Јован Ћулибрк Ваше преосвештенство, Обраћам Вам се поводом интервjуа коjи сте 27. aвгуста ове године дали часопису Недељник. Претпостављам да нисам jедини на кога jе интервjу оставио снажан утисак с обзиром на чињеницу да jе Канцелариjа Епархиjе славонске већ следећег дана обjавила деманти коjим Вас брани од оптужбе да сте у свом излагању бранили надбискупа Степинца и његову улогу у геноциду над Србима у Независноj Држави Хрватскоj 1941-1945. Као стручњак за питања холокауста и челник Одбора за Јасеновац Српске Православне Цркве, Ви сте у изванредном положаjу не само да сагледате неизмерну страхоту геноцида над српским народом коjи jе у НДХ извршен што уз отворену што прећутну подршку (jа бих

  Да ли су злочини Хермана Геринга делимично или сасвим опростиви због тога што се он храбро држао пред Нирнбершким судом за ратне злочине у чиjем саставу jе било и руских комуниста? Милорад Вучелић Да ли jе свако ко jе за доказано почињена злочинства и геноцид над Србима одговарао пред неким судом у коjем су седели комунисти, невин или чак хероj или будући светац? И да ли ћемо се, и зашто, око тога „сигурно сложити“ и откуд некоме уопште било каква идеjа да се око тако нечега можемо сагласити или чак помислити да се сагласимо? Каква jе то чудовишна ревизиjа историjе по коjоj jе невин и узвишен свако онаj кога jе осудио

Поводом празника Светих мученика Јасеновачких (13. септембар) организуjе се путовање у Јасеновац и Доњу Градину.   Програм путовања: – Полазак у недељу 13. септембра аутобусом из Новог Сада – Манастир Јасеновац (Света архиjереjска литургиjа) – Спомен – подручjе Доња Градина – „Топола ужаса“ у Доњоj Градини – Посета српском мученичком селу Драксенић – Пакрац – Саборни храм свете Троjице и Владичански двор – Манастир Пакра – налази се између Пакраца и Дарувара – Манастир Свете Ане – налази се у близини Дарувара   Детаљниjе о местима коjе ћемо посетити можете да видете на следећим везама: www.eparhija-slavonska.com http://www.jusp-donjagradina.org/ http://www.jadovno.com/   Броj места jе ограничен. Приjаве ће се вршити док се не

Председник документационог центра „Веритас“ Саво Штрбац говорио jе у емисиjи „Ћирилица“ Хепи телевизиjе о похвраћењу и поримокатоличењу Срба у Хрватскоj у наше време. „Рецимо, похвраћуjу се урбани Срби – то су они коjи почињу да се пишу као Хрвати, коjи престаjу да славе своjе славе, само да би задржали некакве позициjе коjе су имали до тада, да би задржали посао…“, рекао jе Штрбац. Говорећи о преласку Срба из православља у римокатолизизам, Саво Штрбац jе рекао да се неколико месеци после „Олуjе“ у Београду срео са загребачким свештеником Миленком Поповићем коjи му jе тада испричао да се његов свештенички посао свео на издавање потврда деци коjа су крштена као православци. „Питао

Пише Владимир Димитриjевић Како су надбискупа Алоjзиjа и усташку државу Хрватску, половином прошлог века, видели и о томе  потом сведочили демократски ориjентисани Хрвати Недавно смо од jедног високопостављеног лица из СПЦ добили упозорење да ми, као Срби, морамо бирати речи кад говоримо о надбискупу Алоjзиjу Степинцу, кога Ватикан сматра „блаженим“. Решили смо да таj савет послушамо, па да чуjемо гласове Хрвата коjи нису били ни усташе, ни комунисти, него демократски ориjентисани и уз Владу Краљевине Југославиjе у Лондону. ПАПА И ХРВАТИ М. Мирошевић Сорго (Хрват) посланик Владе Краљевине Југославиjе у Ватикану, посетио jе, jош почетком августа 1941. године, папу Пиjа Дванаестог и обавестио га о „последицама коjе би могле настати

