Porodična saga o Srbima katolicima i Srbima pravoslavcima

Datum objave: utorak, 10 novembra, 2020
Veličina slova: A- A+

„Ispovijest doktora Runda“, roman koji razbija predrasude o našim precima, govori o njihovom junaštvu i vekovnom stradanju, pečalbi u dalekoj Americi ili Beču, njihovom radnom elanu, glamuru i obrazovanju.

© Foto : Ustupljeno Sputnjiku/Privatna arhiva dr Mihailo Rundo

„Ispovijest doktora Runda“ novi je roman doktora medicinskih nauka Dragana Kovača, koji radi u Službi hitne medicinske pomoći u Trebinju.

Piše Marina Bulatović

Kovač je napisao roman o svom kolegi, doktoru Petru Rundu koji je živeo i radio određeni period u Trebinju, sve do 1942. kada je pod tajanstvenim okolnostima obešen u ustaškom zatvoru. Ističe da mu je prilikom pisanja romana mnogo pomogao sin doktora Petra Runda, dr Mihailo Rundo (87), anesteziolog u penziji koji živi na relaciji Frankfurt – Risan i ovaj roman je u stvari njegova ispovest.

 Venčanje Ljubice Dežulović i dr Petra Runda u Manastiru Savina u Herceg Novom (1932)
© Foto : Ustupljeno Sputnjiku/Privatna arhiva dr Mihailo Rundo Venčanje Ljubice Dežulović i dr Petra Runda u Manastiru Savina u Herceg Novom (1932)

„Život dr Petra Runda bio je vrlo interesantan, a njegov studentski put neverovatan. On je dobio stipendiju od Rusije u koju je otišao za vreme Prvog svetskog rata, zahvaljujući tome što je njegovom maturskom ispitu prisustvovao lično kralj Nikola (maja 1914.) i preporučio ga za stipendiju. U Rusiji je Petar prešao 10.000 kilometara bežeći pred boljševicima, tako da je od Moskve stigao do Vladivostoka gde ga je američki ratni brod pokupio i vratio u Dubrovnik“, kaže na početku razgovora autor romana Dragan Kovač.

Kovač ističe da se stari Trebinjci koji su poznavali doktora Petra Runda najlepše izražavaju o tom lekaru i njegovoj porodici. „Njegov otac Risto Rundo (Srbin pravoslavac iz Mostara koji je jedno vreme živeo i u Crnoj Gori), kao i njegov tast Miho Dežulović (Srbin katolik poreklom sa Pelješca, kasnije nastanjen u Dubrovniku) bili su vrlo interesantni i glamurozni ljudi. A njihovi životi su inspiracija ove dirljive istorijsko-porodične sage, o junacima koji su bili jasno nacionalno opredeljeni“, dodaje autor.

Knjiga „Ispovijest doktora Runda“ – autor Dragan R. Kovač
© Foto : Ustupljeno Sputnjiku/Privatna arhiva dr Mihailo RundoKnjiga „Ispovijest doktora Runda“ – autor Dragan R. Kovač

Ali kako je došlo do toga da se doktor, specijalista za urgentnu medicinu, lati pera?

– Početkom 2013. g. odlučio sam da napišem dužu pripovetku o pogibiji mog brata na frontu prema Dubrovniku, 1. oktobra 1991. g. kada su ga mrtvog doneli u Službu hitne medicinske pomoći, u kojoj sam baš toga dana bio dežurni! Na kraju je od svega ispao čitav roman, veoma čitan u Hercegovini. Zatim su po nekakvoj inerciji i sa novootkrivenim zanosom nastale tri zbirke pripovedaka, da bi na kraju napisao i tri romana o važnim Trebinjcima.

 Miho Dežulović, potret uradio Ismet Mujezinović
© Foto : Ustupljeno Sputnjiku/Privatna arhiva dr Mihailo Rundo Miho Dežulović, potret uradio Ismet Mujezinović

U romanu „Ispovijest doktora Runda“ nalazi se i malo poznat detalj široj javnosti – odmah nakon ubistva Franca Ferdinanda, 28. juna 1914. g. mnoge građane Dubrovnika, Srbe (katolike) obuzela je crna slutnja. Već 4. jula Hrvati su zakazali zadušnice za ubijenog prestolonaslednika, a Dubrovnikom su odjekivali pokliči: „Srbe na vrbe“ i „Udri Srbina!“ Da li je moguće da se retorika naših komšija nije promenila do danas?

– S obzirom da su pomenuti pokliči masovno odjekivali tri puta u istoriji: početkom Prvog i Drugog svetskog rata, te tokom raspada SFR Jugoslavije, a odjekuju i danas diljem Hrvatske, mislim da Srbi kao narod definitivno treba da izvuku pouke iz minulih događaja i da na stranu ostave svoje hrišćansko praštanje jer ukoliko želimo da razumemo sadašnjost moramo dobro da poznajemo našu prošlost i jasne pouke iz nje prenesemo potomcima.

Petar Rundo u uniformi studenta medicine (1919.)
© Foto : Ustupljeno Sputnjiku/Privatna arhiva dr Mihailo Rundo Petar Rundo u uniformi studenta medicine (1919.)

Junaci vašeg romana svedoče da je Italijanska vojska, za vreme Drugog svetskog rata, neretko spašavala Srbe od ustaških zločina. Oni, stacionirani u Trebinju, bili su zgroženi ustaškim zverstvima. Po kazivanju dr Mihaila Runda – Italijani su bili za vreme rata iskreni prijatelji njegovog oca dr Petra Runda – koji je takođe stradao od ustaša. Kako objašnjavate to da su nam Italijani bili više naklonjeni nego „braća“ Hrvati?

– Talijanski visoki oficiri su bili školovani vojni profesionalci i bez obzira na fašističko opredelenje njihovog vrhovnog vođe, suprotstavljali su se, gde su god mogli, drastičnom kršenju običaja ratovanja, pogotovo zločinima nad civilima. Posledice ustaških zločina u Hercegovini, koje su generali poput Alesandra Luzana videli, a kasnije u memoarima i opisali, i mnogo „tvrđu“ vojsku od talijanske nagnale bi da zaštite lokalno stanovništvo. Svi oni su bili preneraženi i zgađeni okrutnošću ustaša prema svojim dojučerašnjim komšijama – Srbima! Poražavajuće je što i danas, nakon toliko godina, avet ustaštva prožima jednu državu, članicu EU!

 Jovanka Dežulović, supruga Miha Dežulovića
© Foto : Ustupljeno Sputnjiku/Privatna arhiva dr Mihailo Rundo Jovanka Dežulović, supruga Miha Dežulovića

Ovo je istinita priča o našim ljudima sa Pelješca, Dubrovnika, Trebinja, Herceg Novog, Cetinja… Ima li danas uopšte Srba na Pelješcu ili Dubrovniku?

– Nepobitna istorijska činjenica je da su Srbi katolici sve do početka Prvog svetskog rata činili elitu Dubrovnika u intelektualnom, poslovnom i kulturnom smislu. Bili su vlasnici vrednih nekretnina i preduzeća, birani su za gradonačelnike grada, imali su svoje štamparije i listove, ćirilica se mogla videti na mnogim firmama i buticima. I stari i mladi su govorili više stranih jezika, a okupljali su se u eminentnom Sokolskom društvu “Dušan silni”. Pomenuću samo neke od najpoznatijih Srba katolika iz Dubrovnika i okoline: Valtazar Bogišić, Vlaho Bukovac, Ivo Vojnović, Antun Fabris, Ivo Ćipiko, Dragutin Franasović, Rudolf Sardelić, Josip Bersa i mnogi drugi! Jedan od njih je i lik u mome romanu: gospar Mato Gracić.

Danas, Srba katolika u Dubrovniku više nema. Oni nisu bili dovoljno dobri katolici za Hrvate i katoličku crkvu… a dosta ih je stradalo tokom Prvog svetskog rata, imovina im je propala, a mnogi su kasnije po principu: hiljadu puta izgovorena ili napisana laž postaje istina, “osvanuli” u današnjoj Hrvatskoj isključivo kao katolici. Ali, Hrvati!

 Dr Mihailo Rundo anesteziolog u penziji koji živi na relaciji Frankfurt - Risan, a ovaj roman je ustvari njegova ispovest
© Foto : Ustupljeno Sputnjiku/Privatna arhiva dr Mihailo Rundo Dr Mihailo Rundo anesteziolog u penziji koji živi na relaciji Frankfurt – Risan, a ovaj roman je u stvari njegova ispovest

Kakve će sve živopisne junake vašeg romana, čitaoci moći da upoznaju?

– Onaj ko se odluči na avanturu čitanja jedne hercegovačke, ali i crnogorske i srbijanske, pa i hrvatske porodične sage, upoznaće dosta junaka koji nisu izmaštani, a živeli su u veoma burnom vremenu, na prelazu XIX u XX vek i prvom polovinom potonjeg. Neki od njih su i poznate istorijske ličnosti poput kralja Nikole, kralja Milana Obrenovića, Nikole Tesle, Alekse Šantića, Mirka Komnenovića… Ipak, oni koji nose čitavu priču romana su dve porodice: Dežulovići i Rundovi. Njihove burne porodične sage se objedinjuju venčanjem dr Petra Runda i Ljubice Dežulović. Radnja romana se dešava u mnogim gradovima: Mostaru, Janjini (Pelješac), Beogradu, Dubrovniku, Sarajevu, Beču, Cetinju, Herceg Novom, Risnu, Trebinju, Bileći…

 Porodica Rista Runda na Cetinju (1914.)
© Foto : Ustupljeno Sputnjiku/Privatna arhiva dr Mihailo Rundo Porodica Rista Runda na Cetinju (1914.)

Izvor: SPUTNIK SRBIJA


Tagovi:

Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top