Nadbiskup zagrebački Alojzije Stepinac, kandidat za sveca Katoličke crkve, sve vreme trajanja Nezavisne Države Hrvatske bio je, diplomatski rečeno, nemi svedok zločina i genocida.
Stepincu je smetao samo nehumani
transport zarobljenih na putu u logore smrti
Dok su se svakodnevno odvijala najmonstruoznija klanja i likvidacije Srba, Jevreja, Roma i hrvatskih antifašista, i to ne samo u Jasenovcu, Stepinac ostaje nem, ćuti pred zločinom i genocidom.
Istina, postoji jedna beleška u kojoj formalno protestuje kod poglavnika zbog „nehumanih uvjeta kako su transportirani zarobljeni Srbi i Jevreji“ na putu u logore smrti. Zamislite samo: nehumani uslovi transporta! Da li je to značilo da bi bilo u redu da su do poslednjeg odredišta bili „transportirani“ drugom klasom hrvatskih železnica?!
Ali Stepinac uzima i aktivnu ulogu u prikrivanju zločina. On je znao za jedan od najstrašnijih zločina Drugog svetskog rata, ubijanje 22.000 srpske dece s Kozare.
Samo mali broj njih preživeo je ovaj masakr, i to iz razloga da bi se poslali lažni snimci spasavanja dece u Međunarodni komitet Crvenog krsta u Ženevi, kako svedoči i jedan originalni ustaški „slikopis 38“.
Srpska deca u ustaškoj uniformi
„Rešenje srpskog pitanja “
U Pavelićevoj Hrvatskoj pobijeno je 91 odsto Jevreja (oko 30.000), a sam Pavelić se hvalio Hitleru u Berlinu 1942. godine da je on u Hrvatskoj bolje i efikasnije „rešio“ židovsko pitanje nego Hitler i Nemci. Romi nisu imali precizne spiskove svojih sunarodnika kao Jevreji, ali je opšteprihvaćeno da je njih bar 40.000 nestalo samo u Jasenovcu. Što se Srba tiče, preko pola miliona ubijeno je samo u Jasenovcu, dok su ostalima rasute kosti od ostrva Paga, preko Jadovna, Stare Gradiške, Jastrebarskog (jedini logor u Drugom svetskom ratu koji je bio rezervisan isključivo za decu!) i širom Hrvatske… „Rešenje“ srpskog pitanja po formuli „trećinu ubiti, trećinu pokatoličiti, a trećinu proterati“ finalizovano je „Olujom“ 1995. godine.
U tom, verovatno najmonstruoznijem zločinu Drugog svetskog rata, Stepinac je imao značajnu ulogu.
Dva čoveka su osmislila sve, uz Pavelićev blagoslov: Stepinac i Ljubo Miloš, komandant Jasenovca od 1942. godine.
Sem što se s Maksom Luburićem, svojim prijateljem koji mu je i našao „posao“, takmičio u najmonstruoznijem ubijanju Srba i Jevreja, Miloš je došao na ideju kako da sakrije tragove zločina.
Krvnik: Ljubo Miloš, komandant Jasenovca
Za to je bila odabrana grupa novih zarobljenih Srba. Lepo i pristojno su ih obukli. Tu su i već pomenuta srpska deca u ustaškim uniformama.
Cilj je bio da obmanu Međunarodni komitet Crvenog krsta u Ženevi i prikažu Jasenovac (treći logor u svetu po broju ubijenih) kao radni logor! Stepinac je obezbedio da njegov prijatelj iz Vatikana, monsinjor Mazuči poseti Jasenovac i posvedoči da je video lepo uređen radni logor?!
Prijatelji: Jerusalimski muftija u poseti kod Hitlera
Ne mare za zločince
Iako je posle rata Stepinac osuđen, ostavljen je da mirno živi u kućnom pritvoru, gde je i umro. I njegov saučesnik u spasavanju vrha ustaške države i iznošenju opljačkanog zlata – dr Krunoslav Draganović mirno je živeo u Sarajevu, gde je i umro 1967. godine. Draganović je ostavio agentima UDBA svoje svedočanstvo na devet hiljada stranica, koje je i danas nedostupno javnosti. O tome da je sam politički vrh Jugoslavije učestvovao u prikrivanju zločinaca, nisam imao predstavu dok mi direktno, u četiri oka, nije to rekao Simon Vizental u svojoj kancelariji 1986. godine, kada sam otišao u Beč da bih mu odneo dokumenta koja svedoče da je predsednik Austrije Kurt Valdhajm ratni zločinac. Nisam mu odneo dokumenta, i u Beč sam došao samo u košulji jer je sve nestalo: i kofer i dokumenta. – Sve ti je uzela jugoslovenska tajna policija – rekao mi je Vizental. – Slušaj me, oni štite ratne zločince! Ja sam još 1956. u Parizu sa MOSAD-om uhvatio El Huseinija, jerusalimskog muftiju, koji je bio i duhovni inspirator zloglasne Handžar divizije u Jugoslaviji i zagovornik totalnog istrebljenja Jevreja. Kada sam hteo da ga predam Jugoslaviji, iz Beograda je stigao odgovor: „Ne, pustite ga, on nije na našoj listi ratnih zločinaca!“
Verovali ili ne, ako biste u arhivi MKCK u Ženevi danas potražili nešto iz tog vremena o logoru Jasenovac, ne biste našli ni fotografiju Maksa Luburića ni Ljube Miloša, već samo dve-tri fotografije koje idilično prikazuju najstrašniji logor smrti kao mesto gde logoraši od pruća prave pletene korpe…
Ukinuta državna komisija
Po Titovom naređenju, 1948. godine ukinuta je Državna komisija FNRJ za utvrđivanje zločina okupatora i njegovih saveznika protiv naroda Jugoslavije! Ovaj dokument je nekadašnji jugoslovenski savezni sekretar za inostrane poslove Budimir Lončar čuvao kao najveću tajnu, ali se papir i danas nalazi u Ministarstvu spoljnih poslova pod brojem 925-4/86… U dokumentu stoji da je od svih registrovanih ratnih zločinaca Komisija za ratne zločine UN, od traženih 5.400 ratnih zločinaca, ustanovila da 2.700 mora biti isporučeno Jugoslaviji jer su na A listi i nikada ne mogu biti obuhvaćeni amnestijom i da im mora biti suđeno za stravične ratne zločine. Od toga ništa nije urađeno: niti je Jugoslavija tražila ove ratne zločince, niti ih je dobila.
Izvor: Blic
Vezane vijesti:
Nikolić: Papa nigdje ne žuri kada je riječ o proglašenju kardinala za sveca
SPC ODGAĐA BEATIFIKACIJU I TRAŽI STAV VATIKANA O NDH
Može li SPC da spreči da Stepinac postane svetac – Jadovno …
Vladimir Umeljić: „Sveti“ Alojzije Stepinac i Srbi – Jadovno …
SPC u procesu kanonizacije Stepinca? – Jadovno 1941.
Pismo Episkopu Jovanu Ćulibrku
Pismo Episkopu slavonskom Jovanu Ćulibrku povodom Dana …
Vladika Jovan i ministar Vulin na Jadovnu 29. juna 2014. u …
EPISKOP SLAVONSKI JOVAN ĆULIBRK: Srbi, dobro vagajte …