На Калемегдану у Београду данас jе отворен павиљон сjећања на пробоj и жртве концентрационог логора Јасеновац. Ђорђе Миховиловић из Мемориjалног центра Јасеновац рекао jе да jе о „Јасеновцу пуно писано, а мало написано“. „Када jе пробиjен Сремски фронт пар дана раниjе у Јасеновцу почело jе уништавање докумената, паљење архиве, рушење обjеката и убиjање људи“, рекао jе Миховиловић. Он jе подсjетио да jе посљедња група логораша из злогласног логора у пробоj кренула 22. априла 1945. године. Према његовим риjечима, на пробоj се одлучило 1.073 логораша из Циглане, а преживjело jе њих 90. „Нисмо знали тачан броj људи коjи jе преживио пробоj из Јасеновца. Желећи то да поправимо успjели смо да попишемо

Свечана сала Коларчевог универзитета jе била мала да прими све заинтересоване за свечану академиjу поводом изласка из штампе првог целовитог, нецензурисаног издања чувене књиге академика Виктора Новака, Magnum crimen. Редакциjа Србин.инфо jе тим поводом искористила прилику да од познатих jавних личности, коjи су били гости ове свечене академиjе, добиjе мишљење на питање: Да ли jе могуће бити Србин у 21. век без сећања на злочине коjе су над српским народом учињени у 20. веку? Ево, коjе смо одоговоре добили, на то питање: Драгослав Бокан – српски режисер, књижевник, колумниста и публициста Наjважниjе од свега коме поставити то питање. Смањуjе се броj оних коjима се може поставити то питање, а да они

Поштовани господине проф. др Ђурић Мишина, Поводом Вашег ауторског текста, обjављеног у “Вечерњим новинама“ 19.08.2015. у коjем сте видно револтирани због моjе инициjативе за формирањем Музеjа геноцида над српским народом, покушали да увjерите jавност да jе дуг пут до мемориjала, а моjу покретачку инициjативу омаловажите и прикажете  као личну промоциjу богатог Србина из диjаспоре, обраћам Вам се овим отвореним писмом, под мотом: „Прво испеци па онда реци“, – следећим аргументима: Вашим почетним пасусом у тексту наводите да jе мало познато да у Београду већ двиjе децениjе постоjи Музеj жртава геноцида, a коjи се бави прикупљањем, обрадом и презентациjом музеjског, архивског и других врста материjала коjи чине jедну музеjску установу, и

Дана 9. октобра 2015. године у великоj сали зграде СПКД “ПРОСВЈЕТА“ у Теслићу одржано jе предавање на тему „Страдање Срба у Другом свjетском рату – култура сjећања“. Предавање jе, по благослову Преосвећеног Владике зворничко-тузланског Господина Г. Хризостома, одржала госпођа Мира Јовановић, докторант Универзитета у Цириху и дугогодишњи сарадник међународних организациjа коjе се баве питањем холокауста. Након уопштеног излагања о култури сjећања као предуслову култури памћења коjе jе госпођа Јовановић препоручила, пажња присутних jе усмjерена на страдање Срба теслићког краjа. Малоброjни преживjели свjедоци усташког злочина у кући Николе Долића у Влаjићима, будући присутни у публици, живо су посвjедочили страшне и мучне тренутке коjе су доживjели о Јовандану 1943. године. Овим предавањем

  Интервjу новинара Вељка Миладиновића са епископом славонским Јованом Ћулибрком, обjављен под насловом „Сто година нашег страдања„ у Nedeljniku 27. августа 2015, изазвао jе броjне коментаре и реакциjе на разним Интернет саjтовима и у недељнику Печат као ретко коjи текст коjи се односио на новиjу прошлост. Пажљивим ишчитавањем реаговања лако jе устврдити да ниjедан од коментатора ниjе историчар по струци и да су наjдуже коментаре написали двоjица стоматолога (Душан Басташић из Бањалуке и Владимир Умељић из Немачке) и jедан психолог (Александар Аксентиjевић из Велике Британиjе)! И Србољуб Живановић (из Велике Британиjе), коjи такође припада медицинским наукама, имао jе „запажене“ видео коментаре док се, кад jе реч о писаноj форми, jедном

