Аутор романа Јован Братић из Невесиња, инспирисан српском историјом, илустровао још једну историјску драму на 205 страна После две година рада, Јован Братић из Невесиња издао је стрип “Понори зла”, који говори о страдањима Срба с простора источне Херцеговине током Другог светског рата, њиховој храбрости и борби за слободу. Аутор романа инспирисан српском историјом илустровао је још једну историјску драму, а на 205 страна нацртао је 1.050 кадрова који чине узбудљиву причу о догађајима и људима из Херцеговине који су уплетени у мрежу националних и идеолошких подела и ужасних страдања у Другом светском рату. – Тематика мог стрипа је јунски устанак 1941. године становништва херецговачког, и то први злочини усташки

Извор: Слободна Херцеговина Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 10. децембра 2016. године. Везане вијести: Крваво коло Радачког Бријега | Јадовно 1941. Историја о којој се ћутало: Друго лице „народних хероја …

Споменици жртвама усташких злочина у Херцеговини стално су на мети вандала и пљачкаша. Само у посљедња четири мјесеца у неколико наврата су оштећене спомен-капеле на стратиштима Ржани до и Пандурица, а поломљена је и спомен-плоча у мјесту Котези. Ни 77 година од ужасног страдања, жртве херцеговачких јама немају мира. Са спомен-капеле на јами Ржани До, у коју је живо бачено неколико стотина Срба из Поповог поља, вандали су скинули и однијели дијелове бакреног крова. Исто се догодило на још једном масовном стратишту, оближњој јами Пандурица. Владо Сетенчић, предсједник Удружења “Ржани До, Величани, Попово поље” истиче да су вандализам одмах пријавили полицији, међутим,како каже, ускоро се поновило исто, али повратне информације од полиције за сада немају. Потомци жртава

Српска историја 1941–1945. најпре би се могла описати, по оцени Жарка Видовића, као „логорашка историја“ и то је српски народ, тада настањен на подручју Независне државе Хрватске, понајпре осетио. Јасеновац је за сва времена постао симбол свих ужаса које су Србе погодили кроз геноцид у Банији и на Кордуну, кроз покоље у Лици и Славонији, кроз масовна бацања српске нејачи под нож на Дрини, или у јаме у Херцеговини. Српски народ у исто време, посебно у матици, погодиле су и деобе из грађанског рата – и оне су, првенствено кроз поделе на „четнике“ и „партизане“ остале трајне. Ти догађаји нису оптеретили само прошлост, већ су се одразили и на будућност

Непозната лица поломила су спомен-плочу у селу Котези у Поповом пољу која је посвећена жртвама усташког терора, јавља дописник Срне. Прије три мјесеца плоча је први пут оштећена. Спомен-плоча подсјећала је на убијене мјештане Поповог поља, Бобана и Љубиња, које су усташе на превару похватале у својим кућама или у пољу док су обрађивали земљу, затворили у сеоску школу, а затим везане жицом, након удараца маљем у главу, бацили у јаму Ржани До. Кости мученика из јаме Ржани До су извађене пред сам почетак одбрамбено-отаџбинског рата и похрањене у крипту храма у селу Величани. Извор: СРНА Везане вијести: Узнемирени потомци жртава злочиначке НДХ: Оштећена спомен-плоча у Котезима (ФОТО) Сјећамо се

Захваљујући мостарској породици Пешко, ових дана из штампе су изашле двије књиге “Страдања мостарских Срба у Независној Држави Хрватској 1941-1945” Милана Гулића и “Два крста и једна крв” Владимира Кецмановића које су до сада сабрале најтемељитији преглед страдања Срба Мостара. На сајту Епархије захумско-херцеговачке и приморске наводи се да се Гулић кроз једну озбиљну историјску студију, а Кецмановић кроз историографски есеј, савршено допуњују и чине један свеобухватан приказ мученичког страдања мостарских Срба. Милан Гулић дипломирао је 2008. године на Филозофском факултету у Београду, Одјељење за историју, а докторирао је 2012. године на Универзитету у Београду. Објавио је више радова у научним часописима и тематским зборницима. Ради у Институту за савремену

Коса Николић, млада ауторка серијала „Крвави камен херцеговачки“ која се емитује на Херцег ТВ, а чије све наставке ћете имати прилику да нађете и на овом мјесту, пише за Слободну Херцеговину о  судбини свога дједа Ђорђа који је проживио патње многих Херцеговаца. Партизани су га раставили од брата Обрена, а бол за најмијилијим прећуткиван је деценијама… Зовем се Коса Николић, рођена сам, одрасла и васпитана у кући мог ђеда Ђорђа Николића. Са сестром и братом расла сам, што оно код нас кажу, нормално. Одрасли смо са мајком, татом, тетком, бабом и дједом, код нас , што би рекли, увијек пуна кућа. Имали смо сваког септембра нове патике за школу (сестра је додуше