјетског рата“. Иако нема никаквих доказа нити основа за те тврдње, усташки симпатизери у Хрватској настоје да ублаже геноцид у јасеновачком логору над Србима Јеврејима, Ромима и антифашистима измишљајући партизанске злочине у том логору. На усташкој комеморацији учествовали су и представници Хрватске чисте странке права из Хрватске и БиХ. Божидар Алић познат је по бројним усташким испадима, а међу њима је и онај кад

Рогатица - помен Фото: СРНА

Обиљежено 75 година од страдања у селу Осово

Код споменика у селу Осово код Рогатице данас је обиљежено 75 година од страдања 90 жена, дјеце и стараца српске националности, које су усташе злогласне Црне легије Јуре Францетића 27. априла 1942. године затвориле и запалиле у штали Које Ристановића на локалитету „Кула“. Представници локалне заједнице и општинске Борачке организације положили су вијенце и запалили свијеће код спомен-обиљежја страдалих. Начелник општине Рогатица Милорад Јагодић рекао је да постоји бојазан да бројка од 90 свирепо убијених није коначна. „Велика су страдања нашег народа у вјековима иза нас, што је најтужније, често су скривана, посебно страдања из Другог свјетског рата. Стојећи на овом мјесту питамо се како људски ум може бити толико

У Београду је вечерас отворена српско-јеврејска изложба "Јасеновац-право на незаборав"

У Београду отворена изложба „Јасеновац-право на незаборав“

У Београду је вечерас отворена српско-јеврејска изложба „Јасеновац-право на незаборав“ са које је поручено да злочин, и када се опрости, мора да буде запамћен, како зло у времену подигнутих националних и вјерских страсти не би васкрсло у још екстремнијем облику. Предсједник Народне скупштине Србије Маја Гојковић, која је отворила изложбу у Дому народне скупштине, рекла је да само помињање Јасеновца, Логорграда и осталих стратишта у Независној Држави Хрватској /НДХ/ асоцирају на затирање породица и огњишта. „Злочин не сме да се заборави, чак и ако се опрости. То је наш завет. Србија треба отворено да говори о екстремизму и о томе да се у њеном суседству ревитализује злочин, да се подгрејава

Логор смрти у Јасеновцу Фото: wikipedia.org

Најгори усташки кољачи — „фра Сотона“ и Лубурић

Они су починили толико грозне злочине да су их чак и нацисти 1942. хапсили због злочина. Прошло је више 70 година откако је у Загребу због злочина у Јасеновцу обешен Мирослав Филиповић, познат и као „фра Сотона“, један од, по бруталности и садизму, најозлоглашенијих усташких злочинаца из Другог светског рата, пише хрватски портал „Експрес“. Рођен је у Јајцу 1915, а 1938. се заредио и ушао у фрањевачки ред у самостану Петрићевцу у Бањалуци, добивши редовничко име Томислав. Није познато како се до 26. године живота радикализовао, али се зна да је већ у првим данима НДХ његов надређени у самостану тражио од њега да се престане петљати с усташама. Он то није послушао и чим је у јануару 1942. дипломирао теологију у Сарајеву, постао је војни капелан

Изложба о Јасеновцу

Београд- Отварање изложбе о Јасеновцу

Изложба о Јасеновцу биће отворена данас у Народној скупштини Србије, што ће бити допринос ове институције ширењу истине о једном од највећих стратишта и сигурно најбруталнијем логору у Другом свјетском рату. Ово је изјавио предсједник Одбора Народне скупштине Србије за дијаспору и Србе у региону Иван Костић. Он је, говорећи на сједници Одбора, указао да је истина о Јасеновцу и страдању Срба веома важна, посебно у овом времену када су, како је истакао, усташтво и неонацизам постали званичне политике сусједне Хрватске, те Украјине. „Потребно је да на овај начин направимо превенцију геноцида. У Хрватској данас видимо да се не поштују уставна права српске мањине“, упозорио је Костић. Он је указао

Папа Пије XII / Kaрдинал Степинац / Фото: АП

Штитећи Степинца бране и папу Пија

Закључана документа ватиканског архива прете да блокирају дијалог са српском Патријаршијом. Ратни римски понтиф и сам је контроверзна личност Писмо надбискупа Алојзија Степинца папи Пију Дванаестом из маја 1943. године документ је који чува архив у Ватикану, а чији садржај би бацио ново светло на лик контроверзног хрватског надбискупа. Овај акт само је део мноштва архивске грађе из времена Другог светског рата коју Света столица – одбија да објави. Питање деценијама недоступне документације у Риму отворено је и на последњој сесији Мешовите комисије Српске патријаршије и Хрватске бискупске конференције одржане 20. и 21. априла у Славонској Пожеги. Иако је Ватикан обећао да ће изнети на светло дана сву грађу која

jasenovac_topola.jpg

Шта очекивати од филма о Јасеновцу у продукцији и режији странаца?

Сјајно, не морамо ништа да платимо и неко други ће да обави посао умјесто нас. Даћемо им све што имамо – архив, материјал, логистику (да ли бесплатно или уз накнаду?). Само, да ли ће нам се допасти резултат тог посла? Коме ћемо да се пожалимо, ако слика и порука коју тај филм пошаље у свијет не буде онаква каква треба да буде – истинита? Пише: Зорица Ђоковић Зашто мислимо да ће странци боље испричати ову страшну причу српске националне историје, која није само српска, али се нас Срба највише тиче? Само зато што имају паре које ми, наводно, немамо (а имали смо да издвојимо неколико милиона у име наводног геноцида

Дјечји логор у Стаклани, Сисак, 1942. Фото: ЈУСП Јасеновац

Геноцид о којем се ћути: Умрли у дечијем прихватилишту Загреб, 1941-1945

У Титовој Југославији народ се навикао на истину да је у Другом светском рату на територији Краљевине Југославије погинуло 1.706.000 људи. То је, у ствари била процена Едварда Кардеља, усвојена од Међународне комисије за репарације у Паризу, која је евидентирана у акту од 13. децембра 1945. године. Ову импровизацију Словенац је поновио 1947. године на заседању Генералне скупштине ОУН. До стварних чињеница о размерама губитака се дошло након пописа становништва у пролеће 1948. године, када се испоставило да су демографски губици Југославије већи за око милион становника и да износе негде око 2.800.000 људи. Ипак, пошто се испоставило да су углавном поново страдали Срби, и то од стране комшија и

Srboljub_Zivanovic_001.jpg

С. Живановић: Поводом увреда и неистина које је јавно изрекао Вељко Ђурић Мишина

Сматрам да господину Мишини, као директору Музеја жртава геноцида у Београду остаје да се извини свима онима које је својим неодговормим изјавама у јавности увредио и да се одрекне неистина које је изговорио. У својим излагањима, које је пренело више медија у Србији, Вељко Ђурић Мишина, Директор Музеја геноцида у Београду, је изјавио следеће: „Србољуб Живановић je 1964. године био млађи асистент Завода за анатомију Медицинског факултета у Новом Саду. Почетком године, вољом и дозволом високих политичких и државних (значи и безбедносних) структура, постављен је за члана нарочите комисије…“ (није тачно) „…да све то буде фотографисано и снимљено филмском камером“… (није тачно) „…у тим доступним јавности документима види се нешто

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Стoљeћe бoрбe

Ниje истинa дa смo oдбaцивaли или убиjaли људe сaмo зaтo штo су

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.