Тачно jе утврђен броj жртава у Јасеновачком систему хрватских логора за истребљење Срба, Јевреjа и Рома Епископ Славонски г. Јован Ћулибрк jе за лист Недељник (бр. 189 од 27. августа 2015, изводи у прилогу) изjавио следеће: “Седамдесет година након престанка рада Јасеновца, ми jош увек баратамо с послератним процjенама, и jош увек нам недостаjе озбиљан рад на утврђивању броjа жртава. Зато, износити ауторативне тврдње о броjу jасеновачких жртава… jесте неморално”. Међунaродна комисиjа за истину о Јасеновцу (у коjоj ниjе било ни Срба ни Хрвата) jе jош 2010. г. утврдила тачан броj жртава у Јасеновачком систему хрватских логора за истребљење Срба, Јеврjа и Ром. Г. Епископу Јовану Ћулибрку, коjи се представља

Како jе обновљена дебата у Хрватскоj о усташком поздраву “За дом спремни”, за коjи многи тврдоглаво тврде да jе стари хрватски поздрав, портал Србиjа данас скреће пажњу на пар историjских чињеница. Анте Павелић Сасвим jе jасно да су се њиме служили функционери НДХ, коjи су остали у аналима историjе позанти као крволочни сарадници нациста у Другом светском рату, те као и њихови господари, организовали су масовна убиства и депортациjе цивила по националноj и расноj основи, махом Срба, Јевреjа и Рома. Пошто многи у Хрватскоj сумњаjу да су усташке власти искључиво користиле поздрав “За дом спремни”, већ, како данас многи тврде, “За дом и поглавника спремни”, ево неколико историjских чињеница: У

Предавање од Јасеновца до Олуjе Систем усташких концентрационих логора у Јасеновцу данас, осим мjеста сjећања, све више представља и мjесто заборава, што jе дубоко повезано са историjом Југославиjе након 1945. године, али и догађаjима за време њеног рушења деведесетих година прошлог виjека, тврди историчар из Бањалуке Жељко Вуjадиновић. Вуjадиновић jе на предавању “Од Јасеновца до `Олуjе`” за учеснике Фестивала студентских позоришта “Кестенбург” у Бањалуци рекао да данас и даље постоjе велике непознанице о овом логору, иако се чини да jе о Јасеновцу познато све. “Специфичност Јасеновца у односу на друге концентрационе логоре jе да jе он био `мануфактура убиjања`, за разлику од Аушвица коjи jе био `индустриjа убиjања`”, рекао jе

У име предсjеднице Републике виjенац jе положила њена изасланица, равнатељица Спомен-подручjа Јасеновац Наташа Јовичић, а потом су виjенце положила изасланства Сабора и Владе, те локалних власти и ромских удруга УШТИЦА – Комеморациjом у организациjи Ромске удруге “Кали Сари” на ромском гробљу Уштици, гдjе леже посмртни остаци 16.173 Рома убиjених у усташком логору Јасеновцу, у недjељу jе, четврту годину заредом, обиљежен Међународни дан сjећања на ромске жртве Пораjмос. У име предсjеднице Републике виjенац jе положила њена изасланица, равнатељица Спомен-подручjа Јасеновац Наташа Јовичић, а потом су виjенце положила изасланства Сабора и Владе, те локалних власти и ромских удруга. Комеморациjу jе отворио и на страдање Рома у Другом свjетском рату, а посебно у

Милица Котур и Дане Малешевић на коференциjи за новинаре Министарство просвjете и културе Републике Српске расписало jе анонимни међународни конкурс за израду идеjног урбанистичко-архитектонског рjешења Мемориjалног центра у Спомен-подручjу Доња Градина, коjи ће бити смjештен на око 4,5 хектара површине. Министар просвjете и културе Републике Српске Дане Малешевић рекао jе да ће центар имати шест диjелова – прилазни плато, макету логора Јасеновац и Доња Градина, затим музеj, административни и образовно-истраживачки центар са техничким блоком, плато за комеморациjе и манифестациjе, вjерске обjекте Срба, Јевреjа и Рома, и споменике жртвама и настрадалоj дjеци. Истичући да jе риjеч о сложеном проjекту, Малешевић jе навео да ће конкурс бити отворен до 9. новембра, те

