Друга седница Скупштине Удружења Огњена Мариjа Ливањска одржаће се 9. децембра 2012. године у сали Скупштине Општине Звездара, Булевар Краља Александра 77 (бивши Булевар Револуциjе, у близини Вуковог споменика), са почетком у 11 сати. Овом приликом позивамо све чланове Удружења, као и оне коjи су заинтересовани да сазнаjу више о раду Удружења и постану његови чланови, да нам се придруже. Седница Скупштине jе прилика да се сазана више детаља о активностима реализованим од октобра ове године, када jедонета одлу ка о обнављању рада Удружења. Председник Удружења и чланови Управног одбора представиће и план активности за 2013. годину. Прва акциjа коjу ће Удружење организовати, у сарадњи са парохиjом Лиjевањском, jе подела Божићних пакетића српскоj деци у

Ове године, 14. октобра на празник Покрова Превете Богородице, Свету Литургиjу у Руjанима служио jе надлежни парох протоjереj-ставрофор Жељко Ђурица уз учешће вjерног народа лиjевањске и губинске парохиjе. Црква у селу Руjани, посвећена Покрову Пресвете Богородице, jе мученичка црква коjа jе проживjела страхоте заjедно са православним вjерницима овог села. За њу би се могло рећи да jе страхоте и преживjела, што се на жалост не може рећи за 360 њених вjерних чланова коjи су бачени у jаме Равни Долац, Пропунта, Пролог, и остала губилишта. Узимаjући у обзир тужну историjу православних житеља овог села и присjећаjући се догађаjа из 911. године коjи се десио у Цариградскоj цркви на оваj дан[1], Света

Извор: Лијевно   Везане вијести: Будо Симоновић: „Огњена Марија Ливањска“ Страница „Ливанско поље“ на нашем сајту  

Драги Лиjевљани, ма где били у добру били  и нека вас благослов Божиjи свуда прати Приjе 20 година (1991.) покренули сте велики и историjски проjекат – ексхумациjу жртава усташког геноцида 1941.године, коjи jе обухватао вађење посмртних остатака мученички пострадалих Срба града Лиjевна и Општине Лиjевна из jама, бездана и масовних гробница у коjе су их након стравичног мучења хрватско-муслиманске усташе бациле, односно закопале. У склопу тог  проjекта подигнута jе, али не и довршена, спомен капела невинопострадалим жртвама са костурницом. 11. августа 1991. године блажене успомене Патриjарх српски Павле са многоброjним владикама, свештеницима и ђаконима након свете литургиjе извршио jе опjело над моштима наших мученика и они бише сахрањени у костурницу.

Позивамо све заинтересоване да присуствуjу промоциjи књиге Чедомира Вуjановића, „Челебић-гниjездо и проклетство“   Вриjеме одржавања: 18.05.2012. године у 19:00 часова   Мjесто одржавања: Просториjе Светосавске омладинске заjеднице Бања Лука, Бана Милосављевића 8   Извор: lijevno.com   Везане виjести: Промоциjа књиге „ЧЕЛЕБИЋ гниjездо и проклетство“  

Педесет година након што су Срби Ливањског поља, побиjени од стране хрватских усташа потомци жртава су есхумирали њихове кости и похранили у новоизграђену крипту. Парастос ливањским новомученицима служио jе његова светост Патриjарх српски господин Павле. На комеморативном скупу, потомцима и поштоваоцима жртава између осталих су се обратили: – Биљана Плавшић – Матиjа Бећковић, академик САНУ – Др Јован Рашковић, предсjедник СДС-а – Станко Цвиjан, министар за везе са Србима ван Србиjе – Велибор Остоjић, српски министар у Влади БиХ Погледаjте оваj jединствени видео запис. До сада наjкомплетниjи приказ о страдању Срба Ливањског поља 1941. године, урадио jе господин Будо Симоновић са своjом књигом „Огњена Мариjа Ливањска“.  

Његово преосвештенство епископ бихаћко-петровачки Хризостом апеловао jе на све ливањске Србе, ма гдjе били, да помогну завршетак изградње Спомен-капеле у Ливну у коjоj су почивале мошти мученика коjе су побиле усташе. „Треба да завршимо Спомен капелу како то и доликуjе онима коjима сте jе подигли, да оштећења у костурници санирамо, да узнемирене и оскрнављене мошти мученика поново положимо у Спомен-капелу и да jе освештамо“, поручио jе владика Хризостом. Он истиче да се радови на Спомен-капели и реконструкциjи костурнице мораjу довршити до Огњене Мариjе идуће године, односно до 11. августа, када ћемо посебно на литургиjски начин обиљежити 20-годишњицу страдања – погрома над Србима Ливна 1992.године, саопштено jе Срни из Епархиjе бихаћко-петровачке.

