Његово високопреосвештенство митрополит црногорско-приморски Амфилохиjе данас се у гробљанскоj спомен-капелици у Камнишкоj Бистрици у Словениjи помолио за душе свих пострадалих жртава Другог свjетског рата и послиjератног револуционарног насиља. Митрополит се у капелици подигнутоj у спомен свим пострадалим жртвама Другог свjетског рата и послиjератног револуционарног насиља нарочито помолио за душе Светог свештеномученика Јоаникиjа црногорско-приморског и свештеномученика и мученика пострадалих са њим. Он се помолио и за хиљаде припадника Југословенске краљевске воjске у отаџбини и народа из Црне Горе уморених без суда и пресуде на самом краjу рата 1945. године на „злом путу“ од од подгоричког Везировог моста до Зиданог Моста у Словениjи, саопштено jе вечерас из Митрополиjе. Митрополит Амфилохиjе ће сутра,

Маратовска jама, код Кистања. Усташе су 6. jуна 1941. мучиле, поклале и бациле 550 – 600 Срба, мушкараца, жена и дjеце       Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД  Просвjета, Загреб 2005.   Позивамо све оне коjи имаjу додатне информациjе, документе и сл. везано за оваj догађаj,  да нас контактираjу путем e-maila: [email protected], телефоном: 051/333-588,  +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941.  Краља Алфонса XIII 49a, Бања Лука, Република Српска.  

Вршилац дужности директора Музеjа жртава геноцида из Београда Вељко Ђурић рекао jе да злочини коjе jе починила усташка легиjа Јуре Францетића jош нису истражени. Ђурић jе на синоћноj трибини под називом „Да се не заборави Сребреница, jуни 1943“ рекао да постоjи много докумената коjи су доступни и, што jе за науку интересантниjе, постоjи jош и недоступних докумената коjи ће, када буду доступни и када се сви стручно обраде, дати одговор на питање у чему су кориjени зла коjе су починиле Францетићеве пуковниjе. Он jе истакао да су непрецизни подаци о жртвама коjи се помињу у елаборатима коjе jе БиХ сачинила 1947. године о Францетићевим злочинима, као и подаци коjе jе

Предсjедник приjедорске организациjе СУБНОР-а Вељко Родић осудио jе данас постављање биjеле траке на споменик народном хероjу доктору Младену Стоjановићу око подигнуте руке коjа симболише одлучност борбе за све људе. Биjела трака на споменику Младену Стоjановићу „Такав чин заслужуjе осуду свих слободарски настроjених људи, а посебно наше организациjе коjа jе осjетљива кад неко за своj рачун и за своjе циљеве жели да злоупотриjеби име и дjело нашег прослављеног доктора“, рекао jе Родић на конференциjи за новинаре у Приjедору. Он jе навео да jе организатор jучерашњег дана биjелих трака у Приjедору желио обиљежити 31. маj 1992. године. „То jе дан коjи jе по свему био посљедица неуспjелог напада на Приjедор. Таj напад

Према званичним подацима, у Сребреници и на Залазjу приjе 72 године убиjено jе 228 Срба, од коjих 80 дjеце. Према незваничним подацима, та два дана убиjено jе више од 250 српских цивила у Сребреници и околним селима. Полагање виjенаца код спомен костурнице Приредио: Миро ПЕЈИЋ Код Спомен-костурнице жртвама усташког злочина у Сребреници служен jе парастос за више од 250 српских цивила коjе су усташе убиле на други дан православног празника Троjице 1943. године и трећи дан Троjчиндана на Залазjу. На Спомен-костурницу, у коjоj су, како jе написано, положени земни остаци неких жртава, постављена jе надгробна плоча на коjоj jе наведено да jе 29. jединица натпоручника Независне Државе Хрватске Јосипа Курелца,