Доња Градина Министарство просвjете и културе Републике Српске расписало jе међународни тендер за израду идеjног урбанистичко-архитектонског рjешења Мемориjалног центра у Доњоj Градини, коjи jе обjављен на порталу Агенциjе за jавне набавке БиХ, потврђено jе Срни у Министарству. Тендер jе расписан у понедjељак, 27. jула, а рок за приjаву понуђача jе 9. новембар ове године. Директор Јавне установе “Спомен-подручjе Доња Градина” Милорад Буква оциjенио jе за Срну да расписивање тендера представља први конкретан корак ка реализациjи Програма уређења ове установе. Програм уређења “Спомен-подручjа Доња Градина” дониjела jе Народна скупшина Републике Српске. Реализациjа овог програма предвиђа изградњу мемориjалног центра са прилазним платоом, музеjем, истраживачким центром, макетом логора “Јасеновац”, те изградњу административно-образовног центра,

 Спомен – подручjе Доња Градина На Интернет презентациjи Спомен-подручjа “Доња Градина” доступна jе апликациjа коjа омогућуjе виртуелни обилазак тог мемориjалног комплекса, потврдио jе данас Срни директор те jавне установе Милорад Буква. Апликациjа за виртуелни преглед на страници www.jusp-donjagradina.org доступна jе од 1. jула. Приступ апликациjи омогућен jе и мобилним телефонима. “Виртуелним приказом обухваћена су сва гробна поља и други обjекти комплекса мемориjалног подручjа, а планирано jе и даље унапређење садржаjа тог приказа”, изjавио jе Буква. Буква jе нагласио да постоjи интерес за садржаjе приказане на Интернет презентациjи Спомен-подручjа “Доња Градина”. Он jе додао да jе иновирање и унапређење Интернет презентациjе у садржаjном и визуелном смислу предвиђено овогодишњим планом и програмом

Бискуп Миле Боговић Госпићко-сењски бискуп Миле Боговић тврди да су Хрвати жртве устаничке пушке из Срба – мjеста у коме су 1941. године формиране jединице за борбу против усташке НДХ. У мjесту Боричевац, током проповjеди, бискуп jе рекао да jе концентрациони логор Јасеновац – “велика лаж” и да се за ту “лаж” издваjаjу велика друштвена средства. Он сматра да jе и устанак у Србу “лаж”, као и многи други скупови на коjе се ослањао, како наводи, “партизанско-комунистички режим”. У мjесту Борићевац одржан jе контраскуп прослави устанка у Србу. Окупљени су користили усташки поздрав: “За дом спремни”, а говорници су тврдили да 27. jула у Србу “ниjе био антифашистички, него четнички

Конференциjа за новинаре Фондациjе Свети Александар Невски Народ коjи памти своjе жртве неће лако бити изложен новим жртвама, нити нападима, а сви они коjи су имали геноцидне намjере према српском народу имаjу их и даље и у том погледу се не треба заваравати, поручено jе данас са конференциjе за новинаре у београдском Медиjа центру коjу jе организовала Фондациjа “Свети Александар Невски”. Истакнуто jе да ће Фондациjа “Свети Александар Невски” и Српска народна партиjа у Скупштини Србиjе због тога покренути инициjативу да се изгради мемориjални комплекс српских жртава геноцида, коjи ће имати и научно-истраживачки и образовни институт коjи би се бавио истраживањем геноцида, етничких чишћења и масовних злочина над Србима у

Хрватски предсjедници се већ традиционално извињаваjу чим кроче на израелско тло. Као од шале, НДХ се назива злочиначком усташком државом и понизно се тражи опрост за њене злочине. Спомен плоча на мjесту усташког логора у ували Слана постављена 26.6.2010. – уништена три дана касниjе. Предсjедница Колинда Грабар-Китаровић посjетила jе у сриjеду Музеj холокауста у Јерусалиму гдjе jе изразила наjдубље каjање због свих жртава страдалих у вриjеме усташког режима у Хрватскоj. – Као предсjедница Хрватске, изражавам наjдубље каjање због свих жртава холокауста у Хрватскоj, страдалих од руке колаборационистичког усташког режима током Другог свjетског рата – рекла jе Грабар-Китаровић. Било jе и Срба Додала jе и да су у вриjеме НДХ, осим

Велик дио Хрвата судjеловао jе у антифашистичком покрету, а Хрватска jе утемељена на антифашизму, рекла jе Грабар-Китаровић Колинда Грабар-Китаровић         Фото: Reuters/Pixsell На почетку дводневног радног посjета Израелу, хрватска предсjедница Колинда Грабар-Китаровић била jе на свечаности даривања Yad Vashemu Oscara коjи jе Бранко Лустиг 1993. добио за “Шиндлерову листу”. У говору jе изразила “наjдубље каjање због свих жртава холокауста у Хрватскоj, страдалих од руке колаборационистичког усташког режима”. Обjаснила jе колику jе љагу таj режим бацио на хрватски народ, а поручила jе да се “због будућности морамо суочити са своjом прошлошћу и прихватити jе”. Додала jе да jе велик дио хрватског народа био дио антифашистичког покрета отпора те да jе “садашња РХ

Славко Голдштаjн Оваj текст пишем у поводу интервjуа равнатељице Јавне установе Спомен подручjе Јасеновац госпође Наташе Јовичић, коjи jе обjављен у Недjељном Јутарњем листу од 12. српња 2015. под насловом “Славко Голдстеин ми jе приjетио jер сам Колиндина савjетница”. Из уредништва Јутарњег листа ми jе речено како су жељели да одговорим такођер интервjуом с jедним од њихових новинара, али jа сам се одлучио одговорити цjеловитим текстом у коjем ћу моћи боље обjаснити што се заправо догодило. У сриjеду 17. липња посjетио сам Јавну установу Спомен подручjе Јасеновац и опширно разговарао с равнатељицом Наташом Јовичић и с неколико њених наjближих стручних сурадника. Проф. др. Иво Банац, моj некадашњи чести сураднику часопису

English Када из Србиjе пређете у Хрватску, уз А3 (Е-70) аутопут, након нешто више од сат времена вожње, наићете на скретање према Спомен подручjу Јасеновац. После неколико минута вожње, са лиjеве обале риjеке Саве, угледаћете локациjу концентрационог логора Јасеновац, из Другог светског рата, коjи jе гробље, споменик и музеj. Логор jе формиран од стране усташких снага Независне Државе Хрватске, а био jе активан између августа 1941. и априла 1945. године. Процењен броj жртава коjе су убиjене у комплексу логора Јасеновац, варира до 700.000, где су у великоj већини жртве ужасних и садистичих метода истребљења били Јевреjи, Срби и Роми. Успркос чињеници да jе броj жртава Јасеновца сличан броjу неких од

Скела за превоз логораша из Јасеновца на другу обалу риjеке Саве – у Доњу Градину на ликвидациjу, jун 1945. О књизи ће говорити: др проф. Смиља Аврамов, др проф. Надежда Винавер и академик Драгослав Михаиловић. У Парохиjском дому Свети Сава на Врачару, вечерас у 19.30 часова, биће представљена књига др Николе Николића „Јасеновачки логор“, коjу jе обjавила издавачка кућа „ННК Интернационал“ из Београда. Реч jе о аутентичном сведочењу преживелог логораша др Николе Николића. Књига садржи описе поjединачних и масовних страдања заточеника Јасеновачког логора, око сто фотографиjа, цртежа и мапа, и представља снажно сведочанство о трагичноj судбини српског народа у Другом светском рату. О књизи ће говорити: др проф. Смиља Аврамов,