Историjа као наука jе под притиском међународне заjеднице потиснута из школа у БиХ, а посебно у Републици Српскоj, гдjе се о историjским догађаjима битним за Србе учи по скраћеном обиму и из уџбеника коjи су спорног квалитета, изjавио jе доцент на Одсjеку историjе Филозофског факултета Бањалука Боривоjе Милошевић. „Прошле године, поводом почетка Првог свjетског рата, српска историjска наука jавности jе понудила на увид нове чињенице коjи се тичу Великог рата и страдања Срба на простору БиХ“, рекао jе Милошевић на предавању „Затирање српске духовности и културе у Првом свjетском рату“, коjе jе синоћ у Српском културном центру организовала Светосавска омладинска заjедница Модрича. Он jе истакао да jе одржан велики броj

Отворена изложба Воjно свештенство у ослободилачким ратовима Србиjе 1804-1918 Његова светост патриjарх српски Иринеj отворио jе данас у Београду изложбу „Воjно свештенство у ослободилачким ратовима Србиjе 1804-1918“, а свечаном отварању присуствовао jе и предсjедник Србиjе Томислав Николић. Изложба постављена у Дому Воjске Србиjе има за циљ да представи jавности улогу воjног свештенства у свим кључним тренуцима борбе српског народа за ослобођење и национално утемељење у jединственоj држави. Патриjарх Иринеj истакао jе у обраћању званицама да су воjни свештеници храбрили српску воjску и подизали морал воjника. Патриjарх српски jе подсjетио да су сви неприjатељи српског народа и културе „чинили кораке да таj народ лише интелигенциjе, у коjу су спадали и свештеници,

Савез Сокола трудио се да се сачува сећање на борбе и жртве дате за слободу у Првом светском рату. Соколи су учествовали у преносу посмртних остатака Видовданских хероjа из Чехословачке у Сараjево. Делегациjа Сокола и прашких студената на челу са Стевом Жакулом, старешином Босанско-Херцеговачке жупе, кренула jе 1.jула 1920. у Терезин да преузме посмртне остатке сараjевских бораца за слободу. У делегациjи су били и др. Лаза Поповић, старjешина Загребачке жупе, и др. Богдан Видовић, вођа Босанско-Херцеговачке жупе. Целокупно становништво Терезина дочекало jе делегате. Моменат растанка терезинског становништва са посмртним остацима хероjа био jе дирљив. Сандуци су били окићени цвећем и венцима. Др. Поповић говорио jе у име Савеза сокола. Кренули

Отворена изложба о аустралиjским болничаркама у Првом свjетском рату Предсjедник Скупштине Србиjе Маjа Гоjковић отворила jе данас у Београду изложбу фотографиjа „Помоћ Аустралиjанки Србиjи током Првог свjетског рата“ и поручила да jе дуг Србиjе да дjела пожртвовања, храбрости и несебичности ових жена остану у сjећању и наредних сто година. На изложби, коjа jе отворена у Галериjи Скупштине Србиjе поводом Међународног дана жена 8. марта, представљене су 22 фотографиjе. Гоjковићева jе рекла да ове фотографиjе, коjе свjедоче о ангажовању аустралиjских медицинских сестара на лиjечењу српских воjника на Солунском фронту и у Шкотскоj болници, указуjу на узвишеност идеала и слободе и њихову увjереност да jе жртва коjу чине исправна. „Једна од њих,

Пре тачно сто година, пегави тифус jе покосио доктора и дугогодишњег народног посланика Илиjу Коловића у 63. години. Своj живот jе дао своjоj отаџбини, знаjући шта даjе, и зашто га даjе. Проучаваjући живот и дело доктора и дугогодишњег народног посланика Илиjе Коловића, константно су ми кроз мисли пролазили стихови родољубиве песме “На Газиместану”, коjу jе написао чувени српски песник, академик и дипломата Милан Ракић. Наиме, пред Први балкански рат, Милан Ракић, српски конзул у тада турском граду Приштини, по обиласку Газиместана у своjоj чувеноj песми између осталог пише: Данас нама кажу, деци овог века,  Да смо недостоjни историjе наше, Да нас jе захватила западњачка река, И да нам се душе