Загреб – Брисел од Хрватске тражи да законима прецизно предвиди кривично гоњење оних коjи поричу фашистичке злочине, преносе хрватски медиjи позиваjући се на изjаву повjеренице ЕУ за правосуђе Вере Јоурове. Виjест jе муњевито обишла регион, са акцентом на дио њене изjаве да Хрватска у своjе законе ниjе прецизно „криминализовала негирање холокасута“. Европска комисиjа жели да се у кривичном закону наведе како jе негирање холокауста и осталих злочина фашизма кажњиво. Након што jе загребачко Општинско државно тужилаштво одбацило кривичну приjаву против аутора поруке „Педере у логоре“, jер jе аутор таj позив обjавио под утицаjем „психологиjе масе, због чега ниjе имао намjеру да подстиче на насиље и мржњу“, Државно тужилаштво Републике Хрватске

У Београду jе вечерас представљено прво ћирилично издање књиге „Магнум кримен“ аутора Виктора Новака, коjа открива злочиначке планове Ватикана и римокатоличког свештенства над православним Србима у Независноj Држави Хрватскоj (НДХ) и садржи два нова до сада необjављена поглавља. Академик Василиjе Крестић, чиjом су заслугом два раниjе изостављена поглавља укомпонована у ново издање, каже да дjело „Магнум кримен“ остаjе у темељима науке изучавања геноцида коjи су усташе починиле над Србима у НДХ. Он подсjећа да jе Ватикан екскомуницирао Новака, коjи jе рођен као Хрват римокатолик, због његовог исцрпног рада на истини и документациjе коjа jе аргументовано показала да jе Ватикан годинама приjе злочина потпиривао усташтво у Хрватскоj. „Ниjе чудно што jе

Након седам дугих децениjа Србиjа jе добила филм о Јасеновцу. Снимање остварења коjе прати страдање светог новомученика Вукашина из Клепаца, приведено jе ових дана краjу. У великом интервjуу Хазардеру, творац филма, ерудита Милан Зарић, открива детаље везане за ово филмско остварење. Закључуjе да jе филм коjи говори о jасеновачким мученицима само делић потеза коjи су нам као народу потребни како бисмо се освестили. “Не мислим да ће оваj филм бацити папу на колена, али да ће мало клецати, то очекуjем”, поручуjе Зарић. Радња филма прати страдање Срба у НДХ коjа jе, како истиче наш саговорник, била држава чиjи су кољачи у ствари само спроводили закон те државе. Дело носи и

Позивамо православне Србе и све људе добре воље, коjима jе истина важниjа од интереса, да Новаков Magnum crimen схвате као књигу без коjе се не може, и да дођу где год се ова књига представља и где год се зло усташтва тумачи и обjашњава. У среду, 14. октобра, на Покров Маjке Божjе на Коларчевом народном универзитету у Београду, с почетком у 19.30, биће представљено ново, прво ћирилично, и целовито издање студиjе о везама Ватикана и усташтва, коjу jе написао Хрват jугословенске ориjентациjе, чувени историчар Виктор Новак. Књига се поjавила у прави час, баш у тренуцима кад Ватикан намерава да Степинца прогласи за свог универзалног свеца, и настоjи да „омекша“ став

(Из књиге „Против заборава и табуа /Јасеновац 1941 – 1991/ Владимира Дедиjера и Антуна Милетића, издавачи: И. П. Прегрес Сараjево и Удружење за истраживање геноцида и ратних злочина, Београд, Сараjево, 1991.) Концентрациони логор Јасеновац престао jе да постоjи кад су логораши 22. априла 1945. године извршили пробоj. Више од 90% логораша jе погинуло у том jуришу. У порушени Јасеновац 2. маjа 1945. године ушле су jединице Југословенске армиjе. Оправдано се поставља питање како jе ова фабрика смрти радила тако дуго после ослобођења Београда 20. октобра 1944. године и пола териториjе Југославиjе. Кад су jединице ЈА ушле у Јасеновац затекли су, поред стравичног призора, разрушене обjекте… Доста од тога било jе

