Поступак рехабилитациjе председника српске владе за време рата чека одлуку Апелационог суда. Исти предлагачи суду нису били спорни у случаjу команданта ЈВуО. Случаj седам година „на леду“ Милан Недић НАСЛЕДНИЦИ Милана Недића, председника српске владе за време Другог светског рата, после рехабилитациjе генерала Драгољуба Михаиловића, очекуjу да суд коначно почне поступак рехабилитациjе њиховог претка. Захтев jе поднет jош пре седам година и два пута jе одбиjан „због неуредности“, да би га Апелациони суд у Београду вратио на поновно одлучивање. С обзиром на то да су предлагачи рехабилитациjе Драже Михаиловића, између осталих, били Српска либерална странка (правни наследник jе Српски либерални савет) и Удружење политичких затвореника и жртава комунистичког режима, коjи

Јасеновачке жртве Стални постав музеjа на локалитету бившег усташког логора и даље без приче о злочину Немоjмо концентрационе логоре описивати истим еуфемизмима коjе су користили они коjи су их успоставили. Кофи Аннан, 24. jануара 2005. Логори за ликвидациjу циљаних скупина, приjе свега Жидова и Рома, били су у Хитлеровоj Тврђави Еуропи искључиво у ингеренциjи њемачких нациста … Ипак, постоjе двиjе изнимке – Румуњска и Хрватска. … Румуњски геноцид, као и онаj у Хрватскоj, био jе у домаћоj режиjи, те проведен без „рафинираног“ њемачког обмањивања … Балкански холокауст био jе у знаку ножа, маља, метка и ужета. Иво Банац, Јасеновац ниjе мит (Свjетло риjечи бр. 287; Сараjево 2007.) Пише: Јулиjа Кош

Поетско сценски приказ књиге Из колиjевке у Јасеновац У Козарскоj Дубици синоћ jе изведен поетско-сценски приказ књиге „Из колиjевке у Јасеновац“, коjу jе приредио бањалучки књижевник и публициста Милан Дашић, а у чиjоj припреми су учествовали наjпознатиjи српски академици, професори и књижевници. „Седамдесет година од завршетка Другог свjетског рата изашла jе ова књига, коjа jе уствари читуља за 19.429 дjеце, Срба, Јевреjа и Рома, коjа су страдала у Јасеновцу, jедном од наjвећих стратишта у Европи“, рекао jе академик Матиjа Бећковић. Он jе нагласио да jе злочин према дjеци, коjи jе почињен у Јасеновцу, злочин коjи се не може обjаснити и додао да су се аутори књиге „Из колиjевке у Јасеновац“

Српска дjеца са Козаре Народна библиотека Козарска Дубица организоваће у петак, 5. jуна, поетско-сценски приказ књиге „Из колиjевке у Јасеновац“. Програм jе организован поводом обиљежавања 70 година од побjеде над фашизмом и пробоjа jасеновачких логораша. Издавачи књиге „Из колиjевке у Јасеновац“ су Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих цивила и Удружење „Јасеновац-Доња Градина“ из Бањалуке. Учесници програма су академик Матиjа Бећковић и књижевници Владимир Јагличић, Јованка Стоjчиновић-Николић, Боро Капетановић, Ранко Прерадовић и Ранко Павловић. Сценарио и режиjу за поетско-сценски приказ потписуjе Рената Агостин, а осим ње, глуме Смиљана Маринковић, Марина Пиjетловић, Ивана Перковић и Синиша Сушић. У оквиру поетско-сценског приказа наступиће и ученици Основне школе „Вук

На дан Светог Новомученика Вукашина од Клепаца 29. маjа 2015. године у препуноj конференционоj сали Радничког универзитета у Стокхолму – АБФ, одржано jе Вече сећања поводом 70 година од како су усташе напустиле Јасеновачки систем хрватских концентрационих логора за истребљење Срба, Јевреjа и Рома. Програм комеморациjе jе био приређен искључиво за шведску публику коjа jе веома мало знала о геноциду и холокаусту у Независноj Држави Хрватскоj у Другом светском рату. Програм jе отворила изложба страдања jасеновачких жртава филмског ствараоца Симе Брдара као и награђивани докуметарни филм ЈУСП Доња Градина истог аутора „Чиста крв“, коjи говори о jасеновачком логорашу, живом сведоку, Јевреjину Цадику Данону – Брацу. Такође jе приказан одломак из

Јасеновац Стокхолм – У Стокхолму jе одржано Вече сjећања поводом 70 година од пробоjа jасеновачких логораша из комплекса усташког концентрационог логора за истребљење Срба, Јевреjа и Рома, саопштено jе из добротворне организациjе „Мемориjална фондациjа Јасеновац холокауст“. Вече сjећања су организовали Амбасада Србиjе у Шведскоj, невладина организациjа „Биро Републике Српске у Шведскоj“, Фондациjа „Царица Јелена“, Црквена општина Свети Сава – Стокхолм и Раднички универзитет у главном граду Шведске. Програм комеморациjе, коjа jе одржана у препуноj сали Радничког универзитета у Стокхолму, био jе приређен искључиво за шведску публику коjа jе веома мало знала о геноциду и холокаусту у Независноj Држави Хрватскоj /НДХ/ у Другом свjетском рату. Оваj програм jе отворила изложба о

У згради ABF u Stokholmu (Sveavägen 41), 29. маjа, биће одржано вече сећања на жртве страдале у Јасеновачком логору у Независноj Држави Хрватскоj. Логор у Јасеновцу jе jедини у Европи коjи нису надзирали Немци већ Независна Држава Хрватска (НДХ) и усташки режим пуне 4 године. Спомен подручjе Јасеновац Према подацима Интернационалне Комисиjе за откривање истине о Јасеновцу, у коjоj нема представника ни са хрватске, ни са српске териториjе, у Јасеновачком систему хрватских концентрационих логора страдало jе преко 700 000 Срба, 23 000 Јевреjа и 80 000 Рома, од коjих jе било преко 110 000 деце до 14 година старости. Пробоj логора априла 1945. започело око 1000 (неки извори наводе 970),

Језгро новооснованог Друштва за истраживање троструког логора Јасеновац, коjе негира усташке масовне злочине, налази се дубоко унутар Католичке цркве. Црква jе друштву дала неколицину истакнутих људи, почевши од његова предсjедника, свећеника Стjепана Разума, а каптолски ‘Глас Концила’ редовито публицира и промовира његове чланове Улаз у логор Јасеновац Поздрав ‘За дом спремни’ jе лиjепи кршћански и домољубни поздрав. НДХ jе била израз стољетних тежњи хрватског народа за независношћу, а усташе су били борци за хрватску слободу. Хитлер jе био човjек коjи jе Хрватима допустио и изборио независност, а поглавник, добри и поштени др. Анте Павелић, био jе мудар, благ и увиђаван државник. Логор Јасеновац био jе сабирни и радни логор коjим

Само три месеца после окончања спора између Србиjе и Хрватске по међусобним тужбама за геноцид, одлука Међународног суда правде у том случаjу била jе документ на коjи су се позивали учесници jедног судског спора у Паризу. Можда то и не би била толико чудно да се на оптуженичкоj клупи ниjе нашао легендарни амерички музичар Боб Дилан због изjаве коjом jе он наводно увредио Хрвате. Он jе у интервjуу за амерички магазин „Ролингстоун” 2012. године рекао:„Ако у своjоj крви имате робовласника или припадника Кjу-клукс-клана, црнци то могу да осете. Баш као што Јевреjи могу да осете нацистичку крв или као што Срби могу да осете хрватску крв.” У одбрану хрватске части

Живећи између Истока и Запада, Срби често бирали између два зла. Ниjе се на Козари jуришало за марксизам, jош мање за титоизам, већ за српску слободу. Др Андреj Фаjгељ ОВЕ године Србиjа обележава 70 година победе над фашизмом и 70 година од победе комунизма. Хоћемо ли знати да разликуjемо ове две победе? Трипут мери jедном сеци, каже народна мудрост. Ми никако да пресечемо, не зато што jе тешко измерити, већ зато што смо негде затурили основно мерило: српско становиште. То jе разлог што нас комунизам увек изнова збуни и изненади, као снег у децембру, ево већ читав век. Довољно jе да видимо петокраку на рускоj шапки да опет почнемо да се

Покушаjи рехабилитациjе усташког режима све гласниjи, антифашизам у дефанзиви. Срамотно оснивање Друштва за истраживање логора ЗАГРЕБ ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА „НОВОСТИ“ НАКОН што jе хрватска председница Колинда Грабар Китаровић ненаjављено отишла у Блаjбург, Мацељ и Тезно, jуче jе и хрватски премиjер Зоран Милановић положио венац пред масовну гробницу у Тезном краj Марибора. Док хрватска десница обилази Блаjбург, где су у наjвећем броjу убиjени припадници злогласних усташких jединица, у Тезном jе било и цивилних жртава. Милановић ниjе ишао у Блаjбург, где се у суботу очекуjе долазак готово 20.000 људи. Хрватска председница, иначе покровитељ обележавања 70. годишњице догађаjа на Блаjбургу, ипак неће лично доћи на скуп, већ jе тамо била без претходне наjаве,

Дража jе, у новоj Југославиjи, као ратни злочинац требао Хрватима и то су им српски комунисти даровали Ратко Дмитровић РЕХАБИЛИТАЦИЈА Драже Михаиловића не може избрисати злодела четничког покрета почињена у сарадњи с нацистима и фашистима током Другог светског рата коjа су на овим просторима донела велике патње и страдања – изjавила jе председница Хрватске, Колинда Грабар Китаровић, 14. маjа, око 11 сати, те одмах отишла до Блаjбурга (деведесетак минута вожње од Загреба) и тамо положила цвеће на споменик усташким злочинцима коjи су на том месту страдали маjа 1945. године. Може ли ово да се разуме, и како? Поручуjе ли Колинда, речима и делима, да jе Дража био фашиста а Павелић

Јасеновац Предсjедник Антифашистичке лиге Хрватске Зоран Пусић упутио jе писмо хрватском министру управе Арсену Бауку са захтjевом да поништи спорно рjешење града Загреба о упису у регистар удружења Хрватске Друштву за истраживање троструког логора Јасеновац jер оно ревитализира злочиначки карактер Независне Државе Хрватске. „То рjешење ни по чему се не разликуjе од хипотетичког рjешења коjе би издало Министарство управе у данашњоj Њемачкоj друштву чиjи оснивачи jавно поричу жртве Дахауа или Аушвица, а друштво осниваjу с намjером доказивања да Холокауста ниjе било“, наводи се у писму. Риjеч jе о друштву чиjи су чланови историчари коjи су у jавности познати по систематском релативизирању злочиначког карактера усташког режима. Градска управа Загреб дониjела jе

„Oва књига jе наjбољи одговор онима коjи дочекуjу папу у jуну ове године у Сараjеву, и онима коjи га зову у Србиjу… Зато смо одлучили да одштампамо први нецензурисано издање на српском jезику – и то ћирилицом!“ Бранимир Нешић, директор издавачке куће Catena mundi говори за наш саjт о новом издавачком подухвату, коjи ће обележити 2015. годину. Да ли jе тачна вест да се Ваша издавачка кућа спрема за jош jедан велики подухват? Прошле године сте обjавили енциклопедиjу Catena mundi, таjну историjу Срба коjу jе приредио Предраг Драгић Киjук, а шта планирате за ову годину? – После другог и трећег издања енциклопедиjе српског народа Catena mundi, наша издавачка кућа, коjа носи име

Српско просветно-културно друштво „Просвjета“ у Аустриjи упутило jе, поводом 70. година победе над фашизмом, протест редакциjи речника немачког jезика „Дуден“ због обjашњења речи „усташа“ у новом, осавремењеном издању тог речника. У писму „Просвjета“ упозорава да обjашњење именице „усташа“ не може бити – „хрватски националистички покрет коjи се у Другом светском рату борио против српског централизма“. Српско удружење затражило jе да се то обjашњење исправи, с обзиром на, како се наводи, фашизам у Независноj држави Хрватскоj (НДХ), доношење „расних“ закона у НДХ, као и геноцид коjа jе та НДХ, посебно кроз усташки покрет, организовано годинама спроводила над Србима, али и Јевреjима и Ромима у Другом светском рату. „Просвjета“ jе подсетила редакциjу