Спомен капела у Вардишту Обнова спомен-капеле у Вардишту код Вишеграда почеће ове године, када се навршава jедан виjек од погибиjе 440 бораца на том мjесту у Првом свjетском рату. Спомен-капела у Вардишту, у чиjем сутерену се налази и костурница, подигнута jе 1932. године као знак сjећања на страдање српских воjника 1915. године. Инциjатива о њеноj обнови потекла jе од Српског соколског друштва „Соко“ из Добруна и Црквене општине Вардиште. Проjекат обнове наредних дана направиће грађевинска секциjа коjа дjелуjе при соколском друштву, а након тога почеће и прве активности у коjе ће се укључити чланови свих секциjа „Сокола“. Предсjедник Одбора за обнову и санациjу архимандрит Јован Гардовић наjавио jе да ће

Предсjедник Србиjе Томислав Николић данас jе, поводом Дана државности, открио спомен-обиљежjе „Око соколово – на бранику отаџбине 1914-2014“ постављено на Дом Воjске Србиjе у центру Београда. Рељеф у бронзи представља лик српског ратника извиђача Драгутина Матића, коjи jе према наjславниjоj фотографиjи из Првог свjетског рата, начинио ликовни умjетник Мирко Мркић Острошки. Фотографиjу jе на подручjу Дрине 1914. године снимио руски ратни репортер Самсон Чернов. Србиjа ће данас низом манифестациjа обиљежити Дан државности, у спомен на дан када jе на збору у Орашцу 1804. године подигнут Први српски устанак и дан када jе у Крагуjевцу 1835. године донесен Сретењски устав. Извор:  Везане виjести: Тог првог дана 1970 – Jadovno 1941. Гаџин

На спомен-плочу Ослободилачкоj српскоj воjсци у Будви сутра ће, поводом Сретења – Дана државности Србиjе, виjенце положити делегациjе Нове српске демократиjе, Матице српске, Матице Боке, Савеза удружења расељених са Косова и Метохиjе у Црноj Гори и Мировног покрета „Не у рат – не у НАТО“. Делегациjу Нове српске демократиjе приликом полагања виjенца на спомен-плочу на улазу у Стари град Будву, коjе jе наjављено за 12.00 часова, предводиће предсjедник Андриjа Мандић и потпредсjедник Славен Радуновић. Либерална партиjа раниjе jе затражила уклањање овог мемориjалног обиљежjа, чему су се успротивиле опозиционе полититичке партиjе, коjе су поручиле да jе спомен-плочу поставио будвански народ као знак захвалности славноj ослободилачкоj српскоj воjсци, те да Будвани неће

У Добоjу ће ове године бити обиљежено 600 година од првог писаног помена овог града и 100 година од оснивања добоjског логора. Члан Организационог одбора и директор градског Центра за културу и образовање Новак Радоjчић рекао jе Срни да ће у оквиру обиљежавања ових важних догађаjа бити организоване броjне пратеће културне манифестациjе. Он jе наjавио да ће у том духу бити израђена монографиjа о граду, организоване броjне изложбе, скупови, Театар фест, а од 1. марта на згради Центра биће изложена и два билборда. Радоjчић jе навео да jе за израду монографиjе окупљен тим истакнутих личности, коjи су руководили или руководе значаjним институциjама на овом подручjу. Он jе навео да jе

