У згради ABF u Stokholmu (Sveavägen 41), 29. маjа, биће одржано вече сећања на жртве страдале у Јасеновачком логору у Независноj Држави Хрватскоj. Логор у Јасеновцу jе jедини у Европи коjи нису надзирали Немци већ Независна Држава Хрватска (НДХ) и усташки режим пуне 4 године. Спомен подручjе Јасеновац Према подацима Интернационалне Комисиjе за откривање истине о Јасеновцу, у коjоj нема представника ни са хрватске, ни са српске териториjе, у Јасеновачком систему хрватских концентрационих логора страдало jе преко 700 000 Срба, 23 000 Јевреjа и 80 000 Рома, од коjих jе било преко 110 000 деце до 14 година старости. Пробоj логора априла 1945. започело око 1000 (неки извори наводе 970),

Језгро новооснованог Друштва за истраживање троструког логора Јасеновац, коjе негира усташке масовне злочине, налази се дубоко унутар Католичке цркве. Црква jе друштву дала неколицину истакнутих људи, почевши од његова предсjедника, свећеника Стjепана Разума, а каптолски ‘Глас Концила’ редовито публицира и промовира његове чланове Улаз у логор Јасеновац Поздрав ‘За дом спремни’ jе лиjепи кршћански и домољубни поздрав. НДХ jе била израз стољетних тежњи хрватског народа за независношћу, а усташе су били борци за хрватску слободу. Хитлер jе био човjек коjи jе Хрватима допустио и изборио независност, а поглавник, добри и поштени др. Анте Павелић, био jе мудар, благ и увиђаван државник. Логор Јасеновац био jе сабирни и радни логор коjим

Само три месеца после окончања спора између Србиjе и Хрватске по међусобним тужбама за геноцид, одлука Међународног суда правде у том случаjу била jе документ на коjи су се позивали учесници jедног судског спора у Паризу. Можда то и не би била толико чудно да се на оптуженичкоj клупи ниjе нашао легендарни амерички музичар Боб Дилан због изjаве коjом jе он наводно увредио Хрвате. Он jе у интервjуу за амерички магазин „Ролингстоун” 2012. године рекао:„Ако у своjоj крви имате робовласника или припадника Кjу-клукс-клана, црнци то могу да осете. Баш као што Јевреjи могу да осете нацистичку крв или као што Срби могу да осете хрватску крв.” У одбрану хрватске части

Живећи између Истока и Запада, Срби често бирали између два зла. Ниjе се на Козари jуришало за марксизам, jош мање за титоизам, већ за српску слободу. Др Андреj Фаjгељ ОВЕ године Србиjа обележава 70 година победе над фашизмом и 70 година од победе комунизма. Хоћемо ли знати да разликуjемо ове две победе? Трипут мери jедном сеци, каже народна мудрост. Ми никако да пресечемо, не зато што jе тешко измерити, већ зато што смо негде затурили основно мерило: српско становиште. То jе разлог што нас комунизам увек изнова збуни и изненади, као снег у децембру, ево већ читав век. Довољно jе да видимо петокраку на рускоj шапки да опет почнемо да се

Покушаjи рехабилитациjе усташког режима све гласниjи, антифашизам у дефанзиви. Срамотно оснивање Друштва за истраживање логора ЗАГРЕБ ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА „НОВОСТИ“ НАКОН што jе хрватска председница Колинда Грабар Китаровић ненаjављено отишла у Блаjбург, Мацељ и Тезно, jуче jе и хрватски премиjер Зоран Милановић положио венац пред масовну гробницу у Тезном краj Марибора. Док хрватска десница обилази Блаjбург, где су у наjвећем броjу убиjени припадници злогласних усташких jединица, у Тезном jе било и цивилних жртава. Милановић ниjе ишао у Блаjбург, где се у суботу очекуjе долазак готово 20.000 људи. Хрватска председница, иначе покровитељ обележавања 70. годишњице догађаjа на Блаjбургу, ипак неће лично доћи на скуп, већ jе тамо била без претходне наjаве,