Борци Осмака о масовноj гробници пронађеноj у селу Снагову. Демантовали Тужилаштво БиХ да ту леже страни воjници Борачка организациjа општине Осмаци демантовала jе недавне наводе Тужилаштва БиХ да посмртни остаци, пронађени у селу Снагово, недалеко од Зворника, припадаjу италиjанским и немачким воjницима из Другог светског рата. БО Осмаци истиче да jе на локациjи села Снагова коjе jе насељено муслиманским становништвом, а поводом обележавања скупа у Сребреници, уређиван простор за одмаралишта и, приликом копања земљишта, откривен jедан део људских костиjу“. – Представници Института за нестале на челу са господином Муратовићем обратили су се Тужилаштву БиХ да им да одобрење за откопавање гробнице, jер тврде да се ту налазе посмртни остаци Бошњака

Служењем парастоса и прислуживањем свиjећа за покоj душа настрадалим сутра ће код спомен-костурнице у Сребреници бити обиљежене 72 године од покоља над српским становништвом Сребренице коjе су починиле усташе на други дан православног празника Троjице 1943. године. Тачан броj настрадалих и сахрањених у овоj костурници ниjе никада утврђен. У Сребреници су усташе, према њиховим писаним документима, 14. jуна 1943. године убиле више од 200 српских цивила, jедну jевреjску породицу и jедног муслимана коjи jе био ожењен Српкињом, те њихову дjецу. Тиjела убиjених су накнадно сакупљена и бачена у jаму на локациjи садашње Полициjске станице у овом мjесту, одакле jе дио посмртних остатака 1971. године пренесен у садашњу спомен-костурницу. Након свирепог

У Брчком jе синоћ промовисана „Књига о Диани Будисављевић“, аутора Бошка Ломовића. Обраћаjући се љубитељима писане риjечи, Ломовић jе рекао да се за Диану Обехер Будисављевић ниjе знало 70 година, иако њено дjело представља jедан од наjвећих хуманитарних подвига током Другог свjетског рата. „Ова храбра Аустриjанка избавила jе из усташких логора у НДХ више од 15.500 српске дjеце, углавном са Козаре и Кордуна. Преживjело их jе 12.500, што jе она уредно документовала у свом дневнику коjи jе децениjама скриван од jавности“, рекао jе Ломовић. Он каже да му jе управо таj дневник, коjи jе штампан у малом тиражу, наjвише користио приликом писања књиге. Стево Ћосовић, уредник у београдскоj издавачкоj кући

Након дужег времена, дана 25. априла 2015. год. на дубичким кречанама, служен jе парастос за све невино убиjене Србе коjе су усташе побиле 1941. год. на овом мjесту. Логор jе успостављен 1941. год. са лиjеве стране пута од  Дубице према Костаjници, непосредно код села Баћин, двадесетак километара jугоисточно од Јасеновца. На овом подручjу дубичких кречана усташе су спаљивале мушкарце, жене и дjецу у три пећи коjе су биле ограђене бодљикавом жицом високом три метра. Срби логораши су радили у каменолому и на пећима у коjима jе печен кречњак и коjи jе служио за покривање масовних гробница  побиjених Срба на кречанама. На њивама и у околини логоришта ископано jе 7150 костура жртава,

Спомен парк Дотршчина код Загреба У Спомен парку Дотршчина одржан jе помен на неколико хиљада жртва усташког режима – церемониjи су присуствовали амбасадори у Загребу, али не и представници политичког живота Хрватске. Како наводи Удружење „Документа – центар за суочавање са прошлошћу“, на Дотршчини су за вриjеме нацистичке окупациjе од 1941. до 1945. усташе убиле на хиљаде лица. На том мjесту jе 1960-их уређиван спомен-парк у коме jе пет монументалних споменика – радови истакнутих умjетника: Воjина Бакића, Бранка Ружића, Стевана Лукетића и Косте Ангелиjа Радованиjа. На комеморациjи jе говорио Јураj Хржењак, коjи се своjевремено биjегом спасио од погубљења. Он jе истакао да усташе нису бирале и да су, након протjеривања

