Хрватски предсjедници се већ традиционално извињаваjу чим кроче на израелско тло. Као од шале, НДХ се назива злочиначком усташком државом и понизно се тражи опрост за њене злочине. Спомен плоча на мjесту усташког логора у ували Слана постављена 26.6.2010. – уништена три дана касниjе. Предсjедница Колинда Грабар-Китаровић посjетила jе у сриjеду Музеj холокауста у Јерусалиму гдjе jе изразила наjдубље каjање због свих жртава страдалих у вриjеме усташког режима у Хрватскоj. – Као предсjедница Хрватске, изражавам наjдубље каjање због свих жртава холокауста у Хрватскоj, страдалих од руке колаборационистичког усташког режима током Другог свjетског рата – рекла jе Грабар-Китаровић. Било jе и Срба Додала jе и да су у вриjеме НДХ, осим

Велик дио Хрвата судjеловао jе у антифашистичком покрету, а Хрватска jе утемељена на антифашизму, рекла jе Грабар-Китаровић Колинда Грабар-Китаровић         Фото: Reuters/Pixsell На почетку дводневног радног посjета Израелу, хрватска предсjедница Колинда Грабар-Китаровић била jе на свечаности даривања Yad Vashemu Oscara коjи jе Бранко Лустиг 1993. добио за „Шиндлерову листу“. У говору jе изразила „наjдубље каjање због свих жртава холокауста у Хрватскоj, страдалих од руке колаборационистичког усташког режима“. Обjаснила jе колику jе љагу таj режим бацио на хрватски народ, а поручила jе да се „због будућности морамо суочити са своjом прошлошћу и прихватити jе“. Додала jе да jе велик дио хрватског народа био дио антифашистичког покрета отпора те да jе „садашња РХ

Славко Голдштаjн Оваj текст пишем у поводу интервjуа равнатељице Јавне установе Спомен подручjе Јасеновац госпође Наташе Јовичић, коjи jе обjављен у Недjељном Јутарњем листу од 12. српња 2015. под насловом “Славко Голдстеин ми jе приjетио jер сам Колиндина савjетница”. Из уредништва Јутарњег листа ми jе речено како су жељели да одговорим такођер интервjуом с jедним од њихових новинара, али jа сам се одлучио одговорити цjеловитим текстом у коjем ћу моћи боље обjаснити што се заправо догодило. У сриjеду 17. липња посjетио сам Јавну установу Спомен подручjе Јасеновац и опширно разговарао с равнатељицом Наташом Јовичић и с неколико њених наjближих стручних сурадника. Проф. др. Иво Банац, моj некадашњи чести сураднику часопису

English Када из Србиjе пређете у Хрватску, уз А3 (Е-70) аутопут, након нешто више од сат времена вожње, наићете на скретање према Спомен подручjу Јасеновац. После неколико минута вожње, са лиjеве обале риjеке Саве, угледаћете локациjу концентрационог логора Јасеновац, из Другог светског рата, коjи jе гробље, споменик и музеj. Логор jе формиран од стране усташких снага Независне Државе Хрватске, а био jе активан између августа 1941. и априла 1945. године. Процењен броj жртава коjе су убиjене у комплексу логора Јасеновац, варира до 700.000, где су у великоj већини жртве ужасних и садистичих метода истребљења били Јевреjи, Срби и Роми. Успркос чињеници да jе броj жртава Јасеновца сличан броjу неких од

Скела за превоз логораша из Јасеновца на другу обалу риjеке Саве – у Доњу Градину на ликвидациjу, jун 1945. О књизи ће говорити: др проф. Смиља Аврамов, др проф. Надежда Винавер и академик Драгослав Михаиловић. У Парохиjском дому Свети Сава на Врачару, вечерас у 19.30 часова, биће представљена књига др Николе Николића „Јасеновачки логор“, коjу jе обjавила издавачка кућа „ННК Интернационал“ из Београда. Реч jе о аутентичном сведочењу преживелог логораша др Николе Николића. Књига садржи описе поjединачних и масовних страдања заточеника Јасеновачког логора, око сто фотографиjа, цртежа и мапа, и представља снажно сведочанство о трагичноj судбини српског народа у Другом светском рату. О књизи ће говорити: др проф. Смиља Аврамов,

Академик Србољуб Живановић Видовданска беседа проф. др Србољуба Живановића у Манастиру Нова Грачаница код Чикага  Ваше Преосвештенство, господине председниче Српске Народне Одбране у Америци, часни оци, даме и господо, драги приjатељи,  Чини ми част и веома сам поносан што ме jе Српска Народна Одбрана у Америци позвала да  говорим на прослави Видовдана овде у Новоj Грачаници. Познато ми jе да jе Српска Народна Одбрана у Америци основана пре више од jедног века са циљем да обезбеди самопомоћ вашим прецима коjи су се нашли у далеком новом свету, избегли од немаштине у српским краjевима коjе jе окупирала Аустроугарска царевина. Допринос Српске Народне Одбране у Америци и помоћ Србиjи у оба светска

Академик Србољуб Живановић Беседа Проф. др Србољуба Живановића на сабору у мaнастиру Нова Грачаница код Чикага 4. jула 2015. Ваше Преосвештенство, часни оци, даме и господо, драги приjатељи и сви Срби, Наjновиjи догађаjи у СПЦ су ме навели да вам овде говорим о злочинима римокатоличке „цркве“ према српском народу, jер о томе ви у Америци веома мало знате. Поглавар римокатоличке „цркве“ у Хрватскоj, загребачки надбискуп и кардинал Бозанић jе недавно дао изjаву да „нико и ништа“ не може зауставити римокатоличку „цркву“ у њеноj одлуци да прогласи за свога светитеља осуђеног ратног злочинца, надбискупа геноцида над Србима, Јевреjима и Ромима поглавара свих римокатолика у току Другог светског рата, врховног воjног духовног

Михаило Шашкиjевић (86), политички емигрант, професор Универзитета у Чикагу, о свом бурном животном путу: Кроациjа се од Туђмана до данас налази у константном стању Јасеновца   Михаило Шашкиjевић МИХАИЛО Шашкиjевић, у деветоj децениjи живота, и даље себе сматра jугословенским политичким емигрантом. Живи у САД. Рођен jе 1929. у Дубровнику, а у Чикаго jе стигао 1959. препливавши део Тршћанског залива. Током Другог рата Немци су га хапсили jедном, а од 1944. Тито седам пута. Његов отац jе, како са поносом истиче, Владимир Шашкиjевић, капетан боjног брода Краљевске морнарице, заповедник разарача “Дубровник”, коjи jе на последњи пут, у Марсељ, одвео краља Александра Карађорђевића. Током Другог рата, као петнаестогодишњак, 1944, добровољно се прикључио

Доња Градина Министар просвjете и културе Републике Српске Дане Малешевић заjедно са делегациjом Владе Србиjе на челу са министром за рад, запошљавање, борачка и социjална питања Александром Вулином посjетиће данас Спомен-подручjе Доња Градина. У Министарству просвjете и културе Републике Српске Срни jе речено да ће министар Млаешевић и делегациjа Владе Србиjе у Спомен подручjу Доња Градина положити виjенце у знак сjећања на невине жртве страдале у овом злогласном jасеновачком логору. Посjета и полагање виjенаца су заказани са почетком у 15.00 часова. Извор: Везане виjести: Вулин: Усташки дефиле у Јадовну без осуде! – Jadovno 1941. РЕПУБЛИКА СРПСКА И СРБИЈА СТОЈЕ УЈЕДИЊЕНЕ – Jadovno … МАЛЕШЕВИЋ: НИКАДА НЕ ЗАБОРАВИТИ ГЕНОЦИД У …

Алоjзиjе Степинац …Црква у Хрватскоj – свакако не сва и свака ко Црква, а не верници – има према усташама два типска става. Један jе став да би усташе биле права благодат, управо сjаjни, да се ко зна зашто нису досетили ничим изазвани да убиjаjу Јевреjе. Други став – вероватно мањински, али очито све заступљениjи – jесте да усташе заправо и нису убиjале. Ако jе тако, нема ничег лошег у вези с њима. Кад човек гледа таj предани идеолошки рад, мора неизбежно да остане збуњен реакциjама хрватских политичара, медиjа, као и Католичке цркве на недавни “случаj – викар“ у Јадовном. Александар Вулин рекао jе да би брука била да се

У Јевреjском културном центру „Арие Ливне“ у Бањалуци синоћ jе промовисана књига „Заборављени“, аутора Деjана Мотла и Ђорђа Михаиловића, коjа говори о посљедњим jасеновачким логорашима. Јевреjски културни центар Мотл, коjи jе и кустос у Спомен подручjу „Доња Градина“, рекао jе на промоциjи да jе књига добила назив „Заборавњени“ зато што су прежвjели jасеновачки логораши били заборављени од друштва и државе. Он каже да књига садржи биографиjе 169 преживjелих jасеновачких логораша са њиховим фотографиjама и потресним причама о страдањима у Јасеновцу. Мотл наводи да су подаци о логору Јасеновац у књизи кориштени из историjске архиве у Загребу, Београду, Сараjеву, Бањалуци и Спомен-подручjу Јасеновац. Рецензент ове књиге епископ славонско-пакрачки Јован (Ћулибрк) рекао

Камени цвиjет у Јасеновцу Спомен-фондациjа Јасеновац и Холокауст (Јасеновац анд Холоцауст Мемориал Фоундатион) упутила jе данас приjедлог Европском парламенту да 21. август прогласи за међународни дан сjећања на жртве усташког режима у Независноj Држави Хрватскоj (НДХ) у Другом свjетском рату. Ова добротворна организациjа из Велике Британиjе саопштила jе да jе оваj датум предложен jер jе на таj дан 1941. године наjвећи систем хрватских концентрационих логора Јасеновац „почео да гута све оне чиjи jе jедини злочин био што нису били Хрвати римокатоличке вjероисповиjести, у првом реду Србе, Јевреjе и Роме“. Сви британски парламентарци су позвани да подрже ову инициjативу, а специjални захтjев за подршку такође jе упућен и предсjедаваjућем ОЕБС-а, министру

Поступак рехабилитациjе председника српске владе за време рата чека одлуку Апелационог суда. Исти предлагачи суду нису били спорни у случаjу команданта ЈВуО. Случаj седам година „на леду“ Милан Недић НАСЛЕДНИЦИ Милана Недића, председника српске владе за време Другог светског рата, после рехабилитациjе генерала Драгољуба Михаиловића, очекуjу да суд коначно почне поступак рехабилитациjе њиховог претка. Захтев jе поднет jош пре седам година и два пута jе одбиjан „због неуредности“, да би га Апелациони суд у Београду вратио на поновно одлучивање. С обзиром на то да су предлагачи рехабилитациjе Драже Михаиловића, између осталих, били Српска либерална странка (правни наследник jе Српски либерални савет) и Удружење политичких затвореника и жртава комунистичког режима, коjи