Дража jе, у новоj Југославиjи, као ратни злочинац требао Хрватима и то су им српски комунисти даровали Ратко Дмитровић РЕХАБИЛИТАЦИЈА Драже Михаиловића не може избрисати злодела четничког покрета почињена у сарадњи с нацистима и фашистима током Другог светског рата коjа су на овим просторима донела велике патње и страдања – изjавила jе председница Хрватске, Колинда Грабар Китаровић, 14. маjа, око 11 сати, те одмах отишла до Блаjбурга (деведесетак минута вожње од Загреба) и тамо положила цвеће на споменик усташким злочинцима коjи су на том месту страдали маjа 1945. године. Може ли ово да се разуме, и како? Поручуjе ли Колинда, речима и делима, да jе Дража био фашиста а Павелић

Јасеновац Предсjедник Антифашистичке лиге Хрватске Зоран Пусић упутио jе писмо хрватском министру управе Арсену Бауку са захтjевом да поништи спорно рjешење града Загреба о упису у регистар удружења Хрватске Друштву за истраживање троструког логора Јасеновац jер оно ревитализира злочиначки карактер Независне Државе Хрватске. “То рjешење ни по чему се не разликуjе од хипотетичког рjешења коjе би издало Министарство управе у данашњоj Њемачкоj друштву чиjи оснивачи jавно поричу жртве Дахауа или Аушвица, а друштво осниваjу с намjером доказивања да Холокауста ниjе било”, наводи се у писму. Риjеч jе о друштву чиjи су чланови историчари коjи су у jавности познати по систематском релативизирању злочиначког карактера усташког режима. Градска управа Загреб дониjела jе

„Oва књига jе наjбољи одговор онима коjи дочекуjу папу у jуну ове године у Сараjеву, и онима коjи га зову у Србиjу… Зато смо одлучили да одштампамо први нецензурисано издање на српском jезику – и то ћирилицом!“ Бранимир Нешић, директор издавачке куће Catena mundi говори за наш саjт о новом издавачком подухвату, коjи ће обележити 2015. годину. Да ли jе тачна вест да се Ваша издавачка кућа спрема за jош jедан велики подухват? Прошле године сте обjавили енциклопедиjу Catena mundi, таjну историjу Срба коjу jе приредио Предраг Драгић Киjук, а шта планирате за ову годину? – После другог и трећег издања енциклопедиjе српског народа Catena mundi, наша издавачка кућа, коjа носи име

Српско просветно-културно друштво “Просвjета” у Аустриjи упутило jе, поводом 70. година победе над фашизмом, протест редакциjи речника немачког jезика “Дуден” због обjашњења речи “усташа” у новом, осавремењеном издању тог речника. У писму “Просвjета” упозорава да обjашњење именице “усташа” не може бити – “хрватски националистички покрет коjи се у Другом светском рату борио против српског централизма”. Српско удружење затражило jе да се то обjашњење исправи, с обзиром на, како се наводи, фашизам у Независноj држави Хрватскоj (НДХ), доношење “расних” закона у НДХ, као и геноцид коjа jе та НДХ, посебно кроз усташки покрет, организовано годинама спроводила над Србима, али и Јевреjима и Ромима у Другом светском рату. “Просвjета” jе подсетила редакциjу

Радио Јереван и сви медиjи у Јермениjи посветили су ових дана скоро све своjе емисиjе и новинске странице обележавању стоте годишњице геноцида над jерменским народом Помен jерменским жртвама у Цицернакаберду у Јеревану (Фото: Роjтерс) Специjално за „Политику” Јереван – Легендарни Радио Јереван ниjе протеклих дана емитовао у целом свету позната питања и шаљиве одговоре. Шале су уступиле место озбиљним темама. И Радио Јереван и сви медиjи у Јермениjи посветили су последњих дана априла скоро све своjе емисиjе и новинске странице обележавању стоте годишњице геноцида над jерменским народом. Сваке године, 24. априла, обележава се годишњица почетка великог погрома над Јерменима у Отоманском царству. Тог дана 1915. године започела су хапшења истакнутих jерменских