Медиjа центар “Одбрана” обjавио књигу Божидара Јововића “Воjвода Петар Боjовић између похвале и покуде”. На сасвим нов начин аутор у делу говори о животу, ратничком путу и заслугама чувеног воjсковође Генерал Петар Боjовић прати престолонаследника Александра Карађорђевића на Јелаку, 1918. године НА дуго заборављене заслуге и воjничко умеће наjмлађег српског воjводе с краjа 19. и почетком 20. века Петра Боjовића (1858-1945), учесника шест ослободилачких ратова, ново светло бацио jе Божидар М. Јововић, сабираjући међу корице књиге многоброjна документа, али и критичке осврте и одговоре на дилеме. Књигу “Воjвода Петар Боjовић између похвале и покуде” обjавио jе Медиjа центра “Одбрана”. Аутор, професор Јововић, вишегодишњи наставник у систему воjног школства, ниjе jе

Борачко гробље краj цркве у Великоj Моштаници подигнуто jе углавном над празним гробовима, у част ратницима-сељацима чиjе су кости расуте далеко од родног краjа БОРАЧКО гробље краj цркве у великоj Моштаници jедан jе од наjпотресниjих споменика у Србиjи. Подигнуто jе углавном над празним гробовима, у част ратницима-сељацима чиjе су кости расуте далеко од родног краjа. Кише и снегови су већ начели речи посвете “Стани брате и прочитаj… ” урезане у меки камен белега над шест гробова jунака “Посавског баталиjона народне воjске” изгинулим у српско-турским ратовима 1876-1878. године. Сто година од почетка Великог рата неке пажљиве руке и даље брижно одржаваjу споменике 121 ратника из Велике Моштанице коjи су страдали у

Српско соколско друштво „Соко“ Добрун настоjаће да реализуjе све планиране активности током 2015. године упркос умањењу буџета, закључено jе на сjедници Предсjедништва овог друштва, одржаноj у манастиру Светог Николаjа у Добрунскоj Риjеци.  Предсjедник Соколског друштва „Соко“ Славко Хелета рекао jе Срни да ће чланови свих секциjа „Сокола“ средином године реализовати велику акциjу санациjе и уређења костурнице и Спомен-капеле погинулим српским воjницима из Првог свjетског рата, током 1915. године. „Спомен-костурницу у Вардишту на Видовдан 1932. године освештао jе митрополит дабробосански Петар Зимоњић уз саслужење свештенства и монаштва Митрополиjе дабробосанске, Епархиjе жичке и у присуству око 5.000 вjерника коjи су ванредним возовима дошли из Србиjе и БиХ“, подсjетио jе Хелета. Он jе

Отварањем изложбе „Књижевно стваралаштво Младе Босне“ у Источном Сараjеву jе настављена манифестациjа „Дани Владимира Настића“, коjа се одржава као знак сjећања на овог великог пjесника. Приређивачи изложбе, библиотекари Матичне библиотеке Источно Сараjево Бранислава Милошевић и Ивана Ерић, истакле су да су овом изложбом жељеле представити дjеловање Младобосанаца, коjе ниjе само историjско, него и књижевно. „Књижевно стваралаштво `Младе Босне` свjедочи да су Младобосанци првенствено били књижевници коjи у потрази за новим модерним књижевним изразом трагаjу за критичном оригиналношћу и ствараjу само себи своjствен израз бунтовништва из кога се рађа идеjа слободе“, навела jе Милошевићева током отварања изложбе. Она jе рекла да се непосредно пред почетак Првог свjетског рата у БиХ поjавила

Будва спомен плоча српским ослободиоцима Опозиционе странке оштро су данас осудили инициjативу Либералне партиjе да се уклони спомен плоча у Будви посвећена српскоj воjсци коjа jе 1918. ослободила таj град и поручили да таj евентуални чин неће проћи тако лако. На табли коjа jе изнад главних врата у Стари град постављена 1931. године, пише: “На успомену доласка храбре побjедоносне Српске воjске коjа послиjе jуначних побjеда ослободи Будву, на Митровдан 8. новембра 1918. поставља Општина Будва„. Изнад тог натписа уклесане су риjечи Петра Петровића Његоша„Поколења, дjела суде…“. Либерална партиjа jе у новембру прошле године позвала Министарство културе да „уреди градске бедеме и ову плочу скине као и сваку другу коjа деградира изглед