Svojim nacionalističkim osecćanjima, činjeničnim greškama, nedostatkom akademskih referenci i nedostatkom činjenica o istoriji Drugog svetskog rata, hrvatska Vikipedija nije pouzdan izvor. Članci koji se odnose na fašistički ustaški pokret u Drugom svetskom ratu i njegovi zločini kritikovani su kao posebno nepouzdani, ideološki opterecćeni i neprecizni, čime se umanjuju zločini, kažu analitičari za BIRN. Najjasniji primer je najvecći ustaški koncentracioni logor Jasenovac, koji se u naslovu hrvatske Vikipedije navodi kao “sabirni logor Jasenovac” – izraz koji nema istu konotaciju kao “koncentracioni logor”. Prema podacima Spomen obeležja Jasenovac, ustaše su u logoru od 1941. do 1945. godine ubile više od 83.000 Srba, Jevreja, Roma i antifašista. Radni i koncentracioni logor Logor je

Da je nekadašnja Jugoslavija bila ozbiljna država, dokumenti o NDH bili bi popisani, publikovani, narodi bi se suočili sa istinom i odgovorili bi na sva kontroverzna pitanja. Nije kasno da to bude urađeno i sad. Hrvatska želi da od Srbije izvuče dokumentaciju o takozvanoj Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, u kojoj se nalaze ključna dokumenta o ustaškim logorima i zločinima koje su činili pripadnici njihovih formacija, diplomatskim aktivnostima tadašnjeg Zagreba, funkcionisanju policije, domobrana, državnih institucija i lokalnih samouprava, više od dvesta filmova koji su snimljeni u NDH… Istorijsku građu ne treba cepati To je pre svega političko, a onda pravno pitanje, kaže za Sputnjik istoričar Momčilo Pavlović i pretpostavlja da se hrvatska strana poziva na opšte akte o sukcesiji. „Međutim, što se tiče stručnog dela tog zahteva, to je

“Novosti”, srpski nedeljnik koji izlazi u Hrvatskoj, objavile su popis visokih ustaških zvaničnika koji su s Pavelićem na čelu pobegli u Argentinu i svojom fašističkom ideologijom kontaminirali hrvatsku dijasporu. Ministarske funkcije u vladi tzv. Nezavisne Države Hrvatske između 1941. i 1945. zauzimala su ukupno 42 muškarca. Četvorica, od kojih je Mladena Lorkovića i Antu Vokića dao smaknuti sam Ante Pavelić, nisu doživela kraj rata. Nove jugoslovenske vlasti uhvatile su i na smrt osudile trinaestoricu, uključujući Milu Budaka i Slavka Kvaternika. Od preostalih 25 ustaških ministara, nekolicina je pobegla u SAD (Andrija Artuković i Janko Tortić) i druge zemlje, dok se glavnina, njih 17 na čelu s Pavelićem, preko Austrije i

“U maju ove godine u Gradišci će o svešetniku i narodnom poslaniku Dušanu Subotiću biti prikazan dokumentarni film, otvorena izložba, predstavljena knjiga i u spomen-parku biće podignuta bista. Projekat pod nazivom “Dušan Subotić, proto stradalnik” realizuje se na incijativu teologa Darija Drinića u saradnji sa Zavičajnim muzejom i Opštinom.” Izvor: Fejsbuk  Jasenovac-info: Odbor za Jasenovac SAS SPC

O pogromu Jevreja zna ceo svet, o onome što se dešavalo u Jasenovcu ne zna skoro niko. Odgovornost je naša. Jasenovac je za Srbe ono što je za Jevreje Aušvic. Jasenovac je najvažniji i najstrašniji logor istrebljenja koji je formirala ustaška diktatura. Njegov „arhitekta“, ministar unutrašnjih poslova Andrija Artuković, priznaće da je tu ubijeno 700.000 interniranih (1). Logor Jasenovac, 28 km od Stare Gradiške, pripremljen je u maju 1941 (pre toga srpski civili ubijani su klanjem i bacanjem u velebitske jame, na ostrvu Pagu, itd.). U početku se logor sastoji od baraka koje su podigli sami zarobljenici; kasnije je proširen drugim kompleksom koji se zvao „Jasenovac 2″. U novembru 1941. izlivanjem reka Save

Poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srpske Darko Banjac izjavio je danas u Donjoj Gradini da je “Topola užasa”, koja je zbog vodostaja rijeke Save dijelom u vodi, pričvršćena i, za sada, zaštićena pravovremenom reakcijom rukovodstva i zaposlenih te javne ustanove. Banjac je rekao da, ukoliko nivo Save bude rastao, postoji mogućnost da rijeka odnese “Topolu užasa” i najavio da će u narednom periodu Odbor za Donju Gradinu Ministarstvu prosvjete i kulture Vlade Republike Srpske kandidovati projekat i razmotriti mogućnost da ona bude izmještena na višu kotu. “`Topola užasa` je dobrim dijelom u vodi. Prilikom restauracije nije predviđeno da ona bude učvršćena za stubove, samo je položena. Radnici i direktor Javne

Knjiga „Balkanski eseji“ Hjuberta Batlera predstavlja dokumentaciju koju koristi komisija koja odlučuje o kanonizaciji Alojzija Stepinca. Na promociji u Narodnoj biblioteci večeras je naglašeno da sa svecima ne sme da se greši već da se istorija treba zasnivati na činjenicama. O knjizi su govorili profesor Milan Ristović, novinar Miloš Vasić, pisac i kritičar Teofil Pančić, kao i pesnik i izdavač Kris Agi. Sa svecima ne sme da se greši a Stepinac, je već na pola puta da bude kanonizovan – istako je Agi i dodao da lažne vesti ne smeju da ugroze istorijske podatke. – Ovde vidimo sukob između hagiografije i istorije o kojoj je govorio i Batler, nešto o