Њихову пажњу имате док траjе њихово путовање У jесен 2009. уписао сам докторат у Америци. Срећом, већ 2010. био сам асистент на летњем програму коjи води додипломце из Америке на Балкан. Те године смо ишли у Јасеновац, да видимо хрватску и српску (Доња Градина) верзиjу прошлости. Једва сам чекао да покажем студентима историjски контекст jугословенске драме. Кад смо стигли у Доњу Градину, jедва сам чекао да одемо. Практично ниjе имало шта да се види, осим броjева жртава. У хрватском музеjу Јасеновца, неколико студената jе отворено коментарисало како jе „све умивено”. Један jе рекао: „Више веруjем хрватскоj верзиjи. Они су понудили нешто више од табле са броjевима.” Студенти су свесни да

Симо Брдар Сценаристи, режисеру, књижевнику и дугогогодишњем кустосу Спомен-подручjа “Доња Градина” Сими Брдару уручено jе признање “Златни грб општине Козарска Дубица са Повељом”, коjе му jе додиjељено за изузетан допринос развоjу општине и постигнуте врхунске резултате и успjех у области науке, културе и умjетности. Брдару, коjи се документарним филмом и истраживањем геноцида и холокауста углавном на подручjу НДХ бави више од 25 година, признање jе уручено синоћ на свечаноj сjедници Скупштине општине Козарска Дубица, у оквиру обиљежавања Дана општине Козарска Дубица. Брдар jе почасни члан Издавачког савjета Института Јасеновац у Њуjорку од 2007. године, члан одбора за организациjу, оснивач, бивши директор и кустос Јавне установе Спомен-подручjе “Доња Градина”. На филмском

Начелник општине Козарска Дубица Миле Злоjутро изjавио jе да jе Дан општине – 27. април обиљежен на начин примjерен времену, свечаном сjедницом Скупштине општине, неколико спортских догађаjа и изложбом слика. “Ред jе да увиjек споменемо и да се сjећама наших жртава и чињенице да су приjе 70 година jединице Народно-ослободилачке воjске ослободиле Козарску Дубицу, и то само неколико дана приjе краjа рата у Европи”, рекао jе Злоjутро на свечаноj сjедници Скупштине општине поводом обиљежавања 27. априла – Дана општине Козарска Дубица. Злоjутро jе подсjетио да jе Козарска Дубица приjе 70 година затворила наjцрњу страницу у историjи те општине, у коjоj jе током Другог свjетског рата, а наjвише у логору Јасеновац,

Предсjедник Коалициjе удружења избjеглица у Србиjи Миодраг Линта изjавио jе да премиjер Хрватске Зоран Милановић “ниjе рекао истину” када jе, у говору на обиљежавању 70 година од пробоjа логораша из логора Јасеновац, рекао да jе хрватски народ отишао у партизане да заштити Србе. “Чињенице недвосмислено показуjу да хрватски народ у првим годинама рата ниjе бранио Србе. Важно jе нагласити и да над Србима ниjе провођен зулум, него jе почињен геноцид у складу са доктрином усташког режима да трећину Срба треба побити, трећину покатоличити и трећину иселити”, истакао jе Линта. Линта jе указао да jе, према резултатима истраживања професора Филозофског факултета у Загребу Иве Голдтшаjна, у партизанским jединицама на подручjу Хрватске

У Јасеновцу jе данас обележена 70. годишњица пробоjа логораша из наjвећег усташког концентрационог логора, а том скупу су присуствовали премиjер Хрватске Зоран Милановић, председник Сабора Јосип Леко, те више министара   Јасеновац У Јасеновцу jе данас обележена 70. годишњица пробоjа логораша из наjвећег усташког концентрационог логора, а том скупу су присуствовали премиjер Хрватске Зоран Милановић, председник Сабора Јосип Леко, више министара и градоначелник Загреба Милан Бандић, али не и председница државе Колинда Грабар Китаровић. Обраћаjући се присутнима, Милановић jе рекао да jе Хрватска утемељена на одлукама Земаљског антифашистичког већа народног ослобођења Хрватске (Завнох), што jе потврђено и у Уставу. Притом jе “свима коjима то ниjе jасно” поручио да се демократским