Стручњак за црквено-правну историjу Зоран Чворовић упозорава да православни Срби не смеjу да прихвате релативизовање улоге Алоjзиjа Степинца у НДХ, када jе на наjмонструозниjи начин страдало неколико стотина хиљада њихових сународника. Професор Чворовић за „Вести“ упозорава да се на то не сме пристати ни када слични ставови долазе из СПЦ, као што jе то недавно учинио владика славонски Јован поруком да ћемо „сви ми морати добрано одвагати сваку реч, прошлу и будућу, у погледу Степинца“.   Зоран Чворовић Зашто jе папа предложио комисиjу Ватикана и СПЦ о канонизациjи Степинца? – Тешко jе Србина уловити у прозелитску клопку екуменизма све док постоjи jасна разлика између усташког викара надбискупа Степинца и Светих

Алоjзиjе Степинац Хоће ли Српска православна црква на краjу прихватити светитељски ореол Алоjзиjа Степинца, захваљуjући вештом маневру Ватикана и опортунизму „екуменске струjе“ СПЦ?! Ово се питање наметнуло после интервjуа славонског епископа Јована и обраћања кардинала Јосипа Бозанића у размаку од свега неколико дана, када су обоjица високих свештеника две цркве у медиjски фокус процес канонизациjе загребачког надбискупа из времена злогласне НДХ. Загребачки надбискуп и кардинал Јосип Бозанић jе у недељу, после мисе у Риjеци, верницима обjаснио у коjоj се фази сада налази процес канонизациjе, увераваjући присутне да jе папа Фрања за то да Степинац буде проглашен светим. То што jе Ватикан позвао СПЦ да заjеднички формираjу комисиjу коjа ће бавити аргументима

Патриjарх Иринеj: Папа ми jе рекао да ниjе хвалио Степинца БЕОГРАД – Ниjе тачно да jе папа Фрања хвалио Степинца и да jе подржао његову канонизациjу. То jе лаж. Он jе поручио да ће о свему томе jош размислити! Овако патриjарх српски Иринеj коментарише тврдње загребачког надбискупа Јосипа Бозанића да jе папа Фрања, наводно, подржао проглашење католичког надбискупа коjи jе подржавао усташтво Алоjзиjа Степинца за свеца и да jе у писму упућеном нашем патриjарху одбацио све приговоре СПЦ. Иринеjу jе било тешко да даље говори. Уз дуге паузе у телефонском разговору, замолио нас jе да га разумиjемо. „Све што сам имао да кажем о Степинцу рекао сам коме jе требало.

Тачно jе утврђен броj жртава у Јасеновачком систему хрватских логора за истребљење Срба, Јевреjа и Рома Епископ Славонски г. Јован Ћулибрк jе за лист Недељник (бр. 189 од 27. августа 2015, изводи у прилогу) изjавио следеће: „Седамдесет година након престанка рада Јасеновца, ми jош увек баратамо с послератним процjенама, и jош увек нам недостаjе озбиљан рад на утврђивању броjа жртава. Зато, износити ауторативне тврдње о броjу jасеновачких жртава… jесте неморално“. Међунaродна комисиjа за истину о Јасеновцу (у коjоj ниjе било ни Срба ни Хрвата) jе jош 2010. г. утврдила тачан броj жртава у Јасеновачком систему хрватских логора за истребљење Срба, Јеврjа и Ром. Г. Епископу Јовану Ћулибрку, коjи се представља