Полагање виjенаца у Новом Граду поводом Дана побjеде над фашизмом Полагањем виjенаца на бисте народних хероjа Миће Шурлана и Симе Бjелаjца и историjским часом, у Новом Граду jе данас обиљежен 9. маj – Дан побjеде над фашизмом. Предсjедник општинске Комисиjе за његовање традициjе ослободилачких ратова Александар Јанковић подсjетио jе да jе у Новом Граду 1. маjа обиљежен Дан ослобођења ове општине у Другом свjетском рату. Предсjедник општинског одбора СУБНОР-а Драго Тодић каже да се обиљежава наjвећи датум у историjи када jе свиjет побиjедио фашизам, нацизам и милитаризам. „Не смиjе се заборавити да су тоj побjеди своjом жртвом доприниjели и наши очеви и дjедови“, рекао jе Тодић. Професор историjе Слободан Бjелаjац

За убиjене жене, дjецу, ђаке? За наредбу: „сто (цивила) за jеднога (њемачког воjника)“? За разорену Националну библиотеку, за неповратно уништену културну и националну баштину? Београдски политолог Ненад Узелац сматра да Њемачка има моралну обавезу да надокнади ратну штету Србиjи изазвану током Другог свjетског рата, као и ону начињену током агресиjе НАТО 1999. године. Узелац, коjи jе члан Београдског форума за свиjет равноправних, у тексту поводом Дана побjеде над фашизмом „Девети маj: гдjе jе ко“, достављеном СРНИ, потсjећа да jе њемачки предсjедник Јоаким Гаук подржао захтjев Грчке за накнаду ратне штете. Узелац наводи да jе логично очекивати да он изађе пред њемачку и европску jавност са сличном подршком о обавези Немачке да

Споменик на Тргу палих бораца у Бањоj Луци У Бањалуци ће у суботу, 9. маjа, бити обиљежено 70 година од побjеде над фашизмом, потврђено jе Срни у Одбору Владе Републике Српске за његовање традициjе ослободилачких ратова, коjи jе организатор. Предсjедник Пододбора за обиљежавање значаjних историjских догађаjа Велимир Дуњић рекао jе да jе предвиђен богат програм, коjи ће бити одржан на отвореном на Тргу палих бораца. Он jе нагласио да jе Дан побjеде над фашизмом важан историjски догађаj за српски народ, коjи jе у БиХ поднио наjвеће жртве у тоj борби. Дуњић jе позвао грађане да дођу на обиљежавање, а позиви су упућени и амбасадама, високом представнику у БиХ, канцелариjи ОХР-а

На данашњи дан у два наврата страдало jе око 600 Срба: 26. и 27. априла 1941. усташе су дигле из кревета 504 Србина из Грубишног Поља и околних села. Отерани су у логор “Даница” код Копривнице, одатле у Госпић, па у Јадовно на Велебиту и Слану на отоку Пагу гдjе су побиjени. Село Осово, удаљено jе десетак километара од Рогатице у правцу Србиjе. Све што су похватали Срба, у зору 27.04.1942. године по селу усташе су сакупиле, затвориле у куће и штале Коjе Ристановића и Ристе и Митра Корањића. Заселак Кула налази се у прилично дубокоj, природноj ували измеду два брда, сакривен jе и заклоњен од погледа. А онда jе

У селу Осову код Рогатице данас jе служен парастос и прислужене су свиjеће на мjесту гдjе су усташе у априлу `1942. године на звjерски начин побиле скоро стотину Срба. И о овом злочину се децениjама ћутало. Приjе 74 године 27. априла 1942. године штала Коjе Ристановића из села Осова код Рогатице била jе жива ломача у коjу су усташе из Црне легиjе Јуре Францетића убациле 94 дjеце, жена и стараца из околних села и збиjега српског становништва коjи jе бjежао из општина Соколац и Пале. У пламену су у наjгорим мукама издахнула 24 члана продице Ристановић, седморо Томовића, по петоро Лубунића и Зековића и многи други. Старина Владе Росић jе