Члан Предсједништва БиХ из Републике Српске Младен Иванић изјавио је да је у БиХ потребно исказати пуно поштовање према свим жртвама посљедњег рата и да то не треба политизовати. „У свему томе не треба политизовати, него се искључиво бавити жртвама и исказати поштовање према жртвама на свим странама које су се десиле овдје“, рекао је Иванић новинарима у Бањалуци након састанка са специјалним савјетником генералног секретара УН за превенцију геноцида Адамом Диенгом. Он сматра да је предуслов за то политичка стабилност, за шта је у БиХ потребно више повјерења између народа и политичара који су спремни да праве компромисе, а не да свако питање користе за сукобе. Иванић је додао

Универзитет у Задру жели да контроверзног Алојзија Степинца, надбискупа из времена усташке Независне Државе Хрватске /НДХ/, прогласи заштитником судија и адвоката. На скупу одржаном на задарском Универзитету изражено је жаљење што Ватикан још није прогласио Степинца светим и такву одлуку називају „погрешним кораком папе Фрање“. Током скупа изношени су ставови о „комунистичком прогону Степинца“, затим тврдње о томе да је контроверзни надбискуп помагао Српску православну цркву и Србе, те да се ограђивао од усташтва. За Степинца је речено да је „давао примјер како се воли свој народ, а да се, притом, ниједан други народ не понижава или мрзи“, преносе хрватски медији. Српска православна црква и многи историчари указују да је

У Новом Саду је представљена књига „Ради ти, дијете, свој посао“ аутора Момира Васиљевића која свједочи о стравичним злочинима усташких кољача у концентрационом логору Јасеновац, какве цивилизација није запамтила. Васиљевић кроз причу о логорашу Вукашину Мандрапи описује сву монструозност и суровост усташких кољача који убијају голоруке људе, па чак дјецу и старце, и у томе уживају. „После читања ове књиге, више нећете бити исти човек. Као што нисам ни ја, после истраживања и ишчитавања силне грађе о логору Јасеновац која ми је требала да бих написао ову књигу“, рекао је аутор синоћ, представљајући књигу у препуној читаоници Градске библиотеке у Новом Саду. Васиљевић је рекао да се Срби стално морају

Загреб, Београд — Телевизијски прилози снимљени у последње време показали су незнање младих људи у Хрватској о логору Јасеновац за време НДХ, пишу „Вечерње новости“. Како наводи тај лист, у јавности се распламсала и расправа о томе колико Хрвати уопсте знају о том злогласном логору. „Ако је судити по томе што су телевизијским репортерима неколико ТВ продукција рекли, мало или ништа“, пише лист. Већина се изјаснила речима „то нас не интересује“, неки су рекли да је у Јасеновцу страдало највише Хрвата, нешто Јевреја, а Србе је мало њих уопште споменуло. Мало ко од младих људи који су на улици одговарали на питање знају ли шта се догодило у Јасеновцу уопште

Чим смо ушли у логор, нас су одузели од мајке и одмах су нас са осталом децом разврстали по узрасту. Ја сам имао седам година и после тог раздвајања никада више нисам видео своје две сестре и брата. Терали су нас децу да гледамо како убијају и кољу, присећају се данас бивши логораши који су као деца били заробљени у Јасеновцу. Они старији који су преживели ужасе логора Јасеновац, данас више нису међу живима, али остали су они који су ове страхоте преживели као деца млађа од десет година и они се сваког петка се окупљају у Удружењу логораша Јасеновца. Ови људи не дозвољавају да се забораве злочини чији су

Хрватске власти баштине партизански покрет и антифашизам, али дају пензије усташама. Не воле да их прозивају за ћутање о усташизацији земље, али чувају усташке симболе… Приредио: Ненад ТАДИЋ Институције Хрватске одбацују сваку одговорност за усташки геноцид на Србима током Другог свјетског рата и злочине у концентрационом логору Јасеновац, али, истовремено, вуку потезе којима показују да подржавају идеолошке симпатизере усташа. Сви хрватски политичари указују да у Уставу пише да се данашња Хрватска заснива на антифашизму, али та земља и данас исплаћује пензије ветеранима Независне Државе Хрватске /НДХ/. Према Закону о пензионом осигурању, Хрватска исплаћује пензију или дио пензије припадника „Хрватске домовинске војске“ мобилисане од 17. априла 1941. до 15. маја 1945.

Доцент на загребачком Факултету политичких наука Стево Ђурашковић рекао је за Нови лист да се не смеју изједначавати фашистички и комунистички злочини. Он је такође коментарисао изложбу о Јасеновцу, која је у седишту УН у Њујорку организована на иницијативу Србије. “Наравно да је изложба крајње проблематична и српској влади је била потребна у политичке сврхе, али је најважније оно што би Хрватској требало да представља Јасеновац. Нажалост, још се нисмо суочили са историјским теретом Јасеновца и НДХ. Та историја је до 1990. била интерпретирана на један, а после на други начин, а чињенице непобитно говоре да је режим НДХ био други најзлочиначкији режим у нацистичкој Европи, одмах иза Хитлеровог“, навео је Ђурашковић.

Cа Хрватском желимо да развијамо најбоље могуће односе, али не по цену да им опростимо и заборавимо геноцид који је почињен током Независне државе Хрватске (НДХ), поручио је данас министар спољних послова Ивица Дачић. Дачић је поновио да би Хрватска требало међу првима да се поклони жртвама геноцида у Јасеновцу, уместо што тражи извињење и шаље протестне ноте. – Треба да им се извињавао што је НДХ поклала наш народ? – запитао је Дачић, говорећи о недавно одржаној изложби „Јасеновац-право на незаборав“ у седишту УН у Њујорку, након чега је Србији упућена протестна нота. Истакао је да су концентрациони логори у НДХ били једини у том систему којим нису руководили

Хрватски историчар Хрвоје Класић истиче да су Хрвати и Срби кроз историју имали периоде добрих односа и сарадње и сматра да је пропуштена прилика да Србија и Хрватска заједно организују изложбу о Јасеновцу у УН. Он подсјећа да су Срби и Хрвати градили Југославију, „иако политичке и интелектуалне елите свим силама данас желе приказати да та држава никад није постојала“. „Хрвати у Југославију улазе зато што им је то у том тренутку било најбоље могуће рјешење и дугорочни спас – и територијални, а, вјероватно, и национални“, каже Класић. Он указује на чињеницу да се хрватско-мађарски и хрватско-аустријски односи наводе као значајно веће и позитивне ствари, а истина је да је