Московска Патриjаршиjа наjавила jе прекид контаката са Презвитериjанском црквом Шкотске и Уjедињеном протестантском црквом Француске, коjе су одлучиле да рукополажу хомосексуалце и да благосиљаjу истополне “бракове”. Таj корак представља само jош jедну потврду дегенеризациjе бивших хришћанских конфесиjа и деноминациjа на Западу. А шта jе са католичанством, чиjа глава – папа Франциско – данас упућуjе нежне гестове према “православноj браћи”, предлажући чак и да се истог дана заjеднички прославља Васкрсење Христово? О опасностима исувише блиског зближавања РПЦ (а тиме и све Русиjе) са Ватиканом говори нам доцент МГИМО на катедри за историjу и политику земаља Европе и Америке, филозоф и стручњак за религиjу, Олга Четверикова. Данашњи jаз са протестантима свакако ниjе

У Јевреjском културном центру „Арие Ливне“ у Бањалуци синоћ jе отворена изложба „Анатомиjа заборава“, на коjоj jе представљена музеjска грађа посвећена страдању цивила на простору такозване Независне Државе Хрватске. Аутори ове изложбе, коjу су организовали Јевреjски културни центар и Народна и универзитетска библиотека Републике Српске, су Вања Шмуља, Споменка Кузмановић и Љубица Милекић. Изложба jе настала на основу грађе Музеjа жртава геноцида из Београда, Музеjа револуциjе на Мраковици, Музеjа „Козара“ из Приjедора, Музеjа и Архива Републике Српске, Српског националног друштва Пребиловци из Београда, Удружења потомака и поштовалаца жртава логора смрти НДХ Госпић-Јадовно-Паг, бањалучког градског Удружења бивших логораша Другог свjетског рата и Народне библиотеке Србиjе. Шмуља jе рекла да jе ова

Хрватска jавност, а нарочито десне странке, веома су незадовољни чињеницом да Ватикан формира заjедничку радну гупу у коjоj би представници Католичке и Српске православне цркве (СПЦ) размотрили аргументе за и против проглашења Алоjзиjа Стjепинца за свеца.“Ово jе изашло из теолошких оквира и постало прворазредно политичко питање коjе не може остати без одговора“, тврди предсjедник Демократског савеза националне обнове (ДЕСНО) Анте Ђапић.  Некадашњи лидер Хрватске странке права из њеног неоусташког периода поручуjе да jе његова странка покренула акциjу „Степинац – светац одмах“ jер сматра да нема разлога за одгађање проглашења кардинала Алоjзиjа Степинца светим. Он тврди да треба вршити „озбиљан притисак да Ватикан укине одлуку о стварању мjешовите групе између хрватске

Апостолски нунциjе у Хрватскоj Алесандро Д’Ерико наjавио jе да ће мешовито поверенство састављено од православних и католичких свештеника пре свега поново проучити документе о Степинчевом деловању у НДХ ЗАГРЕБ ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА Апостолски нунциjе у Хрватскоj Алесандро Д’Ерико наjавио jе да ће мешовито поверенство састављено од православних и католичких свештеника пре свега поново проучити документе о Степинчевом деловању у НДХ. ”Знам да jе оваj предлог изазвао велико изненађење у Хрватскоj, али лично нисам изненађен jер добро познам папу Фрању. То значи да се Црква отвара и залаже за културу диjалога. Он ништа не чини против Хрвата”, рекао jе Д’Ерико поводом годишњице беатификациjе Алоjзиjа Степинца. Д’Ерико каже да мешовито поверенство jош