Радио Јереван и сви медиjи у Јермениjи посветили су ових дана скоро све своjе емисиjе и новинске странице обележавању стоте годишњице геноцида над jерменским народом Помен jерменским жртвама у Цицернакаберду у Јеревану (Фото: Роjтерс) Специjално за „Политику” Јереван – Легендарни Радио Јереван ниjе протеклих дана емитовао у целом свету позната питања и шаљиве одговоре. Шале су уступиле место озбиљним темама. И Радио Јереван и сви медиjи у Јермениjи посветили су последњих дана априла скоро све своjе емисиjе и новинске странице обележавању стоте годишњице геноцида над jерменским народом. Сваке године, 24. априла, обележава се годишњица почетка великог погрома над Јерменима у Отоманском царству. Тог дана 1915. године започела су хапшења истакнутих jерменских

Њихову пажњу имате док траjе њихово путовање У jесен 2009. уписао сам докторат у Америци. Срећом, већ 2010. био сам асистент на летњем програму коjи води додипломце из Америке на Балкан. Те године смо ишли у Јасеновац, да видимо хрватску и српску (Доња Градина) верзиjу прошлости. Једва сам чекао да покажем студентима историjски контекст jугословенске драме. Кад смо стигли у Доњу Градину, jедва сам чекао да одемо. Практично ниjе имало шта да се види, осим броjева жртава. У хрватском музеjу Јасеновца, неколико студената jе отворено коментарисало како jе „све умивено”. Један jе рекао: „Више веруjем хрватскоj верзиjи. Они су понудили нешто више од табле са броjевима.” Студенти су свесни да

Симо Брдар Сценаристи, режисеру, књижевнику и дугогогодишњем кустосу Спомен-подручjа „Доња Градина“ Сими Брдару уручено jе признање „Златни грб општине Козарска Дубица са Повељом“, коjе му jе додиjељено за изузетан допринос развоjу општине и постигнуте врхунске резултате и успjех у области науке, културе и умjетности. Брдару, коjи се документарним филмом и истраживањем геноцида и холокауста углавном на подручjу НДХ бави више од 25 година, признање jе уручено синоћ на свечаноj сjедници Скупштине општине Козарска Дубица, у оквиру обиљежавања Дана општине Козарска Дубица. Брдар jе почасни члан Издавачког савjета Института Јасеновац у Њуjорку од 2007. године, члан одбора за организациjу, оснивач, бивши директор и кустос Јавне установе Спомен-подручjе „Доња Градина“. На филмском

Начелник општине Козарска Дубица Миле Злоjутро изjавио jе да jе Дан општине – 27. април обиљежен на начин примjерен времену, свечаном сjедницом Скупштине општине, неколико спортских догађаjа и изложбом слика. „Ред jе да увиjек споменемо и да се сjећама наших жртава и чињенице да су приjе 70 година jединице Народно-ослободилачке воjске ослободиле Козарску Дубицу, и то само неколико дана приjе краjа рата у Европи“, рекао jе Злоjутро на свечаноj сjедници Скупштине општине поводом обиљежавања 27. априла – Дана општине Козарска Дубица. Злоjутро jе подсjетио да jе Козарска Дубица приjе 70 година затворила наjцрњу страницу у историjи те општине, у коjоj jе током Другог свjетског рата, а наjвише у логору Јасеновац,

Предсjедник Коалициjе удружења избjеглица у Србиjи Миодраг Линта изjавио jе да премиjер Хрватске Зоран Милановић „ниjе рекао истину“ када jе, у говору на обиљежавању 70 година од пробоjа логораша из логора Јасеновац, рекао да jе хрватски народ отишао у партизане да заштити Србе. „Чињенице недвосмислено показуjу да хрватски народ у првим годинама рата ниjе бранио Србе. Важно jе нагласити и да над Србима ниjе провођен зулум, него jе почињен геноцид у складу са доктрином усташког режима да трећину Срба треба побити, трећину покатоличити и трећину иселити“, истакао jе Линта. Линта jе указао да jе, према резултатима истраживања професора Филозофског факултета у Загребу Иве Голдтшаjна, у партизанским jединицама на подручjу Хрватске

У Јасеновцу jе данас обележена 70. годишњица пробоjа логораша из наjвећег усташког концентрационог логора, а том скупу су присуствовали премиjер Хрватске Зоран Милановић, председник Сабора Јосип Леко, те више министара   Јасеновац У Јасеновцу jе данас обележена 70. годишњица пробоjа логораша из наjвећег усташког концентрационог логора, а том скупу су присуствовали премиjер Хрватске Зоран Милановић, председник Сабора Јосип Леко, више министара и градоначелник Загреба Милан Бандић, али не и председница државе Колинда Грабар Китаровић. Обраћаjући се присутнима, Милановић jе рекао да jе Хрватска утемељена на одлукама Земаљског антифашистичког већа народног ослобођења Хрватске (Завнох), што jе потврђено и у Уставу. Притом jе „свима коjима то ниjе jасно“ поручио да се демократским

Мирко Божић Одлучио сам да напишем истину о нечему што има везе са мном и моjом породицом, каже ученик трећег разреда средње школе из Цириха НЕ зацељуjу ране потомака jасеновачких страдалника, коjи су поводом обележавања 70. годишњице пробоjа логораша из овог злочиначког усташког логора посетили наjвеће стратиште – Доњу Градину. Истина о страдњима се преноси и преносиће се с колена на колена, где год да су потомци jасеновачких жртава. Међу њима jе и Мирко Божић, ученик трећег разреда средње школе из Цириха, коjи jе пореклом из Петриње у Хрватскоj. Иако се родио у Шваjцарскоj, захваљуjући родитељима течно jе научио српски jезик. У посету родбини долази сваке године. Дошао jе за

Хрватска коментарише понашање председнице коjа jе отишла у среду у Јасеновац, уочи традиционалног обележавања пробоjа логораша коjи ће бити у недељу Колинда Грабар Китаровић ЗАГРЕБ ОД СПЕЦИЈАЛНОГ ДОПИСНИКА ОДЛАЗАК хрватске председнице Колинде Грабар Китаровић у среду у Јасеновац, уочи традиционалног обележавања пробоjа логораша коjи ће бити у недељу, изазвао jе у Хрватскоj броjна реаговања. Председници многи замераjу да се „ненаjављено указала у Јасеновцу“, како би у недељу избегла сусрет са премиjером Зораном Милановићем, а да ће на комеморациjи у Блаjбургу, 16. маjа, одржати jавни говор. На месту где се, како у загребачким „Новостима“ пише Ивица Ђикић, „мање моли за жртве, а више велича усташтво и слави никад пребољена НДХ“. Аутор

Имена су ваша у књизи вечност Улазите у раj, децо бесмртности Из Тропара Јасеновачким Новомученицима, по тексту Св. Владике Николаjа Понесосмо у Јасеновац, на 70. годишњицу логорашког самопробоjа, два Крста, у народу позната као Крст патриjарха Павла, jер идеjа и благослов су били његови – да се икона Распећа, Часног Живоносног Крста, освети на Гробу Господњем у Јерусалиму, а потом да се носи на броjна српска стратишта и патишта. Ове године jе иконописац Зоран Маслић, коjи jе добио патриjархов благослов за таj рад, урадио два Крста. Један, коjи jе од jуче у Манастиру у Јасеновцу, други, коjи ће, ако Бог да, бити од 8. августа у новом храму Христовог Васкрсења,

Академик Србољуб Живановић На комеморациjи у Доњоj Градини, стратишту Јасеновачког система хрватских логора за истребљење Срба, Јевреjа и Рома, у коме jе према налазу Међународне комисиjе за истину о Јасеновцу убиjено од 1942. до 1945. године преко 700 000 Срба, 23 000 Јевреjа и 80 000 Рома, међу коjима jе било преко 110 000 деце испод 14 година старости, председник владе Републике Србиjе jе рекао да се жртве не смеjу заборавити, али да због будућности злочине треба опростити. Међународна комисиjа за истину о Јасеновцу подсећа да нико нема право да опрости злочинцима и целом хрватском народу злочине све док се jавно не признаjу греси и изрази покаjање. Тек онда може

English И жртве и убице имаjу своjа имена, али и своjе кориjене и разлоге због коjих су били то што су били. Једни у jамама, а други изнад jама. Колинда Грабар-Китаровић у Јасеновцу Пише: Ненад ТАДИЋ Предсjедник Хрватске Колинда Грабар-КитаровиЋ посjетила jе Јасеновац и одала почаст жртвама усташке НДХ, без пратње медиjа и мимо државне делегациjе, као да иде у неку приватну посjету. Као грађанско лице – Колинда Грабар-Китаровић свакако има право да оде на таj начин на мjесто jедног од наjгорих злочина (злочина геноцида) у овом диjелу Европе. Али, као предсjедник Хрватске, госпођа Китаровић jе то морала учинити (и) на церемониjалном, односно службеном нивоу. На оваj начин, све жртве

Патриjарх Иринеj служио jе архиjереjску литургиjу у манастиру Рођења Светог Јована Крститеља у Јасеновцу Његова светост патриjарх српски Иринеj поручио jе данас да злочин у Јасеновцу хришћани мораjу да опросте, али да то страдање не смиjе да буде заборављено. „Морамо да опростимо jер смо хришћани, али не смемо да заборавимо ради нас самих, наших предака, али и да би се злочинци постидели и повукли“, рекао jе патриjарх Иринеj. Патриjарх jе данас у манастиру Рођења Светог Јована Крститеља у Јасеновцу служио свету архиjереjску литургиjу у помен жртвама логора Јасеновац, поводом обиљежавања 70 година од пробоjа посљедњих jасеновачких логораша, коjи се догодио на данашњи дан 1945. године. Он jе позвао вjернике да

Недељко Чубриловић Предсjедник Народне скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић изjавио jе да jе Јасеновац мjесто на коjем се треба сjетити свих невино страдалих jасеновачких жртава, али и мjесто коме се треба враћати и коjе не смиjе бити заборављено. „Хришћански jе праштати, али ово сигурно опомиње и све генерациjе треба да се сjећаjу, да знаjу шта се десило, да се то не би убудуће догађало“, рекао jе Чубриловић у Јасеновцу гдjе присуствуjе Светоj архиjереjскоj литургиjи у манастиру Рођења Светог Јована Крститеља коjу поводом обиљежавања 70 година од пробоjа посљедњих jасеновачких логораша служи Његова светост патриjарх српски Иринеj. Он jе подсjетио да jе приjе два дана у Доњоj Градини у Републици Српскоj

На дан пробоjа 22. априла 1945. године у логору Јасеновац било jе заточено 1 073 преживjелих логораша од коjих jе 600 кренуло у пробоj, а слободу jе угледао само 91 логораш. Истог дана почео jе и пробоj затвореника диjела логора Кожаре, у селу Јасеновац, гдjе jе од 167 затвореника њих 11 преживjело пробоj. Доња Градина представља наjвеће стратиште у систему концентрационих логора „Јасеновац“, коjи jе формиран у августу 1941. године, непосредно након проглашења Независне Државе Хрватске /НДХ/. Према истраживањима стручњака, у периоду између 1941. и 1945. године у овом логору убиjено jе око 800 000 дjеце, жена и стараца, мада се о броjу страдалих jош увиjек воде свакодневне расправе, тачан