“Маргелов институт” из Загреба оциjенио jе да jе скарадно ламентирати над “импресивним” репертоаром “Хрватског државног казалишта” у периоду Независне Државе Хрватске /НДХ/ када су се истовремено дешавала масовна клања Срба, Јевреjа и Рома. “Анегдоте о свиjетлим тренуцима `православаца` у глумишту Павелићевог главног града више су него дегутантне епизоде евоцирања сjећања на усташку страховладу са основом расних закона”, кажу за Срну у Институту, реагуjући на недавни интервjу хрватске редитељке Сњежане Бановић, коjа jе аутор докторске дисертациjе под називом “Хрватско државно казалиште у Загребу од 1941. до 1945. године”. НДХ jе била квислиншка сателитска парадржава створена вољом фашистичких и нацистичких сила, огрезла у злочину и пљачки и као таква ниjе могла стварати

Отац Весне Пусић, будуће хрватске министарке спољних послова, био поручник и судиjа у воjсци НДХ Еуген Пусић, отац функционерке Хрватске народне странке (ХНС), чланице победничке Кукурику коалициjе у Хрватскоj и будуће министарке иностраних послова те државе Весне Пусић, био jе поручник и судиjа у воjсци НДХ током Другог светског рата! Како пише хрватски Вечерњи лист, подаци из Хрватског државног архива коjе jе своjеручно потписао откриваjу да jе био ангажован као домобрански официр, што не стоjи у званичноj биографиjи. Како лист наводи, Пусић jе напредовао од каплара ђака до поручничког чина судиjе, а потписао jе и „изjаву о држављанству“, у коjоj стоjи да jе држављанин НДХ. Весна Пусић каже да jе

У мjесту Равнице код Новог Града служен je парастос за 163 жртве усташког терора у Другом свjетском рату. Парастос jе служен код спомен обиљежjа жртвама фашистичког терора и погинулим цивилима и воjницима Воjске Републике Српске из одбрамбено-отаџбинског рата. Свештеник Немања Видић позвао jе присутне да не забораве на те догађаjе да се не би поновили у будућности. Усташе су на данашњи дан 1943. године направиле покољ над Србима у Равницама и у jедном дану убили су 163 цивила – дjецу, жене и старце. Предсjедник Мjесне организациjе СУБНОР-а Љубиша Пауковић рекао jе да jе у Другом свjетском рату укупно страдало 205 мjештана Равнице. У посљедњем одбрамбено-отаџбинском рату погинуло jе 11 бораца

У 107. години живота, Љубица Лончар сигурно jе наjстариjа становница Хрватске. Дубоку старост проводи у шибенскоj улици Пут гимназиjе, гдjе о њоj брине шездесетогодишњи унук Милорад Лончар Мића, коjи радо истиче да jе он “jедини дjед коjи има живу баку”. Поред Миће, збраjа бака Љубица своjе потомство као животно благо: jош шестеро унучади, десетеро праунчади и jедна чукунунучица. Преживjела jе бака Љубица Лончар у свом виjеку и оно што jе наjтеже свакоj маjци, смрт двиjе кћери и jедног сина, а jедна кћи jош jоj jе жива. Броjна породица, кроз минуло стољеће и бурне догађаjе, расула се свуда по свиjету. У контакту jе jедино са девет година млађом сестром Миленом коjа

Након хапшења Јосипа Бољковца због наводног ратног злочина, у сличном се контексту спомиње и име народног хероjа, 92-годишњег Раде Булата. Поразговарали смо на те теме у генераловом стану дан након што се вратио с прослава на Жумберку, гдjе jе битке била његова XIII пролетерска и из кордунског Сjеничака, гдjе jе славна бригада основана. Иначе, Булат jе предратни комунист, командант неких од наjзначаjниjих jединица Народноослободилачке воjске у Хрватскоj (XIII пролетерске бригаде, 32. дивизиjе те начелник Главног штаба X корпуса) и касниjи истакнути jавни радник. Дакле, кажите нам нешто о тоj борби за Крашић, за коjу се у jавности и међу онима коjи симпатизираjу поражену страну говори да jе спорна? – Било

Директор Маргеловог института из Загреба Ален Будаj упозорио jе да у Хрватскоj постоjи jака тенденциjа да се усташки злочини релативизуjу и умањуjу тако што се кривица баца на Ниjемце и Италиjане, иако jе свирепост усташа далеко надмашила њемачке и италиjанске окупаторске снаге. “Непрестано се у штампаним медиjима говори о страховитим злочинима хрватских антифашиста и партизана, а касниjе поратног Титовог jугословенског режима против Хрвата, што jе довело до тога да jе у Хрватскоj осмишљена краjње лоша и штетна музеjска поставка у Јасеновцу, а на сцени jе и прогон партизанских бораца од хрватског правосуђа `посттуђмановог` ХДЗ-а”, рекао jе Будаj за Срну. Коментаришући инициjативу, покренуту у Хрватскоj, да некадашњи италиjански радни логор Кампор

– Одлука да некадашњи италиjански радни логор Кампор на острву Рабу буде мjесто за градњу главног хрватског центра за очување сjећања на жртве у коjем ће се чувати документациjа о концентрационим логорима на подручjу Јадрана граничи са елементарном пристоjношћу – као да усташки логори не постоjе, изjавио jе предсjедник Удружења “Јадовно 1941.” Душан Басташић. “Неспорна jе потреба да се обиљежи мjесто некадашњег италиjанског радног логора Кампор на острву Рабу, мада jе тамошње спомен-гробље уређено jош 1953. године. Међутим, близу Кампора, али далеко од очиjу jавности и предалеко од хрватске савjести, налази се мjесто усташког логора Слана на острву Пагу”, рекао jе Басташић за Срну. Ексхумирани лешеви у логору Слана на

Страдање Срба и Јевреjа кроз историjу судбински повезуjе ова два народа, изjавио jе Срни директор Градске управе Модина Јорам Хармон. “За мене jе наjупечатљивиjи доjам током посjете Бањалуци било учешће на годишњем помену уСпомен-подручjу Доња Градина, коjи судбински повезуjе Јевреjе и Србе у њиховом страдању кроз историjу”, рекао jе Хармон током посjете активиста Фериjалног савеза Републике Српске граду Модину. Он jе навео да jе приликом боравка у Бањалуци имао прилику да се сретне са тада премиjером, а сада предсjедником Републике Српске Милорадом Додиком, тадашњим предсjедником РС Раjком Кузмановићем и градоначелником Бањалуке Драгољубом Давидовићем и стекне, како jе рекао, jак доjам о руководству Републике и града. Захваливши се на приjему у

Први министар унутрашњих послова Хрватске Јосип Бољаковац ухапшен jе jутрос у Карловцу због основане сумње да jе починио ратни злочин против цивилног становишта у Дугоj Реси у маjу 1945. године. Осим Бољковца, истрага се годинама води и против некадашњег предсjедника Хрватске Владе и jедног од оснивача ХДЗ-а Јосипа Манолића и Раде Булата. Манолић, Бољковац и Булат сумњиче се за низ масовних и поjединачних убистава у коjима су и они лично учествовали, односно терете се по личноj и командноj одговорности за низ ратних злочина коjе су починиле партизанске jединице, те припадници таjне полициjе Озна, преносе хрватски медиjи. Манолић jе краjем Другог свjетског рата био шеф Озне у Бjеловару, а Бољковац у

Драгољуб Јовановић, jедини преживели стрељања у Крагуjевцу 1941, поjавио се вечерас на изложби сачуваних писаних порука жртава тог нацистичког злочина. Изложба “Сећаjте се моjи мене, jер ме више нема”, посвећена обележавању 70. годишњице од стрељања цивила у крагуjевачким Шумарицама, отворена jе данас у Историjском музеjу Србиjе у Београду. Изложбу jе отворио министар рада и социjане политике Расим Љаjић, наводећи да су утврђена имена 2.381 цивила коjа су стрељани у Крагуjевцу 20. и 21. октобра 1941. године. Истичући да jе на изложби приказано око 40 сачуваних писаних порука жртава тог масовног стрељања, Љаjић jе казао да jе Крагуjевац стао у “бескраjни ред злочина коjи су извршени над цивилима”. Ове речи, истакао

Прва колективна сахрана посмртних остатака комунистичких жртава у Србиjи убиjених послиjе завршетка Другог свjетског рата, чиjи су остаци пронађени у таjним гробницама, биће обављена у суботу, 22. октобра, у подне на Варошком гробљу у Бољевцу, општина Заjечар. На териториjи општине Бољевац извршена jе прва званична ексхумациjа убиjених послиjе 12. септембра 1944. године – саопштила jе Државна комисиjа за таjне гробнице убиjених послиjе 12. септембра 1944. године, коjа дjелуjе при Министарству правде Србиjе. Полагањем посмртних остатака у колективну гробницу биће заокружен први подухват Државне комисиjе коjа jе основана у циљу откривања таjних гробница и евидентирања страдалих по доласку комунистичке партиjе на власт. У заjедничку гробницу биће положени посмртни остаци убиjених у потоку Змиjанац, коjи су

Амерички адвокат Џонатан Ливи поднео захтев за нову истрагу о сумњивом раду Ватиканске банке. Заступник жртава НДХ тврди да се у банци налази 80 милиона долара опљачканих од Срба, Јевреjа и Рома ГОСПОДИНЕ кардинале, на депозиту Института за религиjске послове у Ватикану налази се ратно усташко благо. Ово злато, полуге, сребро и друге вредности усташки режим jе крао од Срба, Рома и Јевреjа и залагао у Ватиканску банку од 1944. до 1946. Наши клиjенти, они коjи су преживели холокауст, укључуjући организациjе у Србиjи и САД, траже повраћаj своjе имовине. Овако гласи писмо, коjе jе амерички адвокат Џонатан Ливи, из Сан Франциска, упутио кардиналу Алтилио Никори, председнику Финансиjског одбора у Ватикану,

БЕРЛИН, 5. ОКТОБРА (СРНА) – Њемачке власти поново су отвориле неколико стотина прекинутих истрага о чуварима у нацистичким логорима, што би могло да доведе до подизања више десетина нових оптужница, преноси АП. Специjални антинацистички истражитељи поново су отворили случаjеве послиjе изрицања пресуде Џону Демjањуку, чиjи jе случаj послиjе изручења из САД поставио правни преседан у Њемачкоj. Имаjући у виду поодмаклу животну доб свих осумњичених, истражитељи неће чекати окончање разматрања Демjањукове жалбе на пресуду коjом jе осуђен на пет година затвора због убиства 27 900 Јевреjа у логору Собибор, рекли су извори у њемачком тужилаштву. Елан Штаjнберг, потпредсjедник Америчког удружења преживjелих холокауста и њихових насљедника, поздравио jе виjест о поновном отварању

БАЊАЛУКА, 3. ОКТОБРА /СРНА/ – Извршни одбор Удружења “Јасеновац – Доња Градина” има низ примjедби на инициjативу дневног листа “Прес” да се 21. октобар, датум њемачког злочина у Крагуjевцу, обиљежава као дан сjећања на жртве фашизма у Другом свjетском рату,  изjавио jе предсjедник овог одбора Владимир Лукић. “Инициjатори овакве идеjе требали су прво размислити о наjвећим жртвама, о мjесту страдања и о злочинцима коjи су то починили, jер jе сигурно да Ниjемци нису чинили наjвеће злочине у бившоj Југославиjи, већ да jе то урадила  НДХ за вриjеме Другог свjетског рата”,  рекао jе Лукић новинарима након сjеднице Извршног одбора овог удружења. Лукић jе истакао  да то питање треба повjерити научним институциjама,

Да се не заборави – У акциjи коjа jе траjала три месеца успели смо да сакупимо више од 16.000 потписа коjе смо jуче предали министру рада и социjалне политике Расиму Љаjићу Уjединили србиjу: акциjа Пресса завршена великим успехом – политичари, jавне личности и грађани подржали инициjативу за Дан сећања на све српске жртве у Другом светском рату. После три месеца велике акциjе Пресс jе jуче предао министру рада и социjалне политике Расиму Љаjићу више од 16.000 потписа да се 21. октобар, датум немачког злочина у Крагуjевцу, обележава као Дан сећања на све српске жртве у Другом светском рату. – Мислим да jе ова акциjа велики резултат Пресса jер jе ваш