Одлазећи из Ливна 12. августа 1991. године, дан послиjе сахране посмртних остатака око 1.600 Срба страдалих у овом краjу у усташким покољима 1941. године и промоциjе моjе књиге „Огњена Мариjа ливањска“, посвећене тим злочинима, ниjесам ни слутио да ће проћи више од шеснаест година док се поново вратим у оваj проклети, окрвављени, опjевани и оплакани град. Иако су ноћ уочи сахране, у Ливну сиjевнули ножеви усташке мржње ( на паркингу испред хотела „Динара“ су, додуше, исjечене само гуме на петоро-шесторо возила београдске и новосадске регистрациjе), и даље сам наивно вjеровао да се зло не може поновити, да jе то само поjединачни ексцес, а не  знак васкрслог, повампиреног усташког  лудила и

Драги Лиjевљани, ма где били у добру били  и нека вас благослов Божиjи свуда прати Приjе 20 година (1991.) покренули сте велики и историjски проjекат – ексхумациjу жртава усташког геноцида 1941.године, коjи jе обухватао вађење посмртних остатака мученички пострадалих Срба града Лиjевна и Општине Лиjевна из jама, бездана и масовних гробница у коjе су их након стравичног мучења хрватско-муслиманске усташе бациле, односно закопале. У склопу тог  проjекта подигнута jе, али не и довршена, спомен капела невинопострадалим жртвама са костурницом. 11. августа 1991. године блажене успомене Патриjарх српски Павле са многоброjним владикама, свештеницима и ђаконима након свете литургиjе извршио jе опjело над моштима наших мученика и они бише сахрањени у костурницу. Био jе то прворазредни историjски

Епископ охридски Николаj у свом „Охридском прологу“ о светоj мученици Марини (у народу познатиjа као Огњена Мариjа) записао jе 1928. године поред осталог и ово: „Намесник царски, Олимвриjе, сазнавши од Марине да jе она хришћанка, пожели од ње наjпре да му буде жена. А када Марина то одби, он jоj нареди да се поклони идолима, нашто св. Марина одговори: ‘Нећу се поклонити ни принети жртве бездиханим и мртвим идолима, коjи нити сами себе познаjу, нити пак знаjу, да ли их ми чествуjемо или бешчествуjемо; не дам њима оне части коjа припада само Творцу моjему.’ Тада jе Олимвриjе стави на љуте муке па jе сву рањену и крваву баци у тамницу.

Дана 12.11.2011. године, у Босанском Грахову, служена jе заупокоjена Света Литургиjа и парастос, свим пострадалим воjницима и цивилима општина Босанско Грахово и Ливно коjи су пострадали у протеклом али и у осталим ратовима коjи су се водили на овим теренима. Свету Литургиjу, у храму Светих апостола Петра и Павла служили су протоjереj-ставрофор Жељко Ђурица парох лиjевљански и протонамjесник Александар Рељић парох граховски. Прошле године, по благослову Његовог Преосвештенства Епископа бихаћко-петровачког господина Хризостома, даном погинулих воjника и цивила општина Босанко Грахово и Ливно одређена jе друга субота у мjесецу новембру. Такође по благослову нашег Владике одлучено jе да се у порти храма Светих апостола Петра и Павла у Босанском Грахову подигне

У стравичну jаму Равни Долац дубоку 55 метара изнад села Руjана бачено jе 218 живих Срба, претежно жена и дjеце, од коjих се четрнаесторо успjело спасити. Бачени су у jаму на Огњену Мариjу, 30. jула 1941. године, а спасени након шест недjеља и три дана. Још су живе три жене коjе су биле бачене у ту jаму. Једна од њих, Боjа Радета, рођена Лалић, живи у селу Губер код Ливна. Још jе жива и Милица Маљковић, рођена Бошковић, коjа живи у Сурчину, те Мара Јурић, рођена Лалић, коjа живи у Банатском Деспотовцу. У цркви у Руjанима само jедном годишње служи се литургиjа jер нема Срба у том мjесту.

У име Оца и Сина и Светога Духа! Драга браћо и сестре, данас служимо свету Литургиjу у овоj светоj цркви коjу су наши преци посветили празнику Покрова Пресвете Богородице. Прослављаjући оваj празник сjећамо се догађаjа када jе 911. године била служба у Богородичиноj цркви у Цариграду: Међу мноштвом народа, стаjао jе свети Андреj Јуродиви са своjим учеником. У току службе он jе видио, изнад народа, Пресвету Богородицу окружену апостолима и светитељима, са омофором на рукама; као да том одjећом покрива сав народ у цркви. Указао jе руком свом ученику на ово виђење и упитао га: „видиш ли, брате, Царицу и госпођу над свим, како се моли за сав свет?“ А