Суд БиХ осудио jе данас Ибру Мацића на 10 година затвора за убиство четири старице српске националности у селу Блаце, општина Коњиц, те за злочине почињене над заробљеницима у логору “Мусала”. Мацић jе осуђен да jе починио кривично дjело ратни злочин против цивилног становништва. Оптужница jе теретила Мацића да jе као припадник такозване Армиjе БиХ 13. jуна 1992. године у селу Блаце, општина Коњиц, убио четири старице српске националности, чиjа тиjела никада нису пронађена. Мацић jе осуђен за убиство Ане Куљанин, рођене 1908. године, Данице Куљанин (1910), Цвиjе Килибарда (1912) и Јелке Килибарда (1910), коjе jе нашао у кући како сjеде на кревету и у њих испалио више метака из

Служење парастоса у Кратинама код Миљевине Служењем помен-парастоса, полагањем цвиjећа и паљењем свиjећа у Кратинама код Миљевине у Фочи данас су обиљежене 22 године од погибиjе 11 бораца Миљевинског батаљона. Борци Воjске Републике Српске настрадали су 23. априла 1993. године на путу према првоj линиjи фронта у засjеди муслиманске воjске. Предсjедник Борачке организациjе Фоча Срђан Станковић каже да се поименично зна ко jе направио засjеду. “Наши саборци су мучки убиjени. Ми смо надлежнима достављали податке, али суд никада ниjе покренуо поступак”, каже Станковић. Мара Ђаjић тог дана изгубила jе сина. “Све се зна, али се све заташкало. Побили су их на кукавички начин”, каже Мара. У засjеди муслиманске воjске, у

У Кратинама код Миљевине сутра ће бити обиљежене 22 године од погибиjе 11 бораца Воjске Републике Српске, наjављено jе из Борачке организациjе Фоча. Припадници Миљевинског батаљона погинули су 23. априла 1993. године у засjеди муслиманске воjске, на путу Миљевина-Кратине. Помен парастос код споменика у Кратинама почиње у 11.00 часова. Извор:  Везане виjести: ОБИЉЕЖЕНЕ 22 ГОДИНЕ ОД ЗЛОЧИНА НА … – Jadovno 1941. Болно сjећање на Папратну њиву – Jadovno 1941. Желим да моjе диjете, никада не доживи оно што смо ми и наши …  

За злочине над српским становништвом Ибро Мацић осуђен на 10, а Индира Камерић на три године. Мацић мучио заробљенике у логору Мусала у Коњицу. Индира у Броду стотине жена водила на силовање СУД Босне и Херцеговине осудио је у петак Ибру Мацића на 10 година затвора за убиство четири старице српске националности у селу Блаце, у општини Коњиц, као и за злочине почињене над заробљеницима у логору “Мусала”. Мацић је, као припадник такозване Армије БиХ, 13. јуна 1992. године у селу Блаце у једној кући затекао четири старе Српкиње, Ану Куљанин (1908), Даницу Куљанин (1910), Цвију Килибарду (1912) и Јелку Килибарду (1910). Седеле су на кревету, а Мацић је у

Предсjедник Републичке организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић оциjенио jе да су казне коjе jе Суд БиХ изрекао за злочине над српским заробљеницима у логору Дретељ минорне, али jе изразио наду да овом пресудом неће бити окончан процес утврђивања одговорности за логоре за Србе. “Посебно нас интересуjе када ће бити процесуирани наредбодавци у логору `Виктор Бубањ` у Сараjеву, у коjем jе, према евиденциjама, 40 људи нестало”, рекао jе Митровић Срни. Он истиче да jе о висини казни узалуд говорити, jер, како jе рекао, постоjи већ клишеизирани систем утврђивања одговорности према коjем Срби мораjу бити максимално кажњени. “Казне су минорне, људи се толиким казнама кажњаваjу због

Полагање виjенаца код споменика погинулим борцима у Фочи Фочанске бригаде Воjске Републике Српске успjеле су да одбране српски народ у Фочи, али су стизале и на друга ратишта широм Српске, истакнуто jе на обиљежавању Дана фочанских бригада – 8. априла. Кроз фочанске бригаде, чиjе су прве jединице формиране на данашњи дан 1992. године, прошло jе око 3.000 бораца, а близу 500 дало jе живот за Српску. Поводом 23 године од формирања фочанских бригада, делегациjе су положиле цвиjеће и упалиле свиjеће на централно спомен-обиљежjе, а организована jе и посjета спомен-соби у Градском музеjу. Некадашњи командант jедног од батаљона Боро Ивановић каже да су фочански борци имали тежак задатак да одбране териториjу

Полагањем цвиjећа и паљењем свиjећа на централном градском споменику, Борачка организациjа општине Фоча обиљежиће сутра Дан фочанских бригада – 8. април. Таj датум се узима као почетак воjног организовања српског становништва на подручjу Фоче 1992. године. Од мањих наоружаних група и сеоских стража, настале су прве воjне формациjе, коjе су имале задатак да заштите српско становништво у Фочи, да би касниjе у саставу Херцеговачког корпуса, поред одржавања линиjе фронта према Горажду, фочанска бригада учествовала у борбама на циjелом простору Српске, од Трескавице и Невесиња, преко Нишићке висоравни и Олова, па све до Гламоча. Према подацима некадашњег команданта фочанске бригаде, генерала у пензиjи Новака Паприце, у борби jе погинуло 319 бораца

Капела посвећена Св. Василиjу Тврдошком и Острошком на православном гробљу Мусала у Коњицу. Капела Светог Василиjа Тврдошког и Острошког на православном гробљу Мусала у Коњицу, након обнове унутрашњости, коjа jе у току, биће претворена у спомен-обиљежjе српским жртвама коњичког краjа страдалим током грађанског рата од 1992. до 1995. године. На саjту Епархиjе захумско-херцеговачке и приморске наводи се да ће на унутрашњим зидовима капеле бити уклесана сва имена жртава рата из Коњица, Јабланице и Прозора. Инвеститор овог проjекта jе Удружење Срба из Коњица и њихових потомака у диjаспори са сjедиштем у Новом Саду, а носилац и организатор обнове jе Српска православна Црквена општина коњичка. Благослов за реализациjу проjекта дао jе Његово

Полагањем цвиjећа на споменик Срђану Алексићу на требињском гробљу у Подгљивљу данас jе обиљежено 22 године од смрти овог младића, коjи jе током рата страдао бранећи приjатеља Бошњака. Срђан jе имао 27 година када jе погинуо бранећи приjатеља Алена Главовића од припадника Воjске Републике Српске. Срђанов отац Раде Алексић jе након обиласка гроба поручио да jе дjело његовог сина оставило трага и да утиче на човjека помажући му да пронађе себе, осjети доброту и љубав, као и потребу да живи са другима, али и да све проблеме рjешава лиjепом риjечjу и разумом. “Био бих сретан када би млади људи схватили да се све може постићи љубављу и пажњом”, рекао jе

Умировљени епископ Атанасије служио је данас у селу Чаваш у Поповом пољу, федерална општина Равно, седамдесетогодишњи помен 101 српској жртви са овог подручја коју су усташе побиле у Другом свјетском рату. Бесједећи о покољу невиних чавашких жртава епископ Атанасије је рекао да је Чаваш свето мјесто на коме се сјећамо, памтимо и носимо у срцу све невино страдале жртве, као да су живе. “Српски народ је народ живих, није народ култа мртвих. Зато долазимо на гробове вјерујући да су они живи”, нагласио је епископ Атанасије након помена којем је присуствовало стотињак потомака чавашких жртва. Потомци страдалих чавашких жртава изразили су жељу за повратак у ово село и апеловали да им