Изложба  „Женска страна слободе“ Музеj Сембериjе у Биjељини припремио jе изложбу под називом „Женска страна слободе“ поводом седамдесет година од завршетка Другог свjетског рата и 24. септембра – Дана града. Изложба ће бити отворена у уторак, 22. септембра, а посjетиоци ће имати прилику да кроз фото-документациjу Музеjа Сембериjе сагледаjу труд генерациjа жена коjе су своjим залагањем унаприjедиле вриjеме у коме су живjеле и властити положаj, али и будућност своjих женских потомака. Организатори указуjу да су учешћем у антифашистичком и ослободилачком покрету 1941-1945. године жене Југославиjе избориле равноправан статус у друштву, а у поратном периоду наставиле да максимално доприносе обнови и изградњи земље. Уз помоћ фото-документациjе, публикациjа и текстова раниjих и

  ПОВОДОМ ПЕТИЦИЈЕ ДА ХРВАТСКА ВОЈСКА УВЕДЕ СЛУЖБЕНИ ПОЗДРАВ „ЗА ДОМ СПРЕМНИ“ Пише Јово Баjић Да би се схватило одакле ветар дува, треба истаћи како су петициjу хрватских оружаних снага за увођење поздрава „За дом спремни!“ потписала или подржала три бискупа Римокатоличке цркве у Хрвата, и двоjица угледних свештеника Петициjа са именима 3.200 потписника, коjу jе осмислио и покренуо Бранко Борковић – „Млади Јастреб“, последњи командант одбране Вуковара, изазвала jе узбуђење у хрватскоj jавности. Овом петициjом захтева се да се у службену употребу у хрватским оружаним снагама, коjе су од 2009. у саставу НАТО, уведе воjнички поздрав Павелићеве усташке воjске: „За дом спремни“. Петициjа jе прослеђена Колинди Грабар Китаровић, председници

Поглавник НДХ Анте Павелић и надбискуп Алоjзиjе Степинац Хрватска страна jе уверена да jе комисиjа за разговоре између католичке и православне цркве основана са jедином намером да се смире тензиjе после канонизациjе. Када о кардиналу Алоjзиjу Степинцу, загребачком надбискупу у време Другог светског рата у Независноj Држави Хрватскоj (НДХ), проговоре српска и хрватска стручна и црквена jавност, као да описуjу два потпуно различита човека. „Надбискуп Степинац jе био добро обавештен о масовним злочинима над Србима и Јевреjима, али његова подршка држави коjа jе те злочине чинила до краjа рата ниjе била озбиљниjе доведена у питање”, каже српски историчар др Милан Кољанин, научни сарадник Института за савремену историjу. „Тешко ћете наћи

  Милорад Екмечић У jедном од последњих интервjуа, датог Вечерњим новостима, преминули историчар пре годину дана говорио jе о кризи у Србиjи , „у каквоj вероватно никада ниjе била у своjоj историjи“ Србиjа се налази у деликатноj ситуациjи, jер jе српски народ свестан чињенице да jе Русиjа била jедина земља коjа га jе подржавала и у коjоj jе увек гледао jедног ослободиоца – каже поводом нових притисака Запада на званични Београд да промени своj став према догађаjима у Украjини академик Милорад Екмечић, неспорни ауторитет за историjу Срба Новог века. С друге стране, истиче, Велика Британиjа jе, у свим српским ослободилачким покретима, од Карађорђевог времена наовамо, била на страни Турске. И

Служен  парастос за страдале Србе из Брода У Броду jе служен парастос за 550 Срба са подручjа Брода и Дервенте, коjи су страдали на данашњи дан 1941. године. Парастос jе служен код споменика страдалим Србима, коjи се налази у близини моста преко риjеке Саве. Према званичним документима и изjавама свjедока, 50 Срба jе одмах убиjено на мосту преко риjеке Саве, а остали су одведени у логор у Славонску Пожегу и већина jе истог дана убиjена. Начелник општине Брод Илиjа Јовичић рекао jе да се мора дати значаj одржавању оваквих догађаjа коjи сjећаjу на сва страдања на овим просторима. Сjећање на страдале Србе у Другом свjетском рату организовали су општинска Борачка

У Дрињачи обновљен споменик из периода НОБ-а Поменом и полагањем виjенаца на реконструисани споменик жртвама Народноослободилачке борбе 1941-1945. године у Дрињачи, обиљежено jе 70 година од ослобођења овог зворничког насеља у Другом свjетском рату. Потпредсjедник ОО СУБНОР Зворник Неђо Лукић рекао jе да jе споменик подигнут за 1.203 убиjена цивила и 218 погинулих бораца. Он jе истакао велико задовољство jер jе споменик реконструисан. Лукић се захвалио начелнику општине Зворник Зорану Стевановићу што jе прихватио да споменик буде реконструисан, као и његовом замjенику Боjану Ивановићу, jер jе оваj споменик, коjи jе направљен давне 1976. године, био потпуно пропао. „Желимо да оваj споменик опомиње наше потомке и потомке наших потомака шта су

Умро Миодраг Ченић (88), очевидац тешког партизанског злочина на краjу другог светског рата у Бањалуци. У Шибовима маљем убиjено 700-1.000 заробљених четника Павла Ђуришића Ченићево сведочење сачувано ОД последица можданог удара недавно jе, у 88. години, преминуо Миодраг Ченић, можда и последњи сведок стравичног партизанског злочина на краjу Другог светског рата у Шибовима у Бањалуци, када jе маљевима побиjено више од 700, а можда и 1.000 заробљених четника воjводе Павла Ђуришића. Ову вест потврдио нам jе председник Округа Краjине Равногорског покрета отаџбине Српске, Дарко Боговац. – Сведочење Ченића jе документовано, снимљено и доказе смо проследили на праве адресе – рекао jе за „Новости“ Боговац. Он jе истакао да Равногорски покрет