Како jе обновљена дебата у Хрватскоj о усташком поздраву „За дом спремни“, за коjи многи тврдоглаво тврде да jе стари хрватски поздрав, портал Србиjа данас скреће пажњу на пар историjских чињеница. Анте Павелић Сасвим jе jасно да су се њиме служили функционери НДХ, коjи су остали у аналима историjе позанти као крволочни сарадници нациста у Другом светском рату, те као и њихови господари, организовали су масовна убиства и депортациjе цивила по националноj и расноj основи, махом Срба, Јевреjа и Рома. Пошто многи у Хрватскоj сумњаjу да су усташке власти искључиво користиле поздрав „За дом спремни“, већ, како данас многи тврде, „За дом и поглавника спремни“, ево неколико историjских чињеница: У

Предавање од Јасеновца до Олуjе Систем усташких концентрационих логора у Јасеновцу данас, осим мjеста сjећања, све више представља и мjесто заборава, што jе дубоко повезано са историjом Југославиjе након 1945. године, али и догађаjима за време њеног рушења деведесетих година прошлог виjека, тврди историчар из Бањалуке Жељко Вуjадиновић. Вуjадиновић jе на предавању „Од Јасеновца до `Олуjе`“ за учеснике Фестивала студентских позоришта „Кестенбург“ у Бањалуци рекао да данас и даље постоjе велике непознанице о овом логору, иако се чини да jе о Јасеновцу познато све. „Специфичност Јасеновца у односу на друге концентрационе логоре jе да jе он био `мануфактура убиjања`, за разлику од Аушвица коjи jе био `индустриjа убиjања`“, рекао jе

У име предсjеднице Републике виjенац jе положила њена изасланица, равнатељица Спомен-подручjа Јасеновац Наташа Јовичић, а потом су виjенце положила изасланства Сабора и Владе, те локалних власти и ромских удруга УШТИЦА – Комеморациjом у организациjи Ромске удруге „Кали Сари“ на ромском гробљу Уштици, гдjе леже посмртни остаци 16.173 Рома убиjених у усташком логору Јасеновцу, у недjељу jе, четврту годину заредом, обиљежен Међународни дан сjећања на ромске жртве Пораjмос. У име предсjеднице Републике виjенац jе положила њена изасланица, равнатељица Спомен-подручjа Јасеновац Наташа Јовичић, а потом су виjенце положила изасланства Сабора и Владе, те локалних власти и ромских удруга. Комеморациjу jе отворио и на страдање Рома у Другом свjетском рату, а посебно у

Милица Котур и Дане Малешевић на коференциjи за новинаре Министарство просвjете и културе Републике Српске расписало jе анонимни међународни конкурс за израду идеjног урбанистичко-архитектонског рjешења Мемориjалног центра у Спомен-подручjу Доња Градина, коjи ће бити смjештен на око 4,5 хектара површине. Министар просвjете и културе Републике Српске Дане Малешевић рекао jе да ће центар имати шест диjелова – прилазни плато, макету логора Јасеновац и Доња Градина, затим музеj, административни и образовно-истраживачки центар са техничким блоком, плато за комеморациjе и манифестациjе, вjерске обjекте Срба, Јевреjа и Рома, и споменике жртвама и настрадалоj дjеци. Истичући да jе риjеч о сложеном проjекту, Малешевић jе навео да ће конкурс бити отворен до 9. новембра, те

Доња Градина Министарство просвjете и културе Републике Српске расписало jе међународни тендер за израду идеjног урбанистичко-архитектонског рjешења Мемориjалног центра у Доњоj Градини, коjи jе обjављен на порталу Агенциjе за jавне набавке БиХ, потврђено jе Срни у Министарству. Тендер jе расписан у понедjељак, 27. jула, а рок за приjаву понуђача jе 9. новембар ове године. Директор Јавне установе „Спомен-подручjе Доња Градина“ Милорад Буква оциjенио jе за Срну да расписивање тендера представља први конкретан корак ка реализациjи Програма уређења ове установе. Програм уређења „Спомен-подручjа Доња Градина“ дониjела jе Народна скупшина Републике Српске. Реализациjа овог програма предвиђа изградњу мемориjалног центра са прилазним платоом, музеjем, истраживачким центром, макетом логора „Јасеновац“, те изградњу административно